Klanica pet: Roman koji je Kurtu Vonegatu doneo titulu predvodnika kontrakulture šezdesetih
Helly Cherry
Kurt Vonegat je svojim najpoznatijim romanom Klanica pet uveo vanzemaljce u sam vrh svetske književnosti. Koristeći nasmejanu masku naučnofantastične literature, istorijske i autobiografske elemente, uspeo je da ispiše umetnički upečatljive redove o jednom od najstrašnijih događaja iz Drugog svetskog rata – savezničkom bombardovanju Drezdena zapaljivim bombama.
O pokolju nema šta pametno da se kaže – i baš zato ovo haotično delo vrvi od vojnika koji nisu heroji, od apsurdnih smrti i smeha koji jedini preostaje nakon civilizacijskog poraza. Bili Pilgrim, glavni junak dela, žrtva je crnog humora, everyman koji se „otkačio iz vremena” i putuje čas u svoju prošlost, a čas u budućnost. Iza priče o bogatom američkom optičaru koji se susreo sa Tralfamadorcima, bićima koja ne poznaju linearno shvatanje vremena, krije se apokalipsa XX veka, ljudi koji provode zarobljeništvo u klanici, brda leševa, posttraumatski sindrom, dok podnaslov „Dečji krstaški rat” najbolje demistifikuje besmisao sukoba u kojem su se našle hiljade mladića na frontovima širom sveta. Tako mu je to, odzvanja kroz celu knjigu poput ravnodušnog posmrtnog marša, istovremeno vonegatovski duhovitog i neumesnog.
Objavljena 1969, u jeku Vijetnamskog rata, Klanica pet bila je odlično prihvaćena među čitaocima, pre svega zbog svog izrazito antiratnog stava, a Vonegatu je donela titulu predvodnika kontrakulture šezdesetih. Međutim, uz objašnjenje da je knjiga „izopačena, nemoralna, psihotična, vulgarna i antihrišćanska”, 1972. izbačena je iz biblioteka u Oklandu. To je bio početak talasa manje ili više uspešnih povlačenja knjige s polica, pa čak i spaljivanja primeraka. Vonegatov roman drži 29. mesto na listi zabranjivanih ili osporavanih klasika koju je sastavilo Udruženje američkih biblioteka i 18. mesto na listi 100 najboljih romana XX veka na engleskom jeziku (Modern Library).
O pokolju nema šta pametno da se kaže – i baš zato ovo haotično delo vrvi od vojnika koji nisu heroji, od apsurdnih smrti i smeha koji jedini preostaje nakon civilizacijskog poraza. Bili Pilgrim, glavni junak dela, žrtva je crnog humora, everyman koji se „otkačio iz vremena” i putuje čas u svoju prošlost, a čas u budućnost. Iza priče o bogatom američkom optičaru koji se susreo sa Tralfamadorcima, bićima koja ne poznaju linearno shvatanje vremena, krije se apokalipsa XX veka, ljudi koji provode zarobljeništvo u klanici, brda leševa, posttraumatski sindrom, dok podnaslov „Dečji krstaški rat” najbolje demistifikuje besmisao sukoba u kojem su se našle hiljade mladića na frontovima širom sveta. Tako mu je to, odzvanja kroz celu knjigu poput ravnodušnog posmrtnog marša, istovremeno vonegatovski duhovitog i neumesnog.
Objavljena 1969, u jeku Vijetnamskog rata, Klanica pet bila je odlično prihvaćena među čitaocima, pre svega zbog svog izrazito antiratnog stava, a Vonegatu je donela titulu predvodnika kontrakulture šezdesetih. Međutim, uz objašnjenje da je knjiga „izopačena, nemoralna, psihotična, vulgarna i antihrišćanska”, 1972. izbačena je iz biblioteka u Oklandu. To je bio početak talasa manje ili više uspešnih povlačenja knjige s polica, pa čak i spaljivanja primeraka. Vonegatov roman drži 29. mesto na listi zabranjivanih ili osporavanih klasika koju je sastavilo Udruženje američkih biblioteka i 18. mesto na listi 100 najboljih romana XX veka na engleskom jeziku (Modern Library).