Za bend „FC Apatride UTD“ prvi put sam čuo preko pesme „Serbia 99“ i zbog njenog kvaliteta bio sam uveren da je to neki svetski bend koji se sažalio na našu sudbinu tokom bombardovanja, pa je želeo da nas podrži svojom muzikom. Kada sam saznao da je to zapravo srpski bend čiji je frontmen iz Sudana, FC Apatride UTD mi je postao jedan od najdražih sastava.

Kada ih objašnjavam nekom drugom, uvek kažem da su oni srpski „Rage Against The Machine“. Time ne pravim paralelu po muzičkom izražaju između ova dva benda, već po političkim stavovima i načinom na koji u svakoj pesmi, u svakom nastupu, u svemu što rade u okviru benda i u svojim privatnim postupcima, čuvaju ideje koje propagiraju kroz muziku. Oni su primer na koji bi trebalo da se ugledaju svi bendovi koji se služe političkim temama da popularizuju svoju muziku, a to ne rade iskreno i do kraja, pa time banalizuju čitavu ideju. FC Apatride UTD je jedini bend za koji bih mogao da se zakunem da je svaki njihov postupak na strani dobra. To je jedini bend koji je u vreme prvog talasa azilanata u našoj zemlji napravio humanitarni koncert na kojem su prikupljali zimsku odeću za te ljude smeštene u nehumanim uslovima.

Ovaj spot je još jedan od dokaza za njihovu ispravnu angažovanost kroz muziku. Već u uvodnom delu vezuju nas za politički kontekst na koji je usmerena njihova kritika i bunt. Prvi kadrovi donose sliku afričkog pejzaža u kojem se sudaraju kulture: pripadnici nekog plemena slušaju radio na kojem se čuje prenos govora američkih vlastodršaca i vojnih huškača. Radijski prenos se tiče agresije u Palestini i pozicije koju Amerika zauzima u pružanju podrške Izraelu. Zvuk bubnja se podiže iz pozadine i gradi tenziju koja prati njihove reči i obećanja da će nastaviti sa podrškom okupatorima, sve do trenutka kada to postaje neizdrživo i dva udarca motke uništavaju radio prijemnik. Taj kadar savršeno prati muzička podloga i dva krakta akorda na gitari posle kojih ulazimo u glavni tok pesme. U prenesenom značenju u tih četrdesetak sekundi vidimo budućnost: u jednom trenutku će doći do pobune protiv njihove propagande i politike, a to će biti početak revolucije. Mislim da je ovo jedan od najupečatljivijih početaka koji sam video do sada.

U osnovi ovo je svirački spot, ali način na koji je izveden pokazuje kreativnost u njegovoj realizaciji, ali i ostvaruje one ideje za koje se FC Apatride UTD zalaže u svojim pesmama. Bend je u spotu smešten u taj afrički pejzaž od kojeg smo počeli, a čitavo pleme se javlja kao njihova publika koja poskakuje u ritmu. To znači da su i oni kao pojedinci, kao članovi jednog benda i ljudi koji se bave muzikom, na istoj strani sa onima koji su ugroženi i koji se bune za svoja osnovna prava. Spot je svirački, ali on ne služi zabavi, ne služi za reklamiranje muzičke opreme i njihovih sponzora, već pokazuje da se bend svesno odlučio da bude na strani onih koji gube, onih koji su ugroženi i napadnuti. Radio prenos je aktuelizovao rat u Palestini, a radnja spota se dešava u nekom afričkom krajoliku, što znači da se time pravi paralela između ove dve prostorno udaljene situacije, ali se kao zajednički neprijatelj javlja kolonizatorska politika oličena u Americi i njenom poretku.

Animacija dolazi do izražaja u prenošenju brutalnih slika iz istorije afričkog kontinenta. Prikaz mitraljeza koji rešeta vezane zarobljenike, a onda i bičevanje osuđenika u sledećem kadru, svedoči o činjenici da postoji logična veza između ratova širom sveta i eksploatisanja manjih i nezaštićenih naroda. U tom nizu se po svojoj ekspresivnosti ističe slika u kojoj se od krvi bičevanog zarobljenika obrazuje slika Afrike. Iz te iste slike se u sledećem kadru obrazuje američka zastava kao simbol agresora i mučitelja. Afrika je kao veliki tepih pod koji guramo sve probleme savremene civilizacije, a ovim spotom FC Apatride UTD ukazuje na osnove problema i na vrlo direktan način pravi vezu između problema u Palestini i onoga što se dešava u Africi.

Neprijatelje upoznajemo preko nišana – oni su ti koji drže oružje upereno u članove benda, što znači da su oni agresori. Oni su piuni koji rade po komandi i učestvuju u sprovođenju loše politike svojih zemalja. Nasuprot vojnika nalazi se pleme, bend, ali i životinje. Uvođenjem pojedinačnih likova životinja pocrtava se odnos između strana. Životinje su nužno na strani dobra jer nemaju potrebu za osvajanjem i uništavanjem, pa se time uloga benda i njihove uloge suptilno pojačava. Životinje se javljaju kao njihovi zaštitnici, a time se naglašava da je i sam bend na strani dobrog cilja. Stereotipna slika o Africi koja je predstavljena kao safari zabavni park u kojem bogati belci dolaze da vežbaju gađanje na ugroženim vrstama sada se izokreće – životinje su te koje love naoružane vojnike i onesposobljavaju njihove pokušaje da ugroze bend. Vrhunac tog okršaja je slon koji prevrće tenk. Ima nečeg morbidnog u zadovoljstvu koje osećam kada posmatram lava koji liže krv sa svojih šapa, ali osećam pravednost u toj slici – oni koji su bili žrtve, sada su pobednici.

Ovaj muzički video je primer kako i jednostavnom animacijom može da se postigne željeni efekat i da se glavna ideja pesme, ali i čitavog benda i njihovih načela, prenese u potpunosti. Takođe je dokaz da svirački spot ne mora nužno da bude dosadan i identičan hiljadama istih spotova, čak i u neizbežnim krupnim planovima gitarskih solaža; ne viđate često u istom kadru jaguara koji sa grane skače na vojnika i gitaristu koji solira.


__________
Pročitajte o kojim smo spotovima još pisali u ovoj rubrici.

Andrea Kane