27. oktobar 2015. bila je noć punog Meseca. Prema nekakvim astrološkim proračunima, Mesec se nalazi u sazvežđu Bika što znači da svako od nas oseća veću povezanost sa prirodom, našom Majkom Zemljom i da je to uopšte period mira, ljubavi i sloge. Ovakav položaj zvezda bio je idealan trenutak da se održi koncert folk metal bendova Arkona i i Korpiklaani u Domu omladine Beograda. Da li su organizatori konsultovali astrologe kada su želeli da naprave ovaj event ili je to sve slučajnost, ili možda Sudbina, ne zna se.

Ova dva benda trenutno su na zajedničkoj turneji i odmah nakon nastupa u Ljubljani došli su u posetu našem glavnom gradu. Korpiklaani (Finska) su sinoć imali prvi nastup u našoj zemlji, a Arkona (Rusija) je do sada nastupala više puta, poslednji put na Exit festivalu 2014. godine. Ono što povezuje oba metal benda jeste muzika koja se zasniva na etno elementima, uključujući upotrebu instrumenata koja odlikuje takvu muziku (tipa frula, gajde, violina), a takođe i outfit koji podseća na narodne nošnje, a tekstove odlikuje paganska, odnosno mitološka tematika. 


Svaki nastup Arkone u našoj zemlji praćen je sa puno emocija. Ovde i te kako imaju brojnu publiku, svako ko je zaljubljenik u slovensku mitologiju i istovremeno u metal muziku, ne voli da propusti ovakav događaj. Iz njihove muzike može se puno naučiti o našoj drevnoj, mnogobožačkoj religiji koja je, sticajem istorijskih i raznih drugih okolnosti imala tu nesreću da nikada ne bude konkretno i jedinstveno naučno razmotrena i definisana, kao na primer skandinavska, a naročito grčka i rimska. Druga stvar, koja je posebno važna, pre svega, zaljubljenicima u metal, jeste harizmatična figura frontmenke Maše koja i peva i growl-uje, praćena žestokim, zaraznim rifovima sa etno prizvukom.

Sinoćni nastup je bio zdušno praćen pevanjem, povicima, skakanjem, šutkama... Publika se jednodušno zbila ispred bine i glasno divljala uz svaku pesmu. Međutim, bend kao da nije dao maksimum od sebe, očigledno je postojao neki problem ili sa ozvučenjem ili je umor, a možda i nešto drugo mučilo Mašu koja je bila dosta statična i ne baš žestoka kao što ume. Pravim fanovima to ipak nije smetalo i uz puno podrške ovdašnje publike bend je do kraja izveo svoj, po mišljenju mnogih, kratak nastup pesmama Nevidal, Yarilo, Stenka na Stenku, Od serdtsa k nebu, Slavsia Rus, Goi rode goi... Najveće oduševljenje izazvala je  Serbia, sa poslednjeg albuma, posvećena našoj zemlji. Moram priznati da je ova pesma, izvedena uživo, po prvi put u meni izazvala nekakav nacionalni ponos koji nisam ni znala da imam. Tekst u kome se dosta oseća romantičarski patos u stilu Djure Jakšića šalje poruku podrške u epskom stilu, sa aluzijama na slavnu istorijsku prošlost. Usudila bih se da kažem da je to mnogo bolje predstavlja onu svetlu stranu našeg mentaliteta i mnogo bolje nas prikazuje svetu od same naše, sada aktuelne nacionalne himne koja je sva u molećivom i skrušenom tonu.


Korpiklaani – izveli su jedan skakutavi, razigrani performans. Pretežno su svirane pesme sa poslednjeg albuma Noita, a ovo njihovo ostvarenje naišlo je na odličan odziv publike. Tokom celog njihovog nastupa smenjivale su se šutke i hvatanje u kolo. Isti oni koji su se makljali, gurali u gužvi i sumanuto skakali jedni na druge, u sledećoj pesmi već su se hvatali u zagrljaj i skakutali u ritmu veselog folk metala. Malo ko je razumeo tekstove, ali ta jezička barijera nije smetala da se muzika doživi onako kako treba. To je dokaz da metal muzika spaja nacije i kulture i da umesto insistiranja na različitosti može i te kako da se promoviše zajedništvo svih nas koji mislimo da je nacionalizam sranje, jer zapravo, sva muzika ovog sveta govori jedno isto – suština je dobra zabava i opuštanje. Pitajte Happy little boozer-a, castite ga pivom, pa ce vam reći tu mudrost da je Mother Earth je dovoljni velika za sve. Najveće pitanje koje je ostalo otvoreno nakon njihovog nastupa u Srbiji, a istovremeno i izazov članovima  Korpiklaan-a jeste da li ce na nekom od sledećih albuma ovog benda osvanuti numera pod nazivom Rakia. Neki su se, pak, kladili u to da je vino  sledeće koje će biti na karti pića ove razuzdane bratijegde su svoje mesto našle i Vodka (sinoć svirana), tekila i svakako, najmagičniji alkoholni eliksir – pivo koje se, naravno, u velikim kolicinama konzumiralo i sinoć, samo što nismo imali one velike, znate, tradicionalne, kako se zovu Wooden pints, ali bez obzira na to, svima je jasno da WE REALLY KNOW HOW TO PARTY.  

Ostatak fotografija možete pronaći na našoj fejsbuk stranici.

txt: Ana Nikolić
foto: Aleksandra Vukomanović