Festival epske fantastike u Domu omladine Beograda
Helly Cherry
‘Ajde da bacamo magije
Jesen 2015. godine je na pragu… Iza sedam brda i sedam gora, na mestu o kome naš svet i ne sanja da postoji, vetrovi sa severa donose neki loš predosećaj, u vazduhu se oseća kao da je ponovo probuđeno drevno prokletsvo. Vrhovni su se uznemirili, sa svih strana ptice donose loša znamenja. Mračne Sile opet pokušavaju da naruše balans u Kraljevstvu. Ali i među Vrhovnima se uselilo zlo. Više se ne zna ko je lojalan i čemu. Došlo je do borbi između Belih Orlova i Plamenih vitezova, najelitnijih redova odanih Vrhovnom Vođi. Zlo deluje i spolja i iznutra. Na odlučujućem Okruglom stolu nisu se pojavili Plameni Vitezovi. Izdali su akciju. Samo dvoje njih su ostali lojalni. Crvenoplašti Oklopnik je izglancao svoje oružje, njegov mač svetli na pravoj strani. I Marja, iskušenik iz redova streličara, nije zavedena mračnim silama. Dan pre okruglog stola usnila je san u kome se joj se javio Duh Drevnog. Ispričao joj je priču o tri magije koje poseduju odabrani, oni koji su spremni da pokore Zlo. Jedna je magija mača, druga je magija krvi, treća je magija runa. Magija runa je najjača, vlada poljem intelekta. U prethodne dve knjige opisuje se kako su dve magije došle u ruke Drevnih i predate Vrhovnima. Pred iskušenicom je odlučujući quest, mora naći relikviju koja predstavlja magiju runa. Dok se dešavaju borbe za prevlast u Utvrđenju i istovremeno ogromna Sila preti da pokori narod koji niko ne štiti, Marja je predodređena da odigra herojsku igru i da doživi pročišćenje kroz dosezanje Istine, spasi svoju zajednicu i uđe u Knjigu Legendarnih. Kada se tri relikvije spoje ponovo će se uspostaviti balans.
Šta kažete, mogu očas posla da napišem epsko-fantastični roman ili nekakav „libreto“ za video igricu?
Epska fantastika na dopadljiv, zavodljiv i prijemčiv način, kroz metafore, alegoriju i uopšte, slikovitost i simboliku predstavlja ustrojstvo sveta u kome živimo i stalnu borbu dobra i zla. Duh bajki i mitologija neizostavan je začin tog žanra. Epska fantastika odlikuje se narativom (bilo je u pitanju knjiga, društvena ili video igrica, muzička kompozicija, itd) koji ima elemente čudesnog. Cilj je beg od stvarnosti, u neki svet u kome se jasno prepoznaje zlo i u kome se zna ko je u stanju da vrati narušeni idealni poredak u ravnotežu. Inistiranje na dualističkom ustrojstvu sveta direktno vuče korene iz mitskog, iz folklorne tradicije u kojima je narod pokušavao da neshvatljivu igru sudbine svede na okvire jednostvanije za razumevanje. U umetničkoj književnost folklorni motivi doživljavaju ekspanziju kroz renesansu, a naročito u periodu romantizma.
Festival epske fantastike 19. septembra bio je pravi povod da posetite Dom omladine. Ova priča traje od marta 2014. godine i organizovala se više puta u proteklih godinu i po dana, sa različitim sadržajima i koncepcijama. Ovoga puta je najviše bila medijski propraćena i zabeležen je neočekivano veliki broj posetilaca svih uzrasta, ali najviše je bilo dece, osnovaca i srednjoškolaca. Cena karte bila je 200 dinara.
Festival, bolje reći Dan epske fantastike osmišljen je kao sajam, maskenbal i edukativna tribina. Ideja o organizaciji takvog programa nastala je najviše entuzijazmom Marka Miranovića zvanog Despot. Cilj je da kao ljubitelj epske fantastike predstavi ovdašnjoj populaciji sve što ima veze sa tim i objedini u jedinstvenu priču koja već decenijama u nazad osvaja svet i koja je dobila komercijalne razmere: hiperprodukcija video igrica, holivudskih filmova i bestselera sa prepoznatljivim sižeom donosi veliki novac industriji popularne kulture. Ovo je ipak festival alternativnih opredeljenja, nastao skromnim sredstvima i dobrom voljom učesnika koji su dobili priliku da predstave publici svoj rad. Marko Miranović takođe je voditelj jedne emisije na radiju 202 i osnivač epic/power metal benda Numenor, inače dosta zapaženog.
Na prvom spratu Doma omladine smešteni su štandovi na kojima se prodaju razne umetnine. Tu su zanimljivi ručni radovi – od nakita inspirisanih srednjevekovnom tematikom, bajkama i mitološkim simbolima do figura epskih likova i maketa idealnih svetova. Lep način da se predstave primenjeni umetnici i ostali kreativci. Na jednom od tih štandova pronašla sam svoj novi talisman, jedan kamen sa nacrtanom runom koja mi je dala ideju da od one kratke fabule s početka ovog teksta napravim sjajan roman i za godinu, dve zaradim ogromne pare, a možda čak i snime film prema mom scenariju u Holivudu koji će zaseniti čak i Gospodara Prstenova. Baš umem da fantaziram, zar ne?
Među štandovima nalazio se i jedan štand s knjigama. Dosta oskudno zastupljena književnost, ali verujem da će u nekom od narednih okupljanja situacija biti bolja. Među ponuđenim naslovima nalazila se čak i Orvelova 1984. Nije baš epska, ali je svakako fantastika (mada i to može biti diskutabilno) s tim što na kraju ne pobeđuje dobro. Baš me zanima da li je prodat neki primerak, šteta što sam zaboravila da pitam.
Sprat niže, hodnik je ispunjen štandovima na kojima su mape, velike table, improvizovane, ručno rađene makete nekih čudesnih svetova na kojima se odigravaju bitke, a sve zavisi od bacanja kockica i dobro osmišljene strategije. U pitanju je promocija interaktivnih igrica, kao što je Riziko, samo razrađenije i nastalo invencijom ovdašnjih ljudi, stoga je ovaj festival bio način da predstave svoje ideje. Zabavno i edukativno, dobar način da se razvija logika i kreativnost u isto vreme. Jedna igra mi je posebno privukla pažnju svojom koncepcijom. Tvorac igrice je Oliver Stanojković, farmaceut iz Beograda. Igrica je bazirana na tematici iz slovenske mitologije. Rekviziti su podloga sa šemom nalik na Ne ljuti se čoveče, figurice i karte. Figurice se pomeraju na isti način, bacanjem kockica i šetnjom po poljima. Sve zavisi od sreće i dobrih karata, koje opet, služe kao nagrada ili neki poseban zadatak ili kaznu, a veoma su lepo oslikane. Figurice su pravljene od nekakve plastike, odrađene u vidu slovenskih božanstava. Vizuelno i narativno, igrica ima jako zanimljivu koncepciju. Tvorac igre kaže da za sada ima 4 mitologije odrađene na taj način, a u planu mu je da za svaku mitologiju sveta odradi po igru.
Posebnu draž festivala predstavljaju maskirani likovi. Bilo je puno dobrih i raskošnih maski sa tematikom iz srpskog i evropskog srednjek veka, iz Gospodara prstenova, raznih drugih bajki, romana, filmova... Elfovi, Nazguli, vile, plemkinje, sluškinje, vitezovi, pa čak i kurtizana i sijamske bliznakinje prolazili su festivalskim prostorom i izazivali oduševljenje posetilaca. Ja sam na primer na dešavanje došla u pratnji jednog nightelf-a. Kostimi su naročito doprineli da osetimo čar fantazije i da se uživimo u tematiku festivala. Maskirani su bili deo Cosplay performansa – simulacija raznih srednjevekovnih veština, ali kroz glumu i korišćenjem plastičnog ili kartonskog oružja. Dešavanje su propratili i pripadnici dveju ogranizacija koje promovišu kulturu srpskog srednjeg veka – akcenat je na učenju borilačkih veština. Beli Orlovi i Plameni vitezovi nisu moja izmišljotina, oni stvarno postoje kao društvo zaljubljenika u srpski Srednji vek. Oni prave autentičnu odeću i oružje iz tog vremena, imaju okupljanja jednom nedeljno gde uvežbavaju veštine mačevanja, streličarstva, organizuju viteške turnire itd...
Deo programa koji je posvećen predavanjima održavao se u sali Doma Omladine. Organizovana je promocija knjiga dvojice mladih, domaćih autora – „Prometejev dnevnik“ Ivana Brankovića i trilogija „Perunov hroničar“ Miloša Petkovića. Ova dva naslova privukla su veliku pažnju čitalaca i posebno dobra stvar u tome je, po rečima Ivana Brankovića, to što raste interesovanje publike za domaće autore. Postavilo se i pitanje klišea u književnosti jer je naročito ovaj žanr, kome je posvećen festival postao jednoobrazan i predvidiv. Ustaljene forme i motivi su ono što odbija čitaoce, ljubitelje „ozbiljnije“ literature. Epska fantastika, što se književnosti tiče, može biti jako inventivna jer su mogućnosti fantaziranja neograničene – mitologija i folklor su neiscrpni izvori, a dobrom piscu preostalo je samo da eksperimentiše sa formom. Knjige u kojima je potraga za artefaktom osnovna priča preplavile su tržište i svakako nije dobro rešenje da ako želite da napišete nešto novo uvedete taj motiv, poručuju pisci.
Nakon promocije knjige usledila je prezentacija video igre The Withcer (Wild hunt) u produkciji CD Project RED-a. Igrica je inspirisana slovenskom mitologijom, bazirana na motivima Sage o Vešcu poljskog autora Andžeja Sapkovskog. To je priča od sedam knjiga, dve zbirke pripovedaka i pet romana. Prezentacija igrice protekla je većinom u prepričavanju Sage o Vešcu, a vrlo malo se govorilo konkretno o igrici i tome što ona pruža. Narativ je svakako bitan deo nje, ali nije glavni. Možda bi bilo bolje da se predavanje baziralo na temi: Saga o Vešcu – razlika između knjige i video igre, s obzirom da igra nije predstavljena drugačije sem narativno na ovom predavanju. Posetiocima je preostalo da se sami na internetu upoznaju sa čarima gameplay-a i da čekiraju guid-ove na youtube-u.
Predavanje o šamanizmu i vikinškoj kulturi naročito me je privuklo naslovom. Međutim, ni ono nije bilo najsrećnije koncipirano. Informacije koje su tu iznete lako su bilo kome dostupne na internetu, a predavanje o šamanizmu je bio, naprosto, jedan fail. Počelo je definicijom šamanizma u okviru vikinške ideologije. Seems legit, but dečko je u jednom trenutku počeo da govori o tome kako uvežbava praksu šamanizma, kroz sejdr praksu, jedan vid drevnog prenošenja mudrosti, kako otkriva tajne univerzuma i sposoban je očigledno da pomera stvari umom, zamalo što to nije rekao. Nije umeo konkrentno da odgovori na pitanja publike koja je bila zasmejana njegovim nastupom, nije umeo da kaže od koga je učio, kako je došao do tih informacija i kako je praksovao tu veštinu. Jeste to festival fantazije, ali malo ga preteraste, ruku na srce. Moram da priznam da me je početak predavanja zaintrigirao. Da nije bilo upliva fantazije moglo je da bude sasvim edukatvno. Vidi se da je predavač dosta proučavao tematiku, ali nije baš vičan javnom nastupu, jer su mu argumenti jako slaba strana. Par reči o runama me je, bez obzira na kontekst, navelo na razmišljanje. U skandinavskoj drevnoj pismenosti rune predstvaljaju simbole za sporazumevanje. Svaka od njih ima svoje značenje, ali značenje nije jedno, svako u tumačenju runa mora da teži nekoj svojoj istini. Ipak, u predavanju je dotaknuta jedna prilično dobra tematika. Mnogoznačnost kao odlika pisma predmet je mnogih postmodernistčkih teorija koje se bave aspektima istine.
U nastavku programa održano je predavanje o DND-ju, jednoj od najpopularnijih RPG igrica koja podazumeva čitavu jednu filozofiju i veštinu, a maksimalno podstiče maštu i kreativnost. Interaktivna igra uživo, u kojoj se uživljavanjem u lik verbalno i promišljanjem poteza gradi jedna epsko fantastična priča u kojoj učestvuje mnoštvo aktera uz upotrebu mapa i kockica. O ovoj igri napisano je puno priručnika i raznih drugih knjiga koje inspirišu nove i nove generacije da se u tome oprobaju. Nakon razgovora o DND-u održan je koncert srednjevekovne muzike, pa je time i ovom umetnošću dočarana atmosfera drevnih vremena i fantazija.
Ovaj festival ima veliki potencijal da zaživi i uspe, naročito da prevaziđe formu jednodnevnog dešavanja. Dopalo mi se što ima tendenciju da bude svestran i obuhvata sve vrste umetnosti koje se zasnivaju na epskoj fantastici. Organizaciji nedostaje samo malo čvršći koncept, ali to se stiče vremenom. Promocija umetničkih radova, knjiga, inventivnosti, logike, dizajna svakako nije mala stvar, pohvala organizatorima i svima onima koji su se uključili u saradnju sa festivalom prezentacijom svog rada. Da bi se ta priča unapredila potrebno je malo više ozbiljnosti i promišljenosti u delu programa koji se sastoji od predavanja. Promocije knjiga, video igri, mitologija i uopšte fantastične tematike može biti na mnogo višem nivou, pažljivim odabirom predavača i ozbiljnijim pripremama tih predavanja. Mogućnosti i epskog i fantastičnog su neograničene i može nastati niz sjajnih edukativnih priča, naročito kada se uzme u obzir da ima puno upliva folklornog, mitološkog i tradicionalnog u jednoj reinterpretiranoj postmodernoj formi, stoga postoji beskonačan broj tema o kojima se može raspravljati i da se program prilagodi i starijim ljubiteljima fantastike, ne prvenstveno deci.
I dan danas pomislim kako bi bilo dobro da je moguće s vremena na vreme upotrebiti magiju. Da li vi poznajete nekog čarobnjaka?
Ana Nikolić
Jesen 2015. godine je na pragu… Iza sedam brda i sedam gora, na mestu o kome naš svet i ne sanja da postoji, vetrovi sa severa donose neki loš predosećaj, u vazduhu se oseća kao da je ponovo probuđeno drevno prokletsvo. Vrhovni su se uznemirili, sa svih strana ptice donose loša znamenja. Mračne Sile opet pokušavaju da naruše balans u Kraljevstvu. Ali i među Vrhovnima se uselilo zlo. Više se ne zna ko je lojalan i čemu. Došlo je do borbi između Belih Orlova i Plamenih vitezova, najelitnijih redova odanih Vrhovnom Vođi. Zlo deluje i spolja i iznutra. Na odlučujućem Okruglom stolu nisu se pojavili Plameni Vitezovi. Izdali su akciju. Samo dvoje njih su ostali lojalni. Crvenoplašti Oklopnik je izglancao svoje oružje, njegov mač svetli na pravoj strani. I Marja, iskušenik iz redova streličara, nije zavedena mračnim silama. Dan pre okruglog stola usnila je san u kome se joj se javio Duh Drevnog. Ispričao joj je priču o tri magije koje poseduju odabrani, oni koji su spremni da pokore Zlo. Jedna je magija mača, druga je magija krvi, treća je magija runa. Magija runa je najjača, vlada poljem intelekta. U prethodne dve knjige opisuje se kako su dve magije došle u ruke Drevnih i predate Vrhovnima. Pred iskušenicom je odlučujući quest, mora naći relikviju koja predstavlja magiju runa. Dok se dešavaju borbe za prevlast u Utvrđenju i istovremeno ogromna Sila preti da pokori narod koji niko ne štiti, Marja je predodređena da odigra herojsku igru i da doživi pročišćenje kroz dosezanje Istine, spasi svoju zajednicu i uđe u Knjigu Legendarnih. Kada se tri relikvije spoje ponovo će se uspostaviti balans.
Šta kažete, mogu očas posla da napišem epsko-fantastični roman ili nekakav „libreto“ za video igricu?
Epska fantastika na dopadljiv, zavodljiv i prijemčiv način, kroz metafore, alegoriju i uopšte, slikovitost i simboliku predstavlja ustrojstvo sveta u kome živimo i stalnu borbu dobra i zla. Duh bajki i mitologija neizostavan je začin tog žanra. Epska fantastika odlikuje se narativom (bilo je u pitanju knjiga, društvena ili video igrica, muzička kompozicija, itd) koji ima elemente čudesnog. Cilj je beg od stvarnosti, u neki svet u kome se jasno prepoznaje zlo i u kome se zna ko je u stanju da vrati narušeni idealni poredak u ravnotežu. Inistiranje na dualističkom ustrojstvu sveta direktno vuče korene iz mitskog, iz folklorne tradicije u kojima je narod pokušavao da neshvatljivu igru sudbine svede na okvire jednostvanije za razumevanje. U umetničkoj književnost folklorni motivi doživljavaju ekspanziju kroz renesansu, a naročito u periodu romantizma.
Festival epske fantastike 19. septembra bio je pravi povod da posetite Dom omladine. Ova priča traje od marta 2014. godine i organizovala se više puta u proteklih godinu i po dana, sa različitim sadržajima i koncepcijama. Ovoga puta je najviše bila medijski propraćena i zabeležen je neočekivano veliki broj posetilaca svih uzrasta, ali najviše je bilo dece, osnovaca i srednjoškolaca. Cena karte bila je 200 dinara.
Festival, bolje reći Dan epske fantastike osmišljen je kao sajam, maskenbal i edukativna tribina. Ideja o organizaciji takvog programa nastala je najviše entuzijazmom Marka Miranovića zvanog Despot. Cilj je da kao ljubitelj epske fantastike predstavi ovdašnjoj populaciji sve što ima veze sa tim i objedini u jedinstvenu priču koja već decenijama u nazad osvaja svet i koja je dobila komercijalne razmere: hiperprodukcija video igrica, holivudskih filmova i bestselera sa prepoznatljivim sižeom donosi veliki novac industriji popularne kulture. Ovo je ipak festival alternativnih opredeljenja, nastao skromnim sredstvima i dobrom voljom učesnika koji su dobili priliku da predstave publici svoj rad. Marko Miranović takođe je voditelj jedne emisije na radiju 202 i osnivač epic/power metal benda Numenor, inače dosta zapaženog.
Na prvom spratu Doma omladine smešteni su štandovi na kojima se prodaju razne umetnine. Tu su zanimljivi ručni radovi – od nakita inspirisanih srednjevekovnom tematikom, bajkama i mitološkim simbolima do figura epskih likova i maketa idealnih svetova. Lep način da se predstave primenjeni umetnici i ostali kreativci. Na jednom od tih štandova pronašla sam svoj novi talisman, jedan kamen sa nacrtanom runom koja mi je dala ideju da od one kratke fabule s početka ovog teksta napravim sjajan roman i za godinu, dve zaradim ogromne pare, a možda čak i snime film prema mom scenariju u Holivudu koji će zaseniti čak i Gospodara Prstenova. Baš umem da fantaziram, zar ne?
Među štandovima nalazio se i jedan štand s knjigama. Dosta oskudno zastupljena književnost, ali verujem da će u nekom od narednih okupljanja situacija biti bolja. Među ponuđenim naslovima nalazila se čak i Orvelova 1984. Nije baš epska, ali je svakako fantastika (mada i to može biti diskutabilno) s tim što na kraju ne pobeđuje dobro. Baš me zanima da li je prodat neki primerak, šteta što sam zaboravila da pitam.
Sprat niže, hodnik je ispunjen štandovima na kojima su mape, velike table, improvizovane, ručno rađene makete nekih čudesnih svetova na kojima se odigravaju bitke, a sve zavisi od bacanja kockica i dobro osmišljene strategije. U pitanju je promocija interaktivnih igrica, kao što je Riziko, samo razrađenije i nastalo invencijom ovdašnjih ljudi, stoga je ovaj festival bio način da predstave svoje ideje. Zabavno i edukativno, dobar način da se razvija logika i kreativnost u isto vreme. Jedna igra mi je posebno privukla pažnju svojom koncepcijom. Tvorac igrice je Oliver Stanojković, farmaceut iz Beograda. Igrica je bazirana na tematici iz slovenske mitologije. Rekviziti su podloga sa šemom nalik na Ne ljuti se čoveče, figurice i karte. Figurice se pomeraju na isti način, bacanjem kockica i šetnjom po poljima. Sve zavisi od sreće i dobrih karata, koje opet, služe kao nagrada ili neki poseban zadatak ili kaznu, a veoma su lepo oslikane. Figurice su pravljene od nekakve plastike, odrađene u vidu slovenskih božanstava. Vizuelno i narativno, igrica ima jako zanimljivu koncepciju. Tvorac igre kaže da za sada ima 4 mitologije odrađene na taj način, a u planu mu je da za svaku mitologiju sveta odradi po igru.
Posebnu draž festivala predstavljaju maskirani likovi. Bilo je puno dobrih i raskošnih maski sa tematikom iz srpskog i evropskog srednjek veka, iz Gospodara prstenova, raznih drugih bajki, romana, filmova... Elfovi, Nazguli, vile, plemkinje, sluškinje, vitezovi, pa čak i kurtizana i sijamske bliznakinje prolazili su festivalskim prostorom i izazivali oduševljenje posetilaca. Ja sam na primer na dešavanje došla u pratnji jednog nightelf-a. Kostimi su naročito doprineli da osetimo čar fantazije i da se uživimo u tematiku festivala. Maskirani su bili deo Cosplay performansa – simulacija raznih srednjevekovnih veština, ali kroz glumu i korišćenjem plastičnog ili kartonskog oružja. Dešavanje su propratili i pripadnici dveju ogranizacija koje promovišu kulturu srpskog srednjeg veka – akcenat je na učenju borilačkih veština. Beli Orlovi i Plameni vitezovi nisu moja izmišljotina, oni stvarno postoje kao društvo zaljubljenika u srpski Srednji vek. Oni prave autentičnu odeću i oružje iz tog vremena, imaju okupljanja jednom nedeljno gde uvežbavaju veštine mačevanja, streličarstva, organizuju viteške turnire itd...
Deo programa koji je posvećen predavanjima održavao se u sali Doma Omladine. Organizovana je promocija knjiga dvojice mladih, domaćih autora – „Prometejev dnevnik“ Ivana Brankovića i trilogija „Perunov hroničar“ Miloša Petkovića. Ova dva naslova privukla su veliku pažnju čitalaca i posebno dobra stvar u tome je, po rečima Ivana Brankovića, to što raste interesovanje publike za domaće autore. Postavilo se i pitanje klišea u književnosti jer je naročito ovaj žanr, kome je posvećen festival postao jednoobrazan i predvidiv. Ustaljene forme i motivi su ono što odbija čitaoce, ljubitelje „ozbiljnije“ literature. Epska fantastika, što se književnosti tiče, može biti jako inventivna jer su mogućnosti fantaziranja neograničene – mitologija i folklor su neiscrpni izvori, a dobrom piscu preostalo je samo da eksperimentiše sa formom. Knjige u kojima je potraga za artefaktom osnovna priča preplavile su tržište i svakako nije dobro rešenje da ako želite da napišete nešto novo uvedete taj motiv, poručuju pisci.
Nakon promocije knjige usledila je prezentacija video igre The Withcer (Wild hunt) u produkciji CD Project RED-a. Igrica je inspirisana slovenskom mitologijom, bazirana na motivima Sage o Vešcu poljskog autora Andžeja Sapkovskog. To je priča od sedam knjiga, dve zbirke pripovedaka i pet romana. Prezentacija igrice protekla je većinom u prepričavanju Sage o Vešcu, a vrlo malo se govorilo konkretno o igrici i tome što ona pruža. Narativ je svakako bitan deo nje, ali nije glavni. Možda bi bilo bolje da se predavanje baziralo na temi: Saga o Vešcu – razlika između knjige i video igre, s obzirom da igra nije predstavljena drugačije sem narativno na ovom predavanju. Posetiocima je preostalo da se sami na internetu upoznaju sa čarima gameplay-a i da čekiraju guid-ove na youtube-u.
Predavanje o šamanizmu i vikinškoj kulturi naročito me je privuklo naslovom. Međutim, ni ono nije bilo najsrećnije koncipirano. Informacije koje su tu iznete lako su bilo kome dostupne na internetu, a predavanje o šamanizmu je bio, naprosto, jedan fail. Počelo je definicijom šamanizma u okviru vikinške ideologije. Seems legit, but dečko je u jednom trenutku počeo da govori o tome kako uvežbava praksu šamanizma, kroz sejdr praksu, jedan vid drevnog prenošenja mudrosti, kako otkriva tajne univerzuma i sposoban je očigledno da pomera stvari umom, zamalo što to nije rekao. Nije umeo konkrentno da odgovori na pitanja publike koja je bila zasmejana njegovim nastupom, nije umeo da kaže od koga je učio, kako je došao do tih informacija i kako je praksovao tu veštinu. Jeste to festival fantazije, ali malo ga preteraste, ruku na srce. Moram da priznam da me je početak predavanja zaintrigirao. Da nije bilo upliva fantazije moglo je da bude sasvim edukatvno. Vidi se da je predavač dosta proučavao tematiku, ali nije baš vičan javnom nastupu, jer su mu argumenti jako slaba strana. Par reči o runama me je, bez obzira na kontekst, navelo na razmišljanje. U skandinavskoj drevnoj pismenosti rune predstvaljaju simbole za sporazumevanje. Svaka od njih ima svoje značenje, ali značenje nije jedno, svako u tumačenju runa mora da teži nekoj svojoj istini. Ipak, u predavanju je dotaknuta jedna prilično dobra tematika. Mnogoznačnost kao odlika pisma predmet je mnogih postmodernistčkih teorija koje se bave aspektima istine.
U nastavku programa održano je predavanje o DND-ju, jednoj od najpopularnijih RPG igrica koja podazumeva čitavu jednu filozofiju i veštinu, a maksimalno podstiče maštu i kreativnost. Interaktivna igra uživo, u kojoj se uživljavanjem u lik verbalno i promišljanjem poteza gradi jedna epsko fantastična priča u kojoj učestvuje mnoštvo aktera uz upotrebu mapa i kockica. O ovoj igri napisano je puno priručnika i raznih drugih knjiga koje inspirišu nove i nove generacije da se u tome oprobaju. Nakon razgovora o DND-u održan je koncert srednjevekovne muzike, pa je time i ovom umetnošću dočarana atmosfera drevnih vremena i fantazija.
Ovaj festival ima veliki potencijal da zaživi i uspe, naročito da prevaziđe formu jednodnevnog dešavanja. Dopalo mi se što ima tendenciju da bude svestran i obuhvata sve vrste umetnosti koje se zasnivaju na epskoj fantastici. Organizaciji nedostaje samo malo čvršći koncept, ali to se stiče vremenom. Promocija umetničkih radova, knjiga, inventivnosti, logike, dizajna svakako nije mala stvar, pohvala organizatorima i svima onima koji su se uključili u saradnju sa festivalom prezentacijom svog rada. Da bi se ta priča unapredila potrebno je malo više ozbiljnosti i promišljenosti u delu programa koji se sastoji od predavanja. Promocije knjiga, video igri, mitologija i uopšte fantastične tematike može biti na mnogo višem nivou, pažljivim odabirom predavača i ozbiljnijim pripremama tih predavanja. Mogućnosti i epskog i fantastičnog su neograničene i može nastati niz sjajnih edukativnih priča, naročito kada se uzme u obzir da ima puno upliva folklornog, mitološkog i tradicionalnog u jednoj reinterpretiranoj postmodernoj formi, stoga postoji beskonačan broj tema o kojima se može raspravljati i da se program prilagodi i starijim ljubiteljima fantastike, ne prvenstveno deci.
I dan danas pomislim kako bi bilo dobro da je moguće s vremena na vreme upotrebiti magiju. Da li vi poznajete nekog čarobnjaka?
Ana Nikolić