Drugo veče Kunigunde bilo je puno iznenadjenja, naravno, prijatnih. Već sam počela da se osećam „odomaćeno“. Sve više i više razaznajem poznata lica i sve manje se osećam kao stranac. Nije teško naviknuti se na Velenje. Čak sam i usput, dok sam prolazila gradom idući na koncert, čula iz neke kafane kako piči turbo folk. Komentar drugarice kada je videla moju zaprepašćenu facu bio je: „Znaš, u Velenju ima puno Srba“. Ima ih svuda, ima i „ovih“ i „onih“. Turbo folk se izgleda najlakše pelcuje, najglasnije čuje, čak ni ovo mirno, simpatično mesto nije pošteđeno njegovog postojanja. Usput mi je rekla i to da večeras ima želju da čuje bend Ti koji dolaze iz Srbije. Nisam čula za njih do sad, nisam ni znala odakle su, niti kakvoj muzici da se nadam. Ali jedno je sigurno – svakako će predstaviti neku lepšu Srbiju, ponuditi alternativu nekulturi i nama i njima. 


Stižemo ispred Emce Placa, bend Philom je već započeo svoj nastup. Primećujem da je i dalje prisutna elektronska muzika, ali već sa uplivima instrumentalne. Trojac Philom dolaze sa severa Slovenije, na sinoćnjem nastupu  ponudili su, rekla bih, nekakav elektro-rock – mešavinu kompjuterske muzike, gitare, bubnja i vokala. Prva asocijacija tokom slušanja bili su mi Depeche Mode, a vokal me je u pojedinim trenucima neodoljivo podsetio na Placebo. Njihova izvedba bila je energična i ekspresivna. Videlo se da članovi benda uživaju u tome što rade, s bine su upućivali reči zahvalnosti velenjskoj publici nakon svake pesme. Takođe, ni sa tekstualne strane bend ne zaostaje, pesme su uglavnom refleksivne, opisuju emocije i unutrašnje nedoumice, predstavljaju doživljaj samospoznaje pojedinca u okvirima savremenog društva. Sa muzikom ovog benda možete se upoznati ovde.

Dok sam šetala tako o po festivalskom prostoru malo sam i razgovarala sa ljudima. Razmenili smo par rečenica o festivalu i upoređivali život u Srbiji i Sloveniji. Nekako zaključujem da imamo iste probleme u društvu ali kod njih je prisutan jedan optimizam za razliku od atmosfere kod nas. 


Prekidam razgovor jer se na binu penje bend Ti, dok kreću sa prvom pesmom upravljam pogled prema bini i učinilo mi se da za elektronskim bubnjem vidim poznato lice. Pa to je ’ladno Trajče Nikolovski iz Čistilišta! Aaaa, supeeer, znam čoveka! Bend Čistilište je u Nišu nastupao 5. decembra u klubu Feedback i tu svirku smatram jednom od najboljih u 2014. godini u mom rodnom gradu. To je bilo pravo pravcato psyhodelic rock veče kakvo se dugo nije desilo u našoj sredini. Zajedno sa njima nastupali su lokalni bendovi Plastic Sunday i Language Sex Violence. Naravno da sam se potrudila da sve te bendove izreklamiram dobro kod publike ovde. Evo par linkova Velenjcima za propratiti:
https://www.youtube.com/watch?v=b53yWskKAaI
https://www.youtube.com/watch?v=PvcokLAw_DQ
https://www.youtube.com/watch?v=MJiMVFJCJRE

Beogradski dvojac „Ti“ zaista su osvetlali obraz našoj alternativnoj muzici. Takođe lud nastup sa puno emocija. Zarazne melodije i pevljivi tekstovi, uglavnom ljubavne tematike zaintrigirali su publiku. Moram da priznam da mi je prijao upliv psihodelije, konačno. Njihova muzika praćena je minimalističkom poezijom ogrnutom u elektro pop i na prvu loptu ulazi u uho. Možda previše komentarišem tekstove, a manje muziku, ali kod mene to tako ide... Podjem po muziku i ona me odvede putevima poezije. Evo pesme uz koju sam najviše divljala sinoć.


Na kraju je usledio nastup slovenačkog benda Kontradikshn. Oni su ponudili malo agresivniju muziku, hard core pomešan sa elektronikom, uglavnom drum’n’base ritmovima.  Posebno mi je privukla pažnju žestoka obrada pesme Seven Nation Army grupe White Stripes. Zainteresovani mogu baciti pogled ovde.

Završava se polako veče. Nastupi su prošli. Ide muzika iz kluba. Srećna sam što sam našla drugara iz Srbije. Čujem KKN – „Prekidi stvarnosti“ jednu od tematskih pesama mog života. I to se ovde sluša. Grlimo asfalt u sumraku. Sve što čujem podseća na... Sve što čujem podseća na...

txt: Ana Nikolić