HiQulus je „more a brand than a band“, ali sa ovim prvim se nisam upoznao, pa ih smatram samo izuzetnim bendom. Postoje skoro tri godine, a jedino zvanično izdanje je EP sa svega tri pesme. Iako traje nešto manje od dvadeset minuta, ostavlja utisak slušanja kompletnog albuma. Pesme su vešte, kompleksne, ispunjene pravim zvucima, zanimljive, drugačije, i sve to ostavlja utisak kompletnog i zaokruženog albuma.

Zvuk im se temelji na američkom zvuku, dosta space efekata, funk gitare i topli drive-ovi. Vokal, što svojom uživom pojavom, što zvukom, najviše podseća na vokal benda 3 Doors Down, što uz praskave gitare daje sjajan i razigran prizvuk pesmama. Iako je na snimku vokal pomalo nesiguran, uživo razbija svaku sličnu sumnju.

Pesme imaju radijski prizvuk, pa bez obzira što svaka traje duplo duže od prosečne dužine, komotno bi mogle da se zavrte na bilo kojoj radio stanici.

Trend koji nosi svaka pesma je takav da su uvodi blagi i široki, vremenom se atmosfera podiže, a epilog svake je kontrolisani, ali agresivni i alternativni jam session. Sve tri su takođe poređane nekim smislenim redosledom, pa prva peva o borbi, druga o konačnoj pobedi i osvajanju nakon mnogo truda, kao i u uživanju darova pobede, dok treća spušta tempo i obaveštava nas da je pobeda bila samo trenutna i prividna. Ponovnim slušanjem pesama, okreće se nova priča, ispočetka, i uz prethodno iskustvo, opet vodi kroz poznate predele, ali se završava istim ishodom.

Gitare podsećaju na album „By the way“ sastava RHCP, jer imaju taj oslobođen i širok zvuk, oseti se da je svaki ton slobodan i širok, da nije odmeren i uplašen. Bass gitara je često nadovezuje na pomenutu priču, i sasvim čujno i odsečno se uklapa u kompletnoj slici. Perkusije sasvim lepo dopunjuju priču, a dirigentsku palicu preuzimaju pri podizanju i zagrevanju atmosfere, da bi se posle opet povukle iza.

Ovaj EP nosi takav naziv samo zbog kratkog trajanja, dok po svim drugim parametrima nosi sva moguća obeležja jednog ozbiljnog i lepog albuma. Da je prošaran još sa dve pesme, jednom akustičnom i jednom potpuno radijski orijentisanom, brzom i oštrom, ovo bi bio i više nego odličan album. Ali što se mene tiče, ovo što se može čuti je sasvim dovoljno, jer nekad ne treba ni preterivati.

Tihomir Škara