Razbijanje deathcore tišine
Helly Cherry
Marica, All The Arms We Need, Instead of A Kill, SUCIDE SILENCE, 26.07. 20015., DOB
Resetor nas je opet obradovao, njegov varietet dogadjaja imponuje i potvrdjuje da svako sa idejom i po nekom vezom može da napravi i organizuje sjajan koncert. Sećam se Crowbar-a u Božidarcu i svoje zahvalnosti da vidim jednu od omiljenih grupa ovde. Neki se sećaju i Jarboe...
Elem, vratimo se temi. Već pre 20:00h je ispred DOB-a bilo 50ak fanova i headliner-i su se opušteno slikali sa svakim ko je to hteo. Upadamo na cert, čekamo. Marica izlazi na binu pred 20ak ljudi bez obzira što satnica kaže kad, ko i koliko svira. Brine me ta letargija i prosto shvatam da je tako, posle se ini pitaju što nam je scena u spolovilu. Pa zato. Niška ekipa, prvi put ih gledam i cujem. Prijatno sam izenenadjen, momci počinju zbunjeno, ipak su prvi bend na većoj svirci ali se brzo snalaze. Zvuk je sjajan jer Resetor daje sve od sebe, ostalo je do muzikanata. Mešaju se uticaji od Kreator-a preko ranih Obituary do modernog, šta god da je metalnog ultra naboda bez previše komplikovanja što je po meni pravi hardcore. "Sublimal" EP su mislim ceo odsvirali i još jednu stvar preko. Mozda srpski Full Of Hell ako se potrude. Mozda, podvlacim. Od mene sve pohvale iako nisam metalac.
Pauza od par minuta i na binu izlaze All The Arms We Need iz Subotice. Znam ljude, manje više od početka, prvi put ih gledam sa novim vokalom. Ljudi u većem broju ulaze i ekipa sa bine gruva. Iskusno, jako i vrlo u storiji. Inače su prosli kroz svašta u poslednje vreme i sve ima veću dimenziju. Naravno tu su i drugari iz rodnog im grada i sve ide kako valja, basista dobija utakmicu kada silazi sa bine i deli ljude levo i desno za jedan "wall of death" sa sve maskom na licu. Inače sjajan momak, svira i u Butcher-u ako se ne varam. Gostuje i Bojan, bivši član na vokalu. Mosh baby, mosh! Na kraju krajeva "Black Raven". Hvala im. Treba nam vazduha, treba nam hmelja.
"Instead Of A Kill" izlazi na binu, Dorkin i njegova "čudovišna" družina. "Flying Spaghetti Monster"... pappa loves mambo... vanbracno dete Bury Your Dead, Throwdown, Acacia Strain i još po nečeg. Zvuči sumanuto ali giba, radi. Uvežbano, teško i po meni za vrlo, vrlo igrati. Svi skaču. Odlicni, savrsena uveritra za headlinere.
Resetor nas je opet obradovao, njegov varietet dogadjaja imponuje i potvrdjuje da svako sa idejom i po nekom vezom može da napravi i organizuje sjajan koncert. Sećam se Crowbar-a u Božidarcu i svoje zahvalnosti da vidim jednu od omiljenih grupa ovde. Neki se sećaju i Jarboe...
Elem, vratimo se temi. Već pre 20:00h je ispred DOB-a bilo 50ak fanova i headliner-i su se opušteno slikali sa svakim ko je to hteo. Upadamo na cert, čekamo. Marica izlazi na binu pred 20ak ljudi bez obzira što satnica kaže kad, ko i koliko svira. Brine me ta letargija i prosto shvatam da je tako, posle se ini pitaju što nam je scena u spolovilu. Pa zato. Niška ekipa, prvi put ih gledam i cujem. Prijatno sam izenenadjen, momci počinju zbunjeno, ipak su prvi bend na većoj svirci ali se brzo snalaze. Zvuk je sjajan jer Resetor daje sve od sebe, ostalo je do muzikanata. Mešaju se uticaji od Kreator-a preko ranih Obituary do modernog, šta god da je metalnog ultra naboda bez previše komplikovanja što je po meni pravi hardcore. "Sublimal" EP su mislim ceo odsvirali i još jednu stvar preko. Mozda srpski Full Of Hell ako se potrude. Mozda, podvlacim. Od mene sve pohvale iako nisam metalac.
Pauza od par minuta i na binu izlaze All The Arms We Need iz Subotice. Znam ljude, manje više od početka, prvi put ih gledam sa novim vokalom. Ljudi u većem broju ulaze i ekipa sa bine gruva. Iskusno, jako i vrlo u storiji. Inače su prosli kroz svašta u poslednje vreme i sve ima veću dimenziju. Naravno tu su i drugari iz rodnog im grada i sve ide kako valja, basista dobija utakmicu kada silazi sa bine i deli ljude levo i desno za jedan "wall of death" sa sve maskom na licu. Inače sjajan momak, svira i u Butcher-u ako se ne varam. Gostuje i Bojan, bivši član na vokalu. Mosh baby, mosh! Na kraju krajeva "Black Raven". Hvala im. Treba nam vazduha, treba nam hmelja.
"Instead Of A Kill" izlazi na binu, Dorkin i njegova "čudovišna" družina. "Flying Spaghetti Monster"... pappa loves mambo... vanbracno dete Bury Your Dead, Throwdown, Acacia Strain i još po nečeg. Zvuči sumanuto ali giba, radi. Uvežbano, teško i po meni za vrlo, vrlo igrati. Svi skaču. Odlicni, savrsena uveritra za headlinere.
Čekam Suicide Silence, niti sam slušao mnogo niti sam fan, bez predrasuda, recimo da sam "tabula rasa". Klub je pun, Ameri su zbunjeni masom ljudi, kao što pevač reče - nama su rekli da će ovo da bude mala svirka. Realno, cenim da sviraju pred 30 - 50 ljudi prosečno po Jevropi ili po tim Amerikama da se ne lažemo. Svi mi imamo neke favorite koje želimo da vidimo, a ovo je bio punch line za dosta ljudi odavde kao što videh. Eto veselja. Bilo je i sporadičnih slučajeva gde su ljudi (čitaj deca, oba pola) došli samo zbog toga sto je underground svirka. Čak je i jedan lik sa "jež" frizurom bio vidjen ali je suviše mlad da bih ga tretirao kao grind-crust-dbeat baticu. Bilo je i steampunk cica neodredjene dobi koje kao da su pale iz Tokija ili Seula. Sjajno, iskreno.
Glavne baje večeri izlaze na binu, huk i buka ih pozdravljaju, redjaju se pesme i mosh, ljudi pevaju. "Where Is Your God" zvuči ubedljivo, tour lista pokazuje da lunjaju kontinentom vec neko vreme. Inače, sadašnji pevač je nadomestio poginulog prvog, u toj ulozi se odlično snalazi. "Sacred Words", "Don't Die", "Wake Up"... masa i bend su u zamahu mada se neki slikaju u mosh pit-u, generalno bez lovačkih priča se ne može. Svi koji znaju - učestvuju u singalong-u. Ponavljam - nisam fan, generisano je od svega po nešto i skoro najbolje + pig squeal, growl, clean vokal. Neki ljudi i da ne znaju su izgleda postali ili jesu poklonici grind-a. Najveci utisak su mi bila dva trenutka: "Fuck Everything" gde svi sem bogalja igraju i nejasna izjava inače sjajnog batice vokala da ga je svirka podsetila na prošli život kada je bio Viking... a lik je Meksikanac. No nema veze, sve je sjajno prošlo, odličan provod, zvuk i društvo na nivou. Nadam se da će nas Resetor i u budućnosti držati na nivou što se koncerata tiče.
txt: Nenad Živić
foto: Bojan Mitrović