Cannibal Corpse još jednom dokazali da su najveći death metal bend na svetu
Helly Cherry
Cannibal Corpse, Scaffold @ DOB, Beograd, 29.7.2015.
Hmmm... Kako napisati recenziju Kanibal Korps koncerta a da se to ne svede na nabrajanje izvedenih pesama i veličanja benda koji je sam po sebi legendaran? Ajd da probamo...
Kada se došlo do Doma, već negde oko pola 7, ispred se već nalazila poveća grupa ljudi u crnom. Kako to već ide, usled ispijanja piva i rakije ali i svesti o onome što nas čeka atmosfera je rasla iz sata u sat. Primetno je bilo da među publikom, ispred Doma, ima određen broj mladih pripadnika domaće scene, što je pohvalno. Ispred su neki nastavili da ispijaju svoja pića, da komentarišu majice jedni drugih i naravno, groluju / deru se iz sveg glasa, jer jbg, det metal koncert.
Mi smo upali na Skafold jer se valja podržati i domaće, a naše. za divno čudo na Skafold je ušlo nekoliko desetina ljudi koji su očito mislili slično. Zvuk je bio sasvim pristojan a momci su, kao i uvek, sasvim carski opeglali i onima koji ih ne znaju ili do sada nisu gledali, demonstrirali svoje viđenje old skul det metala. Jedna od boljih svirki ovog benda. Pored činjenice da dele binu sa legendama brutalnog det metala, dodatna motivacija bendu bila je atmosfera koju je publika pravila a koja će ostati zabeležena i na DVD izdanju koje bend sprema. Sve u svemu, sasvim dobra svirka i pošteno zagrevanje za gaženje koje sledi.
Gaženje. To je prvo što vam padne na pamet kada brutalci sa Floride krenu svoj set. Drugo što se primeti jeste drugačiji, dosta brutalniji i kvalitetniji zvuk, al jbg tako to ide, oni i jesu hedlajneri i imaju bolju opremu. Pošteno. "Gaženje" se nastavlja i sa ove strane ograde što je na ovakvim koncertima otprilike jednako bitno za celokupni vajb. Da sad ne nabrajam, Kanibali su peglali red novih, pa red manje novih, a onda i neku pesmu koju jednostavno morate provesti na rukama i glavama publike urlajući tekst. Tada shvatate dve stvari. Prvo, malo ste zaboravili tekst, al nema veze deluje efektno. Drugo, iako mi je ovo četvrti put da ih gledam, Kanibali ne deluju ništa starije ili umornije nego kad smo ih prvi put gledali pre više od 10 godina. A to valjda utiče i na način na koji mi u publici posmatramo sebe ili se na osnovu toga ponašamo. Sve je tu, mega DM peglačina, mlataranje glavama, grolovanje koje deluje blagotvorno na telo (posebno bubne opne i creva) i duh, i muzika koja rastura sve pred sobom. Meni uvek posebno draga je i Korpsgrajnderova pojava sama po sebi, performans i komunikacija sa publikom. Čovek i dalje ultra brutalno peva i izvlači skrimove od kojih se čovek naježi. U jednom trenutku je čak i izazvao publiku da pokuša da vrti glavom što približnije brzini koju on postiže. To je naravno, kako svi znamo, nemoguće jer Džordž je više vrat nego čovek, mašina za mlevenje mesa. Ako moram da izdvojim pesme koje su mene lično, a kako sam primetio, i ljude oko mene posebno obradovale i animirale, to bi svakako bili stari "hitovi" poput: "Stript, rejpt, end strengld", "Sentenst tu brn", "Dorment badiz brsting", "Vrečed spon", "Aj kam blad", "Anlišing d bladtrsti", "Mejk dem safer", i za kraj neprevaziđene, "Skal ful of megots", "Divavrd baj vrmin" i det metal himna - "Hemer smešt fejs". Kao što rekoh, bilo je tu i pesama sa zadnaj dva albuma, i one su svakako dobre i brutalne, ali su me one gore navedene pokidale pa zato njih i izdvajam.
U suštini, organizacija na nivou, publika i atmosfera odlična, Skafold majstorski odradili svoj deo priče, Kanibali još jednom dokazali da su najveći det metal bend na svetu, te da im i pored mora bržih, "morbidnijih" ili "brutalnijih" bendova danas, niko ne može prismrdeti. Jes da su kanibali naizgled zli metalci koji pevaju o leševima, ali za mene koji stvarno volim i pratim bend, čije sam članove imao ranije priliku i da upoznam, doživljavam pre kao ekstremno energičan bend koji pre svega ima vrlo prizeman, prijateljski i pozitivan vajb. Ili bar meni tako deluje.
Šta reći za kraj... vrhunski koncert. Nećemo ga upoređivati sa onima od ranije, jer svaki CC koncert iskustvo za sebe. Sa druge strane, možda mi se čini, ali deluje kao da je brojnost publike i uopšte slušalaca DM-a zadnjih godina u Srbiji, i Beogradu opala. Ova konstatacija nema direktno veze sa koncertom CC-a, ali mi se čini da je pre nekih 6-7 godina kada je na sceni bilo relativno dosta Death metal bendova, bilo više domaćih DM koncerata ali i publike. Da li ovo ima veze sa nedostakom aktivnih domaćih DM bendova, ili sa čak globalnim, a svakako i kod nas prisutnim fenomeneom opadanja broja publike ili interesovanja za izlaženje iz kuće, skidanja sa interneta, i odlaska na offline koncert - ne znam. U svakom slučaju, ko je sinoć bio, bilo da je video Kanibale prvi ili deseti put, imao je priliku da prisustvuje pravoj brutal death metal fešti koju naša srca, utrobe ali ni kosti neće skoro zaboraviti.
txt: Danilo Trbojević
foto: Aleksandra Vukomanović
Kada se došlo do Doma, već negde oko pola 7, ispred se već nalazila poveća grupa ljudi u crnom. Kako to već ide, usled ispijanja piva i rakije ali i svesti o onome što nas čeka atmosfera je rasla iz sata u sat. Primetno je bilo da među publikom, ispred Doma, ima određen broj mladih pripadnika domaće scene, što je pohvalno. Ispred su neki nastavili da ispijaju svoja pića, da komentarišu majice jedni drugih i naravno, groluju / deru se iz sveg glasa, jer jbg, det metal koncert.
Mi smo upali na Skafold jer se valja podržati i domaće, a naše. za divno čudo na Skafold je ušlo nekoliko desetina ljudi koji su očito mislili slično. Zvuk je bio sasvim pristojan a momci su, kao i uvek, sasvim carski opeglali i onima koji ih ne znaju ili do sada nisu gledali, demonstrirali svoje viđenje old skul det metala. Jedna od boljih svirki ovog benda. Pored činjenice da dele binu sa legendama brutalnog det metala, dodatna motivacija bendu bila je atmosfera koju je publika pravila a koja će ostati zabeležena i na DVD izdanju koje bend sprema. Sve u svemu, sasvim dobra svirka i pošteno zagrevanje za gaženje koje sledi.
Gaženje. To je prvo što vam padne na pamet kada brutalci sa Floride krenu svoj set. Drugo što se primeti jeste drugačiji, dosta brutalniji i kvalitetniji zvuk, al jbg tako to ide, oni i jesu hedlajneri i imaju bolju opremu. Pošteno. "Gaženje" se nastavlja i sa ove strane ograde što je na ovakvim koncertima otprilike jednako bitno za celokupni vajb. Da sad ne nabrajam, Kanibali su peglali red novih, pa red manje novih, a onda i neku pesmu koju jednostavno morate provesti na rukama i glavama publike urlajući tekst. Tada shvatate dve stvari. Prvo, malo ste zaboravili tekst, al nema veze deluje efektno. Drugo, iako mi je ovo četvrti put da ih gledam, Kanibali ne deluju ništa starije ili umornije nego kad smo ih prvi put gledali pre više od 10 godina. A to valjda utiče i na način na koji mi u publici posmatramo sebe ili se na osnovu toga ponašamo. Sve je tu, mega DM peglačina, mlataranje glavama, grolovanje koje deluje blagotvorno na telo (posebno bubne opne i creva) i duh, i muzika koja rastura sve pred sobom. Meni uvek posebno draga je i Korpsgrajnderova pojava sama po sebi, performans i komunikacija sa publikom. Čovek i dalje ultra brutalno peva i izvlači skrimove od kojih se čovek naježi. U jednom trenutku je čak i izazvao publiku da pokuša da vrti glavom što približnije brzini koju on postiže. To je naravno, kako svi znamo, nemoguće jer Džordž je više vrat nego čovek, mašina za mlevenje mesa. Ako moram da izdvojim pesme koje su mene lično, a kako sam primetio, i ljude oko mene posebno obradovale i animirale, to bi svakako bili stari "hitovi" poput: "Stript, rejpt, end strengld", "Sentenst tu brn", "Dorment badiz brsting", "Vrečed spon", "Aj kam blad", "Anlišing d bladtrsti", "Mejk dem safer", i za kraj neprevaziđene, "Skal ful of megots", "Divavrd baj vrmin" i det metal himna - "Hemer smešt fejs". Kao što rekoh, bilo je tu i pesama sa zadnaj dva albuma, i one su svakako dobre i brutalne, ali su me one gore navedene pokidale pa zato njih i izdvajam.
U suštini, organizacija na nivou, publika i atmosfera odlična, Skafold majstorski odradili svoj deo priče, Kanibali još jednom dokazali da su najveći det metal bend na svetu, te da im i pored mora bržih, "morbidnijih" ili "brutalnijih" bendova danas, niko ne može prismrdeti. Jes da su kanibali naizgled zli metalci koji pevaju o leševima, ali za mene koji stvarno volim i pratim bend, čije sam članove imao ranije priliku i da upoznam, doživljavam pre kao ekstremno energičan bend koji pre svega ima vrlo prizeman, prijateljski i pozitivan vajb. Ili bar meni tako deluje.
Šta reći za kraj... vrhunski koncert. Nećemo ga upoređivati sa onima od ranije, jer svaki CC koncert iskustvo za sebe. Sa druge strane, možda mi se čini, ali deluje kao da je brojnost publike i uopšte slušalaca DM-a zadnjih godina u Srbiji, i Beogradu opala. Ova konstatacija nema direktno veze sa koncertom CC-a, ali mi se čini da je pre nekih 6-7 godina kada je na sceni bilo relativno dosta Death metal bendova, bilo više domaćih DM koncerata ali i publike. Da li ovo ima veze sa nedostakom aktivnih domaćih DM bendova, ili sa čak globalnim, a svakako i kod nas prisutnim fenomeneom opadanja broja publike ili interesovanja za izlaženje iz kuće, skidanja sa interneta, i odlaska na offline koncert - ne znam. U svakom slučaju, ko je sinoć bio, bilo da je video Kanibale prvi ili deseti put, imao je priliku da prisustvuje pravoj brutal death metal fešti koju naša srca, utrobe ali ni kosti neće skoro zaboraviti.
txt: Danilo Trbojević
foto: Aleksandra Vukomanović