Samo što se završio Nišville jazz festival koji nikada ne propuštam kao svaki ponosni Nišlija, put me je naneo u Sloveniju, mesto Velenje (odakle nam stiže svakoj kući dobro poznata bela tehnika Gorenje), vodjena najavom festivala “Kunigunda” koji ove godine slavi svoje punoletstvo.

Festival zvanično  počinje danas, 20. avgusta, koncertima na više lokacija na otvorenom širom Velenja i traje do 29. avgusta. Sam dolazak u ovo simpatično planinsko mesto na tri jezera, naročito ako dolazite prvi put, veoma je zanimljivo iskustvo. Vožnja autom od Ljubljane do Velenja traje nekih sat vremena, uredjenim autoputem izmedju planinskih masiva koji predstavljaju same krajeve Alpa. Naročito mi se dopao način na koji se odvija promocija festivala, na mnogim mestima u centru Ljubljane možete da vidite reklamne panoe i postere “Kunigunde” sa najavama programa. Organizatori festivala kažu da je saradnja glavnog grada i Velenja odlična. 
 

Cela priča o nastanku festivala  počinje pre 18. godina. Ideja  je bila da se pruži prilika bendovima iz mesta i okoline, a koji prave nekomercijalnu muziku da se promovišu i postanu deo underground scene. Ono što odlikuje ovaj festival je žanrovska raznolikost,  od punk-a do black metala, hiphop-a, i svime što ide između, što je možda mnogima teško zamisliti.  Glavni organizatori dešavanja su omladinski centar i gradski klub  “Emce Plac”.  Omladinski centar u velikoj meri podseca na niški Dečiji kulturni centar u Čairu, ali čini mi se sa mnogo organizovanijom i uređenijom politikom. Ovaj centar pod upravom je grada, značajan je za vaspitanje najmlađih, ali ga velikim delom koriste i oni stariji pripadnici omladine za svoje projekte. Klub “Emce Plac” je posebna priča. Odatle svoje kreativno ostvarenje započinju sve ideje alternativne ili bolje reći,  underground omladine Velenja i radi tokom čitave godine nudeći različite sadržaje. Zanimljivo je to da u ovom gradu nema podela i strogog orijentisanja na metalce, pankere, alternativce, džezere i ostale, filozofija ovog kluba  je da svako ko se oseća drugačije, posebno ili želi  da ponudi nešto novo, dobrodošao  je. Klub preko dana funkcioniše kao kafić, a uveče  se tu organizuje raznovrstan  program.  Prostor  je skladno i funkcionalno uredjen,  ima veliku binu, izdvojenu galeriju gde se održavaju izložbe, letnju baštu… Enterijer  je  u totalno  underground fazonu,  lokalni vizuelni umetnici su se potrudili da svaki ćošak odiše umetničkim izrazom na sve strane, počev od ulaza su mozaici, slike, grafike, murali, gotovo svaki kutak priča svoju priču i opuštena bleja na ovom mestu nikako nije izgubljeno vreme, nego izvor inspiracije i dobre energije. 
 

Jučerašnji dan je za mene bio u znaku upoznavanja mesta i navikavanja na sredinu. Velenje je, rekoh, malo mesto, ali umnogome ima šmek velegrada. Sastoji se od manjih trgova, obiluje parkovima, zelenilo ulepšava prostor na sve strane. Primetila sam da nema žurbe na ulicama čak ni radnim danima, sve teče po nekom ustaljenom rasporedu bez gužve i zastoja na jedan opušten način. Iako možda na prvi utisak deluje kao zatvorena sredina, ipak nije, vrlo je lako naći ljude koji su predusretljivi i spremni za razgovor i razmenu utisaka. Čiste ulice i svež vazduh umnogome doprinose da se na ovom mestu osećate dobro. Na prvi korak se vidi da se u grad solidno ulaže, da je privreda razvijena i da je životni standard na visokom nivou (u odnosu na naše uslove). U vreme  SFRJ  mesto je nosilo naziv Titovo Velenje, a i dandanas  se ovde čuva uspomena na doživotnog predsednika Jugoslavije. U centru grada uzdiže se veliki spomenik Josipu Brozu Titu, što je meni bilo posebno iznenađenje, znajući koliko se u našoj sredini cela ta priča vezana za socijalizam smatra prevazidjenom. Možda to nekima zvuči kao paradoks, ali ovde u zemlji koja je prva krenula putem evropskih integracija i nekakvom modernom uređenju postoji jaka socijalna svest o radu za opšte dobro i kod starijih i mlađih stanovnika se manje ili više primećuje takvo vaspitanje. To se vidi i po tome sa koliko predanosti mladi ljudi organizuju ovaj festival koji nije jedini takvog tipa u ovom mestu i koliko se značaja pridaje kulturi, a naročito postoji prisutna svest kod mladih o potrebi sopstvenog i ličnog angažovanja kao značajne karike u svemu tome.
 

Poslednja stanica mog obilaska grada bila je proba benda Mr. Van Punk. Oni svojim nastupom otvaraju ovogodišnju “Kunigundu”. Bend je nastao kao originalna ideja trojice članova,  Mateja Voglara (gitarista), Matica Mravljaka (basista) i Grega Cestnika (bubnjar). Oni sviraju punk obrade, pretežno Ramones-a. Novinu u svemo tome čini način njihove izvedbe. Naime, ideja je da ceo bend bude smešten u kombiju (sa svom pratećom opremom, instrumentima i ozvučenjem) koji se vozi gradom i na više lokacija izvodi svoju muziku. Kada stignu do odredišta, gitarista i basista izlaze iz kombija, dok bubnjar ostaje unutra i tako kreću svoj nastup koji ima za cilj da zagreje publiku i napravi dobar uvod u festivalski program.  Više podataka o ovom bendu moćićete  da nađete u predstojećim izveštajima sa festivala.

Ovo je moj prvi odlazak na festival van Srbije. Nakon dana provedenog  u Velenju, zaključujem da je ideja omladine o ostvarenju svojih umetničkih ciljeva i unapređenja kuture jako slična kao i kod nas. Ono što se znatno razlikuje jeste na koji način se to sprovodi. Stav gradskih vlasti i uopšte socijalna klima je znatno pogodnija za tako nešto. Naravno, kao i svuda, alternativna kultura ne pronalazi svoje puteve baš tako glatko, ali se ovde na sve strane oseća radna atmosfera i postoji dosta slobodnog prostora za kreativnost i improvizaciju. Ovde vazduh miriše na dobar festival.

https://www.facebook.com/pages/Kunigunda-Festival-mladih-kultur/115753788506673?fref=ts
http://www.kunigunda.si/en/p/program-en/cat/1-concerts/

Ana Nikolić