Ilija Duni i Trajče Nikolovski stoje iza vanserjiski zanimljivog i kvalitetnog beogradskog psihodeličnog pop benda ''Ti'' kojeg pored odličnih aranžmana i kompozicije, krase i jednostavna, opijajuća poezija.  
Grupa "Ti" održaće ovog petka, 23. oktobra u Božidarcu koncert na kome će im se pridružiti Miki Solus i Jovanović kao podrška. U pauzi između priprema za ovaj nastup zamolili smo Iliju da za naš sajt progovori o svojim uticajima. Neka njegova priča bude upravo uvod u koncert, i ko zna, možda ćete nakon njegovog teksta bolje ili drugačije doživeti pesme ovog psihodeličnog pop dua.

 
 

Bendovi, muzičari i albumi 


Tokom detinjstva upijao sam sve šta su ljudi iz moje okoline slušali: dedine opere, mamin jugoslovenski pop, tatin psihodelični rok ili šta god da se u tom trenutku čulo sa radija. Odrastao sam tokom kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih kada je disko muzika dominira. Ipak, moja omiljena muzika se svirala u različitim svadbenim povorkama makedonskih, turskih, romskih i albanskih svatova koji su prolazili kroz Strugu, grad u Makedoniji u kome sam rođen. Živa muzika u kombinaciji sa slavljem i veseljem me je fascinirala. Mislio sam da je to najmoćnija stvar na svetu. Kada sam kao tinejdžer krenuo da sam biram šta ću da slušam i počeo sam da kupujem ploče, sakupio sam kompletne diskografije grupa Pink Floyd i Leb i Sol. Voleo sam album Ramba Amadeusa "Hoćemo gusle". Koncert Olivera Mandića u Sava centru gledao sam nekoliko puta na TV-u.
Da skratim priču, jer je bilo puno uticaja, ključni igrači za mene su Džon Lenon i Bitlsi, Toma Zdravković, Nik Drejk, Velvet Underground, Muharem Serbezovski i Neu!

Reditelji i filmovi


Bioskop u Strugi, koji smo mi klinci zvali Kino, jedini koji je Struga imala, za mene je bio hram. Išao sam da gledam svaki film koji bi stigao u grad: domaći, špageti vestern, indijski, kung fu, sve iz holivudske produkcije. Kada sam se sa devet godina preselio iz Struge u Skopje, mojoj sreći nije bilo kraja - Skopje je u tom trenutku imalo desetak bioskopa. Moj sadašnji filmski ukus formirali su Slobodan Šijan, Vudi Alen i braća Koen. Poslednjih godina nemam puno slobodnog vremena, pa i ako pogledam neki film, to su uglavnom dokumentarci  a volim i muzičke biografije. Poslednji film koji je ostavio utisak na mene je Love & Mercy, o životu Brajana Vilsona.

Stripovi


I sa čitanjem stripova sam posustao u jednom trenutku, kao i sa posvećenim gledanjem filmova. Ali kroz detinjstvo i tinejdžerske dane stripovi su bili velika fascinacija i kanal za komunikaciju sa vršnjacima: Mikijev Almanah, svi junaci iz edicija Lunov Magnus Strip i Zlatna Serija, Alan Ford, Marti Misterija, Asteriks i Talični Tom.

Pisci i knjige


Dečiju enciklopediju "1000 zašto, 1000 zato" nisam ispuštao iz ruku kada sam naučio da čitam. Školsku lektiru sam tu i tamo voleo, izdvojio bih Žil Verna i Kamija. Markesa sam opsesivno čitao kao tinejdžer. Kasnije sam prešao na filozofiju, što i danas uglavnom čitam, pored muzičkih biografija i stručne literature. Filozof koji je najviše uticao na mene je Fridrih Niče.

Događaji 


Prvi koncert na kome sam bio je nastup Divljih Jagoda u struškom Domu kuture, početkom osamdesetih. Koncert je održan  u bioskopskoj sali i svi smo uredno sedeli, a tokom pesme "Motori" jedan obožavalac je ustao i prišao bini da igra, obezbedjenje ga je momentalno izbacilo iz sale. Divlje Jagode su prekinule koncert i tražile da se fan vrati, što se i desilo. Otišao sam kući pod utiskom da je muzika najmoćnija stvar na svetu, što i danas mislim.
____
Pročitajte i ostale tekstove iz serijala "Kako sam postao..."