Forever Storm - Tragedy
Helly Cherry
Drugi album kragujevačkog heavy/thrash benda izašao je 2013. godine za meksički EBM Records. Prateći scenu, nisam uočio preveliko interesovanje domaće metal publike za ovaj bend, ni za njihov rad. Prvi album je veoma vešto snimljen i postavio je dobre standarde jednog lepog muzičkog dela koje se žanrovski opredeljuje zamišljenom tromeđom između heavy, thrash i progressive metala. Drugi album ostaje na istoj tromeđi, s tim što više nije zamišljena, već prelazi u prepoznatljiv stil ovih metalaca.
Ono što krasi sve numere je žestoka energija, melodični i zanimljivi rifovi. Umor je nepoznanica. Gitare su već izgradile svoj stil, iseckani rifovi, blago zamućene ali oštre distorzije, povremeno klasično thrash muziciranje koje ubrzo prelazi u moderne tehnikalije. U odnosu na prvi album, bubnjevi su uslovno pretrpeli najveće poboljšanje. Što u idejnom, što u tehničkom smislu. Mnogo su koncizniji, agresivniji, jasnije snimljeni i velikim delom učestvuju u dizanju energičnosti.
Tekstovi su takođe malo suženi, i obrađuju manji broj tema. Kako je i sam naziv albuma „Tragedy“, mahom se peva o tragediji i mizeriji, bezizlaznosti i realnosti. Moglo se malo povesti računa da ne zvuče klasično, već ih dovesti do kompleksnijeg nivoa i poigrati se nekim drugačijim motivima i sintagmama, izrazima. Ispevani su maksimalno ispravno, energično, kada treba besno, takođe kada treba setno i prekorno.
Na početku se javlja intro numera, koja ne igra nikakvu bitnu ulogu i ne stoji uz celinu, nije reprezentativna, tako da je suvišna. Takođe, pretposlednja pesma je instrumentalna, i dosta podseća na radove Megadeth-a iz perioda United Abominations-a. Vrlo dobro izvedena, jer se izbeglo klasično i šablonsko građenje numere, ali opet se ne uklapa u kompletnu sliku kao nešto što tu pripada.
Generalno, ovaj album ubija u svakom smislu. Oseti se krupan korak napred u odnosu na prvi (a prvi je više nego odličan) album, u svakom smislu, od ideje do realizacije. Jasno je da se bend izuzetno ozbiljno posvetio muzici i da ništa ne prepušta slučaju. Drugim albumom bend nam jasno stavlja do znanja šta žele i glasno nam te želje obrazlažu. Postavili su sebi izuzetno visoko merilo za naredni album, pa se pomalo plašim da neće moći da prestignu zacrtano, ali pošto nisu zapali u sindrom drugog albuma, sa druge strane očekujem vrlo jak i opak album.
Tihomir Škara
Ono što krasi sve numere je žestoka energija, melodični i zanimljivi rifovi. Umor je nepoznanica. Gitare su već izgradile svoj stil, iseckani rifovi, blago zamućene ali oštre distorzije, povremeno klasično thrash muziciranje koje ubrzo prelazi u moderne tehnikalije. U odnosu na prvi album, bubnjevi su uslovno pretrpeli najveće poboljšanje. Što u idejnom, što u tehničkom smislu. Mnogo su koncizniji, agresivniji, jasnije snimljeni i velikim delom učestvuju u dizanju energičnosti.
Tekstovi su takođe malo suženi, i obrađuju manji broj tema. Kako je i sam naziv albuma „Tragedy“, mahom se peva o tragediji i mizeriji, bezizlaznosti i realnosti. Moglo se malo povesti računa da ne zvuče klasično, već ih dovesti do kompleksnijeg nivoa i poigrati se nekim drugačijim motivima i sintagmama, izrazima. Ispevani su maksimalno ispravno, energično, kada treba besno, takođe kada treba setno i prekorno.
Na početku se javlja intro numera, koja ne igra nikakvu bitnu ulogu i ne stoji uz celinu, nije reprezentativna, tako da je suvišna. Takođe, pretposlednja pesma je instrumentalna, i dosta podseća na radove Megadeth-a iz perioda United Abominations-a. Vrlo dobro izvedena, jer se izbeglo klasično i šablonsko građenje numere, ali opet se ne uklapa u kompletnu sliku kao nešto što tu pripada.
Generalno, ovaj album ubija u svakom smislu. Oseti se krupan korak napred u odnosu na prvi (a prvi je više nego odličan) album, u svakom smislu, od ideje do realizacije. Jasno je da se bend izuzetno ozbiljno posvetio muzici i da ništa ne prepušta slučaju. Drugim albumom bend nam jasno stavlja do znanja šta žele i glasno nam te želje obrazlažu. Postavili su sebi izuzetno visoko merilo za naredni album, pa se pomalo plašim da neće moći da prestignu zacrtano, ali pošto nisu zapali u sindrom drugog albuma, sa druge strane očekujem vrlo jak i opak album.
Tihomir Škara