Priče o spotovima (17): Jarboli – Zabluda
Helly Cherry
Ako imate ideju i znanje, za dobar muzički video dovoljne su vam voda i nekoliko osnovnih boja. Ova tvrdnja zvuči kao recept, ali kada sam u početnim kadrovima ovog prelepog spota video slova kako plivaju po tečnosti, prva asocijacija mi je bila na one supe sa abecedom umesto rezanaca, pa je takav i početak ove priče.
Spot grupe Jarboli za pesmu „Zabluda“ je zapravo video sa tekstom, ali reči pesme nisu prosto ispisane u programu, već je svaka od njih zaseban element priče. Muzički video vrlo jednostavnom tehnikom prenosi suštinu ideje, a u odnosu boja i njihovom prelivanju je magija koja ovaj kratki video čini tako prijatnim za gledanje.
Sve počinje od prvih taktova pesme u kojima vidimo kako vodena površina podrhtava, kao da vibrira od tonova, a onda i ona slova koja plutaju u tečnosti promenljive boje. Pod različitim svetlima, osnovna slika se stalno menja, pa je neka tamnija od druge i boje se više ističu ili uranjaju u pozadinu. Svaki stih se ispisuje kao zasebna slika u kojoj oblik slova, njihova boja i način kako se raspoređuju sugeriše šta sve nose takve reči; svaka reč je jedno osećanje i asocijacija. Već u prvom stihu vidimo kako ispod stihova „Sredstvo kontrole je strah“ curi crvena boja u tri široke linije. U odnosu crne i crvene koja se proliva postoji izvesna napetost i iako to nije jedino značenje, prva asocijacija na ovu boju nam je boja krvi. Ta asocijacija se samo pojačava u sledećem stihu kada preko crnih slova, u Polokovom stilu, prsne crvena fleka. Ali nijedna od tih asocijacija nije stalna, sve je promenljivo i nepostojano, kao i sama voda. Iz te crvene fleke, koja liči na one filmske koje prsnu po zidu posle pucnja, boja se razliva i postaje nežnija i više nije toliko strašna, već se razvodnjava i preliva u drugi kadar. U sceni gde se prepliću sve tri dominante boje iz spota (00:25), možemo da primetimo kako zapravo svaka reč koju izgovorimo ima svoju emociju koju nosi, pa je reč „ubija“ crne boje i to kako se pojavi preko šarene podloge potpuno osenči prizor i čitava slika dobija na težini, postaje mračnija, samo zbog te jedne reči i crne boje.
Između strofa uvek postoje instrumentalni delovi koji bojom dočaravaju zvukove. Ovo su najapstraktniji delovi spota i vizuelno najaktrativniji. Gledajući ovaj spot vrlo lako možete da se zavarate da imate sinesteziju i da su tonovi počeli da se prelivaju u bojama. Mislim da je najbolja odlika ovog spota to što ostavlja prostora za lični doživljaj. Sve je ispisano i oslikano, a pošto svako od nas ima svoju omiljenu boju, pojedine nijanse ga asociraju na nešto lično. Za mene je plava uvek ona „blue“ nota iz bluza i džeza, i nalazim je za neveselu, nekad i depresivnu, što mogu da argumentujem i Pikasovom „plavom fazom“. Zbog toga mi je logično da su naredni stihovi, u kojima se pominje tuga, plave boje, da bi reč „bes“ odjeknula i u plavoj i u crnoj boji. Time što se neka reč pojavi samostalno, u krupnom planu, ona se naglašava i njeno značenje se nameće gledaocu kao važnije u odnosu na ostale.
Iako je ovaj muzički video kraći od dva minuta, pa skoro da ne postoji mogućnost da bude dosadan, u njemu se stalno variraju osnovne tehnike prenošenja slike, pa postoji stalna dinamika na vizuelnom nivou. To se može primetiti u prikazu stihova ispisanih crnom bojom preko kojih su mrlje od mastila (00:43). Reči iz tog niza nam se postupno otrkivaju, kao da ih senka briše i upija jednu po jednu. To je u skladu sa rečju „suze“, koja je u centru pažnje u ovim stihovima, jer se onda ona senka čini kao ruka koja brieš suze sa stihova. Slično je i sa stihovima iz scene u mraku (01:06) u kojoj se reč po reč otkriva kao da je obasjana lampom. Time se gradativno stiže do poslednje reči „poraza“ koja se ističe kao razlog zašto se razlikujemo od dece. Pošto je to jedina scena u mraku, a govori se o tome kako nismo više deca, to asocira na infantilni strah od mraka i kako odrastamo oslobađajući se tih strahova. Magija ovog spota je upravo u sudaru između onoga šta mi očekujemo da vidimo i čujemo, a šta nam se stvarno prikazuje. Nismo više deca, ne zato što smo pobedili strahove, jer i dalje nam se reči otkrivaju u mraku, (a i figura čoveka se na trenutke pojavljuje u tom slabom svetlu), već zato što smo „očvrsli od poraza“. Ovi stihovi sami po sebi su vredni pažnje, ali vizuelno oslikani pojedinačnim rečima, u nizu koji se polako otkriva, njihova snaga dolazi do izražaja da bi poentirala tom poslednjom.
Poslednja strofa odjekuje u muzičkom i vizuelnom smislu. Naglašene muzičke deonice ističu se i vizuelno pojedinim rečima koje se javljaju u krupnom planu. Iako pišem latinicom, gledajući ovaj spot pomislio sam da bi čitav doživljaj bio drugačiji da su reči ispisane latiničnim pismom. Ćirilica ima zaobljenja, lukove i mekane linije koje više odgovaraju blagoj melanholiji koja postoji u pesmi. Možda preterujem, ili me je ponela ideja spota pa priviđam reči u oblicima i bojama, ali reč „zabluda“ sa kraja spota savršeno oslikava zvuk trube koja se čuje kroz celu pesmu.
Spot za pesmu „Zabluda“ oživljava reči i koristi njihov fizički oblik da pojača značenja koja ona nose, a to je vrlo kreativan način da se tekst stavi u prvi plan i pocrta njegova snaga. Kao takav primer je za sjajan muzički video sa tekstom i pokazuje da se dobrom idejom postiže mnogo više nego nabacanim i skupim efektima.
Spot grupe Jarboli za pesmu „Zabluda“ je zapravo video sa tekstom, ali reči pesme nisu prosto ispisane u programu, već je svaka od njih zaseban element priče. Muzički video vrlo jednostavnom tehnikom prenosi suštinu ideje, a u odnosu boja i njihovom prelivanju je magija koja ovaj kratki video čini tako prijatnim za gledanje.
Sve počinje od prvih taktova pesme u kojima vidimo kako vodena površina podrhtava, kao da vibrira od tonova, a onda i ona slova koja plutaju u tečnosti promenljive boje. Pod različitim svetlima, osnovna slika se stalno menja, pa je neka tamnija od druge i boje se više ističu ili uranjaju u pozadinu. Svaki stih se ispisuje kao zasebna slika u kojoj oblik slova, njihova boja i način kako se raspoređuju sugeriše šta sve nose takve reči; svaka reč je jedno osećanje i asocijacija. Već u prvom stihu vidimo kako ispod stihova „Sredstvo kontrole je strah“ curi crvena boja u tri široke linije. U odnosu crne i crvene koja se proliva postoji izvesna napetost i iako to nije jedino značenje, prva asocijacija na ovu boju nam je boja krvi. Ta asocijacija se samo pojačava u sledećem stihu kada preko crnih slova, u Polokovom stilu, prsne crvena fleka. Ali nijedna od tih asocijacija nije stalna, sve je promenljivo i nepostojano, kao i sama voda. Iz te crvene fleke, koja liči na one filmske koje prsnu po zidu posle pucnja, boja se razliva i postaje nežnija i više nije toliko strašna, već se razvodnjava i preliva u drugi kadar. U sceni gde se prepliću sve tri dominante boje iz spota (00:25), možemo da primetimo kako zapravo svaka reč koju izgovorimo ima svoju emociju koju nosi, pa je reč „ubija“ crne boje i to kako se pojavi preko šarene podloge potpuno osenči prizor i čitava slika dobija na težini, postaje mračnija, samo zbog te jedne reči i crne boje.
Između strofa uvek postoje instrumentalni delovi koji bojom dočaravaju zvukove. Ovo su najapstraktniji delovi spota i vizuelno najaktrativniji. Gledajući ovaj spot vrlo lako možete da se zavarate da imate sinesteziju i da su tonovi počeli da se prelivaju u bojama. Mislim da je najbolja odlika ovog spota to što ostavlja prostora za lični doživljaj. Sve je ispisano i oslikano, a pošto svako od nas ima svoju omiljenu boju, pojedine nijanse ga asociraju na nešto lično. Za mene je plava uvek ona „blue“ nota iz bluza i džeza, i nalazim je za neveselu, nekad i depresivnu, što mogu da argumentujem i Pikasovom „plavom fazom“. Zbog toga mi je logično da su naredni stihovi, u kojima se pominje tuga, plave boje, da bi reč „bes“ odjeknula i u plavoj i u crnoj boji. Time što se neka reč pojavi samostalno, u krupnom planu, ona se naglašava i njeno značenje se nameće gledaocu kao važnije u odnosu na ostale.
Iako je ovaj muzički video kraći od dva minuta, pa skoro da ne postoji mogućnost da bude dosadan, u njemu se stalno variraju osnovne tehnike prenošenja slike, pa postoji stalna dinamika na vizuelnom nivou. To se može primetiti u prikazu stihova ispisanih crnom bojom preko kojih su mrlje od mastila (00:43). Reči iz tog niza nam se postupno otrkivaju, kao da ih senka briše i upija jednu po jednu. To je u skladu sa rečju „suze“, koja je u centru pažnje u ovim stihovima, jer se onda ona senka čini kao ruka koja brieš suze sa stihova. Slično je i sa stihovima iz scene u mraku (01:06) u kojoj se reč po reč otkriva kao da je obasjana lampom. Time se gradativno stiže do poslednje reči „poraza“ koja se ističe kao razlog zašto se razlikujemo od dece. Pošto je to jedina scena u mraku, a govori se o tome kako nismo više deca, to asocira na infantilni strah od mraka i kako odrastamo oslobađajući se tih strahova. Magija ovog spota je upravo u sudaru između onoga šta mi očekujemo da vidimo i čujemo, a šta nam se stvarno prikazuje. Nismo više deca, ne zato što smo pobedili strahove, jer i dalje nam se reči otkrivaju u mraku, (a i figura čoveka se na trenutke pojavljuje u tom slabom svetlu), već zato što smo „očvrsli od poraza“. Ovi stihovi sami po sebi su vredni pažnje, ali vizuelno oslikani pojedinačnim rečima, u nizu koji se polako otkriva, njihova snaga dolazi do izražaja da bi poentirala tom poslednjom.
Poslednja strofa odjekuje u muzičkom i vizuelnom smislu. Naglašene muzičke deonice ističu se i vizuelno pojedinim rečima koje se javljaju u krupnom planu. Iako pišem latinicom, gledajući ovaj spot pomislio sam da bi čitav doživljaj bio drugačiji da su reči ispisane latiničnim pismom. Ćirilica ima zaobljenja, lukove i mekane linije koje više odgovaraju blagoj melanholiji koja postoji u pesmi. Možda preterujem, ili me je ponela ideja spota pa priviđam reči u oblicima i bojama, ali reč „zabluda“ sa kraja spota savršeno oslikava zvuk trube koja se čuje kroz celu pesmu.
Spot za pesmu „Zabluda“ oživljava reči i koristi njihov fizički oblik da pojača značenja koja ona nose, a to je vrlo kreativan način da se tekst stavi u prvi plan i pocrta njegova snaga. Kao takav primer je za sjajan muzički video sa tekstom i pokazuje da se dobrom idejom postiže mnogo više nego nabacanim i skupim efektima.
__________
Pročitajte o kojim smo spotovima još pisali u ovoj rubrici.
Andrea Kane