Eva Braun i Trese, lupa, udara na FreeDom festu u Pančevu
Helly Cherry
Predposlednji dan FreeDom Festivala u Pančevu je bio posvećen muzici. U lepo popunjenoj bašti pančevačkog Doma omladine publika je imala priliku da pogleda nastupe bendova Bas i stega, Billy Andol, Eva Braun i Trese, lupa, udara. Nažalost, pošto smo na svirku došli tek oko 23h, prva dva benda smo propustili.
Eva Braun su možda i najpoznatiji bend iz tog talasa vojvođanskih alternativnih rock bendova koji se pojavio u prvoj polovini devedesetih. Za razliku od njihovih savremenika - kao što su Instant Karma, Veleki Prezir, Oružjem protivu otmičara ili Kanal Tvid, Popcycle - njihove pesme su i dan danas prilično česti, čak redovni sastojak plejlista svake srpske stanice koja još uvek pušta rock and roll. Biografija grupe kaže da do pojave grupe Eva Braun, vojvodanski grad Bečej nije postojao na rock mapama naše zemlje.
Četiri drugara, Milan Glavaški (gitara, vokal), Petar Dolinka (gitara, vokal), Goran Vasović (bas, vokal) i Ljuba Rajić (bubnjevi) su prve demo snimke uradili još 1985. godine. Zvanično, grupu Eva Braun osnovali su u prolece 1991. godine, u iznajmljenom stanu u ulici Miše Dimitrijevića u Novom Sadu, kada su nastale i prve pesme (Kuća lutaka, Kao da znam, Sva tvoja ćutanja i Dan pobede). U septembru iste godine, nakon odsluženja vojnog roka, pridružuje im se Ljuba Rajić. Naziv benda nastao je na predlog Gorana Vasovića, nakon gledanja biografskog filma o Adolfu Hitleru i ostali članovi su ga jednoglasno prihvatili, kao veoma neobičnog i istovremeno provokativnog.
Debi album snimali su od februara do aprila 1992. godine, u strudiju “Do Re Mi” u Bukovcu, nadomak Novog Sada. Prisluškivanja su se u prodaji pojavila 5. oktobra 1992. godine, ponudivši prijemčive pop pesme, kao što su Jagodna polja, Kuća lutaka, Dan pobede i druge. Iako izdavanje albuma nije bilo adekvatno marketinški propraćeno, uticajni ljudi iz domace muzicke industrije su ga zapazili, tako da Eva Braun u redovima svojih fanova dobija Gordana Paunovića, Momcila Rajina, Petra Janjatovića, Bojana Žikića, Nebojšu Pajkića, Tomislava Grujića i Dinka Tucakovića. U to vreme, nekoliko pesama su postal hitovi (Već videno, Ponekad, Sva tvoja ćutanja).
Snimanje albuma Pop music trajalo je dugo, uz puno poteškoća, završeno u julu 1995. godine, a album je objavljen 14. decembra 1995. godine i bio je odlično prihvaćen, kako u krugovima muzičkih kritičara, tako i od strane publike, a po prvi put - uz pesme Zmajevi, 25. avgust i Sada ne znam gde sam ne znam šta - jedna pesma se izdvojila kao veliki hit (Sasvim običan dan).
Uprkos uspehu, originalna postava grupe se raspada u julu 1996. Novu postavu uz Vasovića čine Zvonko Stojkov, Srdan Ljiljak i Dušan Ševarlić. Eva Braun u leto 1997. ulazi je u studio i snima album Heart Core, jedan od najprodavanijih albuma u tadašnjoj državi, Saveznoj Republici Jugoslaviji. Album Everest izlazi 2001. i dalja istorija benda se nažalost svela na povremene prekide, povremena okupljanja i povremena singl i kompilacijska izdanja, sve do 2011. kada izlazi za sada poslednji album Playback. Iako su daleko od centra pažnje šire javnosti i uprkos tome što dosta retko izlaze na binu, koncert u Pančevu je bio lep dokaz da je bend osim zadržavanja starih fanova, vremenom stekao fanove među mladim ljudima, pa čak i među onima koji nisu bili na svetu u vreme kada je Eva Braun bila na vrhuncu.
Eva Braun su možda i najpoznatiji bend iz tog talasa vojvođanskih alternativnih rock bendova koji se pojavio u prvoj polovini devedesetih. Za razliku od njihovih savremenika - kao što su Instant Karma, Veleki Prezir, Oružjem protivu otmičara ili Kanal Tvid, Popcycle - njihove pesme su i dan danas prilično česti, čak redovni sastojak plejlista svake srpske stanice koja još uvek pušta rock and roll. Biografija grupe kaže da do pojave grupe Eva Braun, vojvodanski grad Bečej nije postojao na rock mapama naše zemlje.
Četiri drugara, Milan Glavaški (gitara, vokal), Petar Dolinka (gitara, vokal), Goran Vasović (bas, vokal) i Ljuba Rajić (bubnjevi) su prve demo snimke uradili još 1985. godine. Zvanično, grupu Eva Braun osnovali su u prolece 1991. godine, u iznajmljenom stanu u ulici Miše Dimitrijevića u Novom Sadu, kada su nastale i prve pesme (Kuća lutaka, Kao da znam, Sva tvoja ćutanja i Dan pobede). U septembru iste godine, nakon odsluženja vojnog roka, pridružuje im se Ljuba Rajić. Naziv benda nastao je na predlog Gorana Vasovića, nakon gledanja biografskog filma o Adolfu Hitleru i ostali članovi su ga jednoglasno prihvatili, kao veoma neobičnog i istovremeno provokativnog.
Debi album snimali su od februara do aprila 1992. godine, u strudiju “Do Re Mi” u Bukovcu, nadomak Novog Sada. Prisluškivanja su se u prodaji pojavila 5. oktobra 1992. godine, ponudivši prijemčive pop pesme, kao što su Jagodna polja, Kuća lutaka, Dan pobede i druge. Iako izdavanje albuma nije bilo adekvatno marketinški propraćeno, uticajni ljudi iz domace muzicke industrije su ga zapazili, tako da Eva Braun u redovima svojih fanova dobija Gordana Paunovića, Momcila Rajina, Petra Janjatovića, Bojana Žikića, Nebojšu Pajkića, Tomislava Grujića i Dinka Tucakovića. U to vreme, nekoliko pesama su postal hitovi (Već videno, Ponekad, Sva tvoja ćutanja).
Snimanje albuma Pop music trajalo je dugo, uz puno poteškoća, završeno u julu 1995. godine, a album je objavljen 14. decembra 1995. godine i bio je odlično prihvaćen, kako u krugovima muzičkih kritičara, tako i od strane publike, a po prvi put - uz pesme Zmajevi, 25. avgust i Sada ne znam gde sam ne znam šta - jedna pesma se izdvojila kao veliki hit (Sasvim običan dan).
Uprkos uspehu, originalna postava grupe se raspada u julu 1996. Novu postavu uz Vasovića čine Zvonko Stojkov, Srdan Ljiljak i Dušan Ševarlić. Eva Braun u leto 1997. ulazi je u studio i snima album Heart Core, jedan od najprodavanijih albuma u tadašnjoj državi, Saveznoj Republici Jugoslaviji. Album Everest izlazi 2001. i dalja istorija benda se nažalost svela na povremene prekide, povremena okupljanja i povremena singl i kompilacijska izdanja, sve do 2011. kada izlazi za sada poslednji album Playback. Iako su daleko od centra pažnje šire javnosti i uprkos tome što dosta retko izlaze na binu, koncert u Pančevu je bio lep dokaz da je bend osim zadržavanja starih fanova, vremenom stekao fanove među mladim ljudima, pa čak i među onima koji nisu bili na svetu u vreme kada je Eva Braun bila na vrhuncu.
Pojavivši se pred publikom, prvi put posle 17 godina u najvećem gradu južnog Banata, Eva Braun svoj nastup počinje pesmom Meg Ryan Blues. Sjajan početak i jasno nam je da će koncert biti odličan. Pre nego što krenu sa pesmom Posle tebe, Vasović sa zadovoljstvom ističe činjenicu da su 1998. prilikom prošlog koncerta u Pančevu prodali celih 7 ulaznica, te da je ove večeri ipak malo bolja posećenost. Grupu Eva Braun danas čine Goran Vasović (pevač i gitarista), Zvonko Stojkov (gitarista), Marko (basista), Ljubomir Rajić (bubnjar) i Albert Sheregely (klavijature i prateći vokali). Slede pesme Sva tvoja ćutanja, Sada ne znam gde sam, Sve što gubiš i Sasvim običan dan. Tu pomalo postaje vidljivo da bend nije baš utegnut, što je najverovatnije posledica retkih nastupa uživo (ove godine tek 3-4 koncerta), ali kada su pesme ovako dobre i kad se publika tako lepo zabavlja, teško je to primetiti. Posle jakog uvoda, bilo je vreme da se publici predstavi novi singl - pesma Rikošet, objavljena krajem juna. Posle nje, Vasović je podsetio publiku na pokojnog Vladu Divljana koji je mnogo uticao na stvaralaštvo grupe Eva Braun, što je bio uvod u pesmu Hajde sanjaj me sanjaj (obrada pesme Idola) koju su snimili zajedno još za album Prisluškivanja. Slede pesme Istra ("Gde ste bili na moru?"), Mala prodavnica užasa (uz pomalo jazzy uvod), Aljaska (stvar inspirisana pesmom Caroline says II od Lou Reeda, ujedno i moja omiljena stvar Eve Braun) i Zmajevi. I to je bio kraj zvaničnog dela. Na poziv publike Vasović i ekipa su se - uz reči "Nemamo baš vremena, žurimo nazad u Bečej" - vratili na bis i odsvirali obradu od grupe Jura Stublić & Film, pesmu Odvedi me iz ovog grada. Sve u svemu, nekih četrdeset minuta svirke, kratko ali slatko.
Kako je propao rokenrol je jugoslovenska omnibus komedija iz 1989. godine. Sastoji se od tri dela: Od izvora dva putića, Nije sve u ljubavi (ima nešto i u lovi) i Ne šalji mi pisma, koje su napisali i režirali tri različita scenarista i reditelja. Filmsku muziku su radili rock bendovi Idoli, Električni orgazam i Disciplina kičme - svaki od sastava za jedan segment filma. Tri različite priče su ispričane satiričnim i apsurdnim humorom u kontekstu popularne i mladalačke kulture u Jugoslaviji, neposredno pre njenog raspada. Film je nagrađen Zlatnom arenom za montažu na Pulskom festivalu 1989. i postao je kultni film na prostorima bivše Jugoslavije. Nama je ovde najbitniji segment Ne šalji mi pisma u kojem pratimo priču o Evi i Đuri, mladom paru koji prolazi kroz bračne nevolje proistekle iz sumnji u preljubu. Naime, neko ovom bračnom paru šalje ljubavna pisma, pri čemu nije jasno da li su pisma namenjena Evi ili Đuri, i hilarity ensues. E sad, priča po sebi je odlična i neki njeni delovi su postali deo popularne kulture a među tim delovima je i muzika koju je radio Dušan Kojić Koja (kao Zeleni Zub) iz grupe Disciplina Kičme. Oni koji su gledali film znaju da je Đura muzičar koji ima svoj punk rock bend Tragači, sa kojim svira - danas već dobro poznate - pesme kao što su Crveno ili Trese, lupa, udara.
Valjda iz želje da podseti publiku na ovaj deo svoje karijere, Koja je nedavno okupio svoj novi bend pod nazivom Trese, lupa, udara sa kojim uživo izvodi pesme koje je radio za film Kako je propao rokenrol, dodajući tu i neke obrade rock and roll i glam rock standarda. Iako mu je matični instrument bas gitara, Koja nam se kroz ovaj bend predstavlja i kao zaista odličan solo gitarista. Bas gitara je delegirana Zoranu Radomiroviću Švabi iz Električnog orgazma, dok bubnjeve svira Rade Vulić iz Popečitelja. Prateće vokale na pojedinim pesmama pevaju Manja Đorđević (Disciplin A Kitschme) i Đurđica (The Restless).
Bend izlazi pred publiku nešto posle ponoći a naročito oduševljenje izaziva Kojin izlazak na binu. Posle uvodnog instrumentala, bend svira pesme Crveno i Nećemo. Vidimo da je ovo prevashodno jam bend i da Koja koristi svaku priliku da opali po kilometarskoj solaži. Kojine solaže su bluz-rokerske ali su i veoma bučne i dosta prljave, distorzirane, uz korišćenje wah pedale. Verujem da je mnoge iznenadio time koliko je on zapravo dobar solo gitarista. U međuvremenu sam bend se dosta zabavlja na bini i sve ovo je zapravo najviše jedna proslava rock and rolla, njegove buke i slobode. Prva obrada ove večeri je bila pesma Silver Machine od grupe Hawkwind (pesma poznata kao prva na kojoj je Lemmy Kilmister došao do izražaja). Onda ide pesma Pokojni Toza, nakon koje su usledila čak tri instrumentala (ako se nisam zabrojao) i najveći hit večeri, pesma Trese, lupa, udara. Novi segment sa obradama počinje pesmom Cherry Bomb od The Runaways, pa onda 20th century Boy od grupe T. Rex i Saturday Night's Alright for Fighting od Eltona Džona. I tu je bio kraj svirke. Opet je ovo bio kratak koncert, tek nekih četrdeset minuta pa je publika naravno pozvala bend nazad na binu. Koja i ekipa su poslušali publiku, vratili se da bi na bis ponovo odsvirali pesme Crveno i Trese, lupa udara. Iako je u Pančevu fajront u 2 posle ponoći, cela manifestacije se završila već oko 1:30, što znači da je zapravo moglo sve da se produži i da nije bilo potrebe da se nastupi toliko skraćuju.
Bilo kako bilo, ja sam prezadovoljan viđenim. Neko bi možda rekao da je ovo bilo jedno veče puno neke nostalgije, ali bi tako nešto po meni bilo potpuno pogrešno, jer ja ne želim da Goran Vasović i Koja sa svojim projektima žive samo u prošlosti. Ja od njih očekujem da rade još više u budućnosti, da rade i stvaraju još dugo, dugo .. Bože zdravlja!
Janko TakačBend izlazi pred publiku nešto posle ponoći a naročito oduševljenje izaziva Kojin izlazak na binu. Posle uvodnog instrumentala, bend svira pesme Crveno i Nećemo. Vidimo da je ovo prevashodno jam bend i da Koja koristi svaku priliku da opali po kilometarskoj solaži. Kojine solaže su bluz-rokerske ali su i veoma bučne i dosta prljave, distorzirane, uz korišćenje wah pedale. Verujem da je mnoge iznenadio time koliko je on zapravo dobar solo gitarista. U međuvremenu sam bend se dosta zabavlja na bini i sve ovo je zapravo najviše jedna proslava rock and rolla, njegove buke i slobode. Prva obrada ove večeri je bila pesma Silver Machine od grupe Hawkwind (pesma poznata kao prva na kojoj je Lemmy Kilmister došao do izražaja). Onda ide pesma Pokojni Toza, nakon koje su usledila čak tri instrumentala (ako se nisam zabrojao) i najveći hit večeri, pesma Trese, lupa, udara. Novi segment sa obradama počinje pesmom Cherry Bomb od The Runaways, pa onda 20th century Boy od grupe T. Rex i Saturday Night's Alright for Fighting od Eltona Džona. I tu je bio kraj svirke. Opet je ovo bio kratak koncert, tek nekih četrdeset minuta pa je publika naravno pozvala bend nazad na binu. Koja i ekipa su poslušali publiku, vratili se da bi na bis ponovo odsvirali pesme Crveno i Trese, lupa udara. Iako je u Pančevu fajront u 2 posle ponoći, cela manifestacije se završila već oko 1:30, što znači da je zapravo moglo sve da se produži i da nije bilo potrebe da se nastupi toliko skraćuju.
Bilo kako bilo, ja sam prezadovoljan viđenim. Neko bi možda rekao da je ovo bilo jedno veče puno neke nostalgije, ali bi tako nešto po meni bilo potpuno pogrešno, jer ja ne želim da Goran Vasović i Koja sa svojim projektima žive samo u prošlosti. Ja od njih očekujem da rade još više u budućnosti, da rade i stvaraju još dugo, dugo .. Bože zdravlja!