Prizemljeni američki indie pomešan sa britanskim punk rifovima i plexi distorzijama. Vokal nosi nekakav surferski stil, iz vremena pin-up devojaka, polka dot šara i pastelnih boja. Bend kroz svoj album prvenac uz moderan stil suprotstavlja dve potpuno suprotne struje i stvara istovremeno i naglašen prvi stil, i ublažen drugi.

Gitare su pomalo noise, pa tako kombinuju i agresiju panka i setnost novog talasa, dok su rifovi jednostavni i predvidljivi, povremeno disonantni, pa prvi prvom slušanju sve zvuči malo preoštro. Ono što je zanimljivo je neprestano držanje onog ala Ramones down strum ritma, što daje izuzetno lepu energiju i podiže pesme. Da nije tog sitnog (s=b) ukrasa, pesme bi dobile potpuno drugi izgled, sa mnogo više baladnog prizvuka.

Tekstovi su nepogrešivi. Od početka do kraja drže pažnju, i sa dozom blage ironije podižu raspoloženje. Pevaju o onim ljudima koji po svaku cenu žele akreditaciju oko vrata kako bi se našli u nekom višem i poželjnom društvu. Pesma „Let it bleed“ je pesma koju bi publika napisala muzičaru – krvari umesto nas, kako mi ne bi morali. Bave se postojećim i realnim temama, istovremeno imaju i poetski akcenat, a takođe i onaj punk momenat u vidu pomenutog podsmeha i bunta. Celokupna priča koja se provlači kroz tekst, kao i muzički duh koji odiše albumom me podseća što na film i istoimenu pesmu „Doručak kod Tifanija“. Susreti suprotnosti, unutrašnje borbe i potraga za herojima i spasom. Album se završava instrumentalnom obradom numere „Ostani uz mene“ benda Đavoli, koju je izvorno napisao Neno Belan. Sasvim lepo zatvara album i kroz ovu obradu originalnoj numeri je dat novi život i potpuno drugačija percepcija.

Album je izveden potpuno profesionalno, i to se odmah može primetiti. Balans instrumenata je ujednačen, vokal ne tone, već ravnomerno i glasno dolazi do izražaja, perkusije su odsečne i jasne, nema mutnih delova, nema naglih iskakanja ni sitnih grešaka, kojima mnogi progledaju kroz prste, a mnoge sitne greške upravo u velikoj meri umanjuju ugođaj slušanja, jer nisu nastale potpuno prirodno, niti je posvećeno dodatno vreme da se isprave. Ovde toga nema, sve je na vrlo visokom i zavidnom nivou, i zato je ovaj album odličan. Izvesti ga uživo je potpuno druga stvar, i ovakav materijal uživo treba da zvuči grešno i prljavo. Ponovo, što se snimaka tiče, potpuno besprekoran album, u svakom mogućem smislu.

Tihomir Škara