Kao što smo pomenuli u prethodnom tekstu, u spotu o kojem danas govorimo postoji nešto od onih ideja i postupaka koji su obeležili muzički video za pesmu „Smack my Bitch Up“. I u ovom spotu posmatramo svet kroz oči glavnog junaka, a to nam je dočarano POV (point of view) perspektivom kamere. Postoji sličnost i u junakovom kretanju kroz grad i trenucima koje doživljava, ali je sadržaj ono u čemu se razlikuju i što izdvaja ovaj spot od drugih.

Kada je objavljen, sećam se da smo svi kačili linkove kao pomahnitali, bilo je nešto u toj viziji Kube o kojoj smo svi maštali i koju smo hteli da podelimo sa drugima kao dokaz da ipak postoji takva zemlja. Spot za pesmu „Reggaeton Montenegro“ preneo nam je njenu sliku onako kako smo je zamišljali – kao malu oazu gde su svi srećni i lepi, u svetu koji je siv i gorak. Još od prvog kadra u kojem se okean rasipa preko kamene obale, toliko smo uvučeni u tu priču da je iluzija bliskosti sa tim svetom potpuna. To je idealna slika jednog sveta koji nam je vešto dočaran tako da se osećamo kao da smo stvarno bili tamo.

Junak se kreće kroz raznolike prostore i pošto odgledate spot čini se kao da ste bili na Kubi makar na trenutak. Ali ta idealna slika nije ostvarena samo plastičnim prikazivanjem lepota, uređenih trgova ili svim onim što vidite u turističkim reklamama. Čak i kada nam prikazuje scene sa ulice, pokvarene automobile, nemaštinu, kada vidimo skitnice i prosjake, sve izgleda nekako veselo, ne osećamo sažaljenje ili nekakvu nelagodu, već se radujemo što smo videli i taj deo Kube. Zbog toga nam se čini da je to autentična slika jednog mesta, a ne našminkana scenografija koju nam prodaju. Naše poistovećivanje sa junakovom perspektivom je potpuno jer mi priželjkujemo da smo tamo i čini nam se da bismo se isto ponašali – hodali bismo po gradu, pozdravljali se sa ljudima, pili i gledali zgodne devojke.

Ono što nas dodatno okupira u ovom spotu je premeštanje pesme crnogorskih repera u kontekst Kube i ljudi koji izgovaraju tekst pesme. Tako se na vrlo vešt način pravi paralelu između dva sveta - pesma o Montenegru prati slike Kube i u spoju ta dva stvara se mit o nekoj zemlji između ove dve. Ono što se govori u tekstu, vizuelno nam se dočarava kroz scene u spotu, pa tako plaža iz priče postaje prizor savršene peščane obale u spotu (02:22). U tom spoju značenja reči i slika koje nam se prikazuju, dolazi i do komičnih momenata kao kada se „masan hed“ predstavlja kao ogromno parče mesa (00:44). Zbog reči koje su nam razumljive, prostor u kojem se kreće junak postaje nam još bliži jer nam se čini da je taj svet nekako proistekao iz onoga što nam je poznato. Na to utiče i reklamni plakat benda zalepljen na neki stub, pa se tako i nešto od onoga što je iz našeg sveta prenosi u taj drugi svet u kojem je junak, i veza postaje jača.

U tekstu o kojem smo govorili o spotu benda „Šišarke“, napomenuli smo kako je naglašeno prikazivanje ženskih oblina manipulacija koja služi da se zamaskira ispraznost same sadržine. Takve scene postoje i u ovom spotu, ali je njihovo mesto motivisano - čini nam se prirodnim da zagledamo prelepe crnkinje koje igraju na ulici. Time se podilazi našoj voajerskoj potrebi, jer je takva scena egzotična i mi želimo da je doživimo i iz te perspektive. Svaka od tih devojaka je prelepa, ali na neki potpuno prirodan način, pa je slika Kube u jednakosti sa njenim stanovnicima. Ovo je muzički video za jednu hip-hop pesmu, što na neki način opravdava takve scene, jer se to i očekuje. Spot bi verovatno funkcionisao i bez tih momenata, ali u celini gledano, nijedna od tih slika nije vulgarna, niti toliko eksplicitna da bi zamračila ostatak spota.

Ovaj spot ne obiluje montažnim postupcima niti efektima zbog kojih bismo imali potrebu da ga gledamo opet. Ono što nas okupira u njemu je sadržina, same slike druge kulture i ljudi. Ne postoji tehnička manipulacija nad videom, što nam omogućava da se naša perspektiva gledaoca potpuno poistoveti sa perspektivom junaka i tako se ostvari veći osećaj autentičnosti, kao da smo stvarno tamo. Zbog mnoštva susreta i scena na različitim lokacijama, imamo utisak da smo doživeli jedan totalitet Kube, kao u onom kadru sa krova koji nam prikazuje ogoljenu sliku starih, oronulih naselja (03:36). Pohvalno je i to kako su snimljeni materijal prilagodili muzici i tekstu, pa nikada nismo sigurni da li je nešto režiran i planirano ili se desilo spontano. Spot nema neku dubinu u značenjskom smislu, on prikazuje idealnu sliku jednog sveta, a taj svet ne postoji kao takav van ovog spota. Kuba, ili bilo koja druga zemlja, zasigurno nije tako šarena i vesela, ali nam ovaj muzički video toliko upečatljivo prenosi tu viziju da mi ipak verujemo. Zbog toga kraj spota nalikuje na nekom prekidu sna, iz svih onih svetlih slika silazi se niz stepenice u mrak. Krajem videa odlazimo iz jedne idile i vraćamo se u svet u kojem smo bili pre četiri minuta i dvadeset dve sekunde.


Ostale tekstove iz ovog serijala možete pronaći ovde.

Andrea Kane