Pogled na budućnost iz prošlosti pruža neobičan uvid u naučnu fantastiku. Ona je oduvek bila pre svega način da se kritikuje doba u kojem nastaje isto koliko i zamišljanje budućeg. Predstavljamo vam pet vizija budućnosti, nostalgičnih koliko i naivnih. U kojoj biste najradije živeli?

Slika 1
Na ovoj reklami iz pedesetih, prikazan je budući model letećeg automobila. Reklama osim futurističkog vozila, prodaje i mirni život u predgrađu, koji je pedesetih polako postajao uzdrman bitnik generacijom, kao i superiornost kapitalistačog poretka u hladnom ratu. Običnog popodnevna mama vodi Lindzi i psa u kupovinu, dok robotizovana kosilica za travu sređuje dvorište (ovaj deo su doduše pogodili).

Slika 2
Kao u nekom naopakoj verziji stimpanka, umesto da zamišljamo prošlost sa savremenom tehnologijom ovako su u zamišljali budućnost ispunjenu parnim mašinama. U satiričnom teksu March of Intellect, Lord how this world improves as we grow older, autor zamišlja budućnost letećih mašina, zamaka u vazduhu  i javnog transporata putem vakumskih cevi (Elon Mask je nedavno predložio upravo takav sistem koji bi zamenio, skupo i ekološki štetno putovanje avionom).

Slika 3
Pionir naučne fantastike H.G. Vels ovako je zamišljao železnicu između Britanije i Francuske. Roman “Rat u vazduh” iz 1908. uglavnom je poznat po tome što gotovo proročki opisuje ulogu avijacije u ratovanju, oružja za masovno uništenje kao i mogućnost globalnog konflikta (što su teme kojima se Vels i kasnije vraćao). Tunel između kontintentalne Evrope i Britanije otvoren je 1994.

Slika 4
Ruski arhitekta i avangardni grafičar El Lisicki (Lazar Markovič Lisicki), kritikovao je američke arhitekte nebodera i predložio superiorniju sovjetsku verziju. U tekstu Stari gradovi-nove zgrade, Buudućnost i utopija iz 1924., predstavio je Wolkenbügel ili horizontalni neboder. Sovjetske vlasti, a ni ostatak sveta, nažalost nisu prihvatile ovaj dizajn, bez obzira koliko autor ponavljao da “se treba odvojiti od opsesije horizontalnim”. U poslednje vreme, arhitekte se ponovo okreću ovoj ideji, pre svega u Aziji, jer bi se pokazala efikasnijom u slučaju zemljotresa, a i ostavila bi više mesta za zelene površine, ali ipak ni jedan za sad nije izgrađen.

Slika 5
Ako ste mislili da su Robokap i Sudija Dred posledica represivne Reganove ere, samo ste delimično u pravu. Britanski humorisitčki magazin Punch je 1886. ovako zamišljao policajca budućnosti. Policajac bi šetao mračnim ulicama Londona, dok električni uređaj na leđima pucketa za njim i elektrošokom se obračunavao sa kriminalcima. Tejzeri naaravno danas postoje i previše se lako mogu kupiti.

Jan Kanja