Vilijam Gibson je spasao naučnu fantastiku. Uradio je to 1984. godine, pišući na Komodorovom procesoru, nepriključen na bilo šta što liči na internet kakvog mi znamo, dve godine nakon što je pogledao Blejd Ranera, po romanu tad već pokojnog Filipa K Dika. Za godinu dana, pišući po narudžbini i užurbano, završio je Neuromancer, “arhetipski roman sajberpanka” (kako je to u Beleškama za postsajberpank manifest, napisao Lorens Person).

Sledećih nekoliko godina Gibson boravi u istom univerzumu i sa Mona Lisa Overdrive, dostiže vrhunac koji je sajberpank mogao da postigne. Zanimljivo, sada kada su tehničke mogućnosti neuporedivo veće, nego osamdesetih, ovaj žanr ne uspeva da dosegne iste domete, možda jer je stalna povezanost i nedostatka privatnost realnost, a ne magloviti strah.


U saradnji sa Brusom Sterlingom, Gibson objavljuje, roman potpuno drugačije tematike i estetike, a pritom se opet nalazi u “teritoriji za koju ne postoje mape”. Diffence Engine je roman alternativne istorije, smešten u viktorijansku Veliku Britaniju i uspostavio je konvencije i trope koje danas zovemo stimpankom. Vraćanje na ovaj sam začetak žanra koji je sada u fazi kada samo reciklira svoju estetiku, nije lišeno smisla, ne samo zbog sveopšte nostalgije za devedesetim, kada je ovaj roman nastao, već i zbog aktuelnosti koju nosi, a koja kao kod svih Gibsonovih dela postaje jasnija kako vreme prolazi.
Tačka u kojoj se Gibsonova i Sterlingova prošlost razlikuje od naše, smeštena je u 1824., kad Charles Babbage (istorijska ličnost, matematičar, pronalazač i filozof) otkriva neku vrstu računara, zvanu Difference Engine.

Na osnovu ovog autori rekonstruišu sve aspekte života izmenjene Britanske imperije, komentarišući tako pravu istoriju: Pronalazač osniva Industrijsku Radikalnu Partiju, koja uz pomoć sindikata porazi Velingtonove Torijevce. U ovoj verziji istorije, Darvin je proglašen za Lorda, a Lord Bajron preživi grčki rat za nezavisnost i postaje politički lider.
Svet izvan Imperije takođe je izmenjen: SAD su podeljene na Sever i Jug, a tu i Komunistički Menhetn (u kome boravi lično Marks), Ruska Amerika (Aljaska dakle) i uvećana Britanska Amerika (u našem svetu poznata kao Kanada). Takođe Lujzijana nije prodata Džefersonu, već postoji paralalno sa drugim američkim državama.

Iako je postavka veoma zanimljiva, sam zaplet je tipično Gibsonovski (dakle tanak)  i tiče špijunaže koju nad građanima vrše “tajne službe njenog visočanstva”, a sve pod istragom novinarke Sybil Gerard, direktno preuzete iz romana britanskog premijera Dizraelija (sam Dizraeli je lik u romanu, ali nije političar već tabloidni novinar u ovoj reinkarnaciji).

Ovaj roman, sadrži u sebi sve što je dobro i sve što je loše kod stimpank podžanra. Najveće mane svakako jesu  višak ekpozicije, odnosno nesrazmeran odnos između samog zapleta i građenja kompleksne pozadine zbog koje se roman zapravo i čita. Takođe, tu je i česta greška u koju autori alternativne istorije upadaju – ispravljaju istorijske nepravde. Na primer, Irska je nezavisna u ovom univerzumu,  iako Britanska Imperija postoji, zapravo veća i više brutalna nego u realnom svetu. Ovo je očigledno (dnevno) politički komentar autora, a ne nešto što je nošeno duhom same priče.

S druge strane, najpozitivnije strane romana, za akademsku kritiku jesu njegova sposobnost da integriše realne istorijske izvore u novi tekst, na tipično postmoderni način. Ovo se ne čini samo sa prenošenjem Dizrelijevog dela u novi kontekst, već je vrlo vešto učinjeno u pozadini sa čestim referencama na pop kulturu viktorijanskog doba (viktorijanska fascinacija novim tehnologijama i napretkom veoma lepo korespondira sa ovom izrazito stilizovanom realnošću i sasvim logično predstavlja inspiraciju svim ljubiteljima naučne fantastike).

Iako čitanje Diffence Engina zahteva izvesnu pripremu (ili bar relativno temeljno poznavanje obilja viktorijanskih refenci) njegova aktuelnost nije se izgubila 25 godina kasnije. Naprotiv, najsnažniji osećaj koji roman ostavlja (verovatno zato što je utkan u samo tkivo narativa i nigde se ne pominje previše direktno) je traumatična priroda tehnološke promene. Gotovo fanatična brzina sa kojom tehnologija menja društvo i stvara lomove u socijalnoj strukturi , veoma snažno će rezonirati kod savremenih čitalaca, pred kojim se tehnologija menja svakodnevno. Akcija, šarm izmenjene viktorijanske epohe i nebrojana easter eggs samo će pomoći, da se ova pomalo uznemirujuća poruka svari i primeni na naše doba.

Jan Kanja