Nema sumnje da je Love Fest, za svojih devet godina postojanja, ovogodičnjim izdanjem sebe zacementirao na regionalnoj festivalskoj mapi. Višemesečna intenzivna medijska kampanja je svakako urodila plodom, te je ove godine oboren dosadašnji rekord posete. Uz generalno dobro osmišljen program, i trenutno aktuelne bendove - nije ni čudo. Banja je, pored standardnih gostiju bila zaista preplavljena posetiocima festivala koje ste mogli naći na svakom koraku, i u svakakvom raspoloženju.

Svako veče je bilo rezervisano za određeni (srodan) pravac, pa smo tako prvog dana mogli da ispratimo bendove okrenute alternativnim, rege, i srodnim zvucima (uz Laibach koji su priča za sebe). Drugo veče je bilo posvećeno hip hopu. Očekivano, najveće interesovanje je vladalo za Marčela i Who See koji su poslednjih godina možda i najaktuelnije hip hop ime u regionu.

Naša mala ekspedicija je bila u punom, četvoročlanom sastavu trećeg, poslednjeg dana festivala. Program Live bine je bio rezervisan za tvrđi gitarski zvuk.


Vrnjačka Banja je fin fenomen. Iako malo mesto, u njemu sve vreme postoji kontinuitet male rokenrol scene koja u svakom trenutku broji par bendova različitih žanrova. Veče su otvorili upravo domaćini Regulator kojima, ako sam dobro razumeo, ovo nije prvi nastup na Love Festu. Momke pratimo od njihovih početaka, i lepo je videti jedan bend koji polako i strpljivo gradi karijeru, napredujući sve vreme. Uz stvari sa prvog albuma, odsvirali su i pesme koje će se naći na drugom izdanju koje će se pojaviti naredne godine. Ono što ih očekuje u narednom periodu je jesen u studiju. Ako do sada niste, obratite pažnju na ove momke jer ne idu linijom manjeg otpora. Šteta što publika još uvek nije počela da dolazi, te su svoj set odsvirali pred manjim brojem posetilaca.


Satnica je uglavnom poštovana, pa su uz manja kašnjenja oko 8 i 15 na binu izašli Ateist Rep. Standardno dobro raspoloženim Ateistima nije potreban nikakav "ice breaker". Od prvog tona i prve reči kreće dobro zezanje. Početak obeležava i dalje nedostatak publike, ali i prve šutke, vesele i ne previše agresivne. Uz dobru komunikaciju i dobro poznate pesme Ateistima nije bio problem da do kraja svoj nastupa održe nivo raspoloženja. Jednostavno, kad su ljudi i privatno opušteni i prijatni lako se to prelije na binu. Gledali smo ih X puta, i uvek bi odsvirali fer, bez tezgarenja, uz privatno zezanje sa publikom i posle nastupa. 
Na drugoj polovini njihovog seta se već okuplja kritična masa, i festival polako počinje da dobija svoju pravu formu.


Bendovi novije generacije generalno imaju taj problem da izađu iz senke bendova 90ih. Medijska nezainteresovanost, nezainteresovanost publike za nove stvari, nepostojanje TV emisija koje promovišu rokenrol ili nešto četvrto su pitanja kojima ćemo se baviti nekom drugom prilikom. Mortal Kombat je bend koji je u ovakvoj situaciji svakako uspeo da se izbori za svoje mesto na našoj sceni. Koliku podršku ovaj bend ima mogli smo videti i pre njihovog nastpa po velikom broju klinaca u MK majicama. Bend je svakako pronašao neku žicu kod publike, nešto što ona kapira i želi. Metal-pank sa zajebancijama, parodiranjem pojava na sceni je svakako nešto što je publika prepoznala. Uz dobar kontakt sa posetiocima i priču lako vladaju situacijom i masom. Gomila šutki, ozbiljno dizanje prašine, znoj i na kraju "zid smrti" i opšte krljanje su obeležili njihov nastup.


Pauza do Šapčana je bila nešto duža, i ne pamtim kad sam pomislio "samo neka potraje" :). Trajala je taman toliko da popijemo po neko pivo i sprečimo dehidrataciju, isperemo grla od prašine koje smo se nagutali na Mortalima. "Luna se večeras šunja gradom" je bio znak da se polako i mi došunjamo do bine. Ovoga puta smo morali i da se probijamo uz zastajkivanja, alternativne pravce i saplitanja. Goblini su još jedna sigurna festivalska varijanta, bend koji je zanimljiv fenomen. Jedan od retkih koji je pored svoje stare publike iz 90ih uspeo da stekne i gomilu nove. Otud se na njihovim koncertima ne može primetiti neki generacijski jaz, smena publike ili nešto slično. Iako je već prošlo par godina od njihovog povratka na scenu, iako nastupaju zaista često i svuda, interesovanje za ovaj bend i dalje ne jenjava.


Nakon Šapčana red je došao na Hladno Pivo. Još jedan bend koji često nastupa kod nas i za koji važi slična priča kao kod Goblina, nova + stara publika je tu, uvek i stalno uz nesmanjeno interesovanje. Od prvog tona, veza između benda (Mileta Kekina posebno) i publike je jasna i jaka. Jednostavno, ljudi se prepoznaju u njegovim stihovima bez obzira da li se bavio politikom i ljubavnim temama. Festivalsko veče i oblak prašine ispred bine na njihovom nastupu svakako dostižu svoj vrhunac oko dva sata posle ponoći.

Uz "Kad sunce opet zađe" sa razglasa, vidno premoreni polako napuštamo festivalski prostor. Sumiramo prve utiske. Pažljivo i dobro osmišljen program sve tri večeri. Kapiramo da ovakvi "ziceri" nisu mogli da dovedu u pitanje uspeh samog festivala. Poslednje večeri atmosfera je gradacijski napredovala, bendovi su držali dobar tempo i nisu dozvoljavali pad raspoloženja. Počeli smo kao da vodimo set listu, šta je ko svirao, ali brate, skontali smo da ljudi to sve već znaju. Bendovi su nam previše dobro poznati da bi tu bilo preteranih iznenađenja. 

Na kraju, osećamo da smo smrvljani, sažvakani pa ispljuniti... Klopa, piće, dremka u kolima do šest (jer je vožnja u preumornom, i pod dejstvom i malo alkohola veliki "no-no") i naša ekipa se rastaje. Kućama u Novi Sad, Ćupriju i Niš. Do neke nove svirke. :)

Galeriju kompletnog festivala možete pogledati OVDE.

txt: Nenad
foto: Ana Bačanin