Stonerizer fest na Rtnju - najbolje čuvana tajna srpske underground scene

2. dan festivala

Piše i fotka Miloš Rakić

Evo jednog malog "mosta" između izveštaja sa prvog dana i osvrta na ostatak festivala. Najpre bih rekao da je prvo veče zaista bilo vatreno, puno crvene i crne energije (te su i fotke u tom maniru). Dosta jake i teške muzike. Dobro organizovano – jer svoj toj muzici i jeste mesto u prvom danu, kada su svi puni energije i spremni da je potroše na najbolji način. Najveće pohvale za bend OBSIDIAN SEA, koji su po kvalitetu zvučali uživo kao na CD-u (nešto što mogu da potvrdim, jer ne samo da mi je bend lično dao informaciju da će odvirati ceo drugi album sa još jednom pesmom sa prvog, nego me je Anton (gitarista) blagoslovio 7. Juna na Saint Vitus-u, davši mi njihov drugi album koji su tada poneli sa sobom). Nije bilo mesta za mamurluk – sve se jako kasno završilo i kada smo polegali oko pola 4, nismo mogli da spavamo, tako da smo ustali u 6 ujutru.

Ehh, ovaj drugi je bio lep dan... Posle svih odrađenih ceremonija dočekivanja novog dana (kafa i tako to), većina nas na festivalu smo se, onako predobro izležavali, dok bi svako od nas dobio priliku da pusti omiljenu muziku sa mobilnih telefona na one ogromne zvučnike ispred bine. Pravi stoneraški početak, nema šta. Poneki koji su bili energični i koji nisu imali živaca za izležavanje su se i peli na vrh Rtnja, dok bi retko ko od njih, iz neznanih razloga, ostajao na lokaciji festa. I tu je negde oko 3 popodne nastupio QUADRASTAR. U suštini, dečko je svirao svoje melodije dok je uporedo sa njim bio pušten snimak nekog jako interesantnog naučno-filozofskog govora. I dok se svetlosni talasi naše zvezde razlivali svuda oko nas – dočekivani i upijani od strane biljaka, tako su i svi ovi zvučni talasi bili upijani od strane nas. Meditacija u potpuno svesnom stanju.

Gypsy Wizard Prophecy je, kako ste već pročitali, pesme jednog od glavnih likova sa festa, uz pratnju gitarom još jednog od glavnih likova sa festa. ☺  Za osobu kao što sam ja, koji uživa u doom/stonere/dronere, muzička pratnja i zvuk glasa su bili sasvim ok (mada nikada ne obraćam pažnju na to šta ta neka bila koja osoba uopšte govori ili peva).

“Black metal country folk sludge drone projekat AWWO” – samo se tim rečima i može najtačnije opisati sledeći nastup. Nisu se držali ni jednog određenog pravca, pesme koje su napisali, svaka ima svoj stil i svoj osećaj, tako da je jako teško ograničiti se. Mada moramo priznati da im žalopojke i nisu baš najbolje išle, jer ni publici ni njima nije bilo do prekida smeha i dobrog raspoloženja.

Čorba i štampa na majicama - Svako ko je želeo, mogao je da dá donaciju i da priloži svoj komad tekstila, kako bi se na njemu preko sita odštampao znak festivala. Čorbu nisam probao, ali po mirisu se moglo ustanoviti da je bila otvorenog i osvežavajućeg ukusa.

I tako, oko 8 uveče, dok nas je Sunce i dalje dvorilo sa neba, nastupio je jednočlani drone projekat TAUUSK.
Prvo ću pohvaliti pa "zakerati".  Bilo mi je jako drago što prvi pu u životu uživo čujem dronere, stvarno jeste izuzetno iskustvo. Tama je bila prisutna u potpunosti. Dok se dečko vešto iživljao sa težinom svoje gitare, zvezda je polako padala, kao da je sva ta tama obarala sa neba u neke nama nepoznate dubine. Ali, tame ili ne, nije mi se dopalo to što nije bilo dovoljno teško – Želeo sam da se ceo moj život [sada, pre i posle] zatrese dok slušam jedan drone doom bend. Ali avaj, izgleda da je jedini način da se učini to pratiti kretanje bendova kao što su Sunn O))) ili čak Earth i nadati se da će doći negde najbliže nama.

Inače, da li ste primetili da je većina bendova do sada imala najviše 3 člana? (Ova promenljiva se kretala od 1 do 3 sve vreme). Vreme je da napokon neko nastupi u većem broju. A ko drugi to bolje da započne nego naši? Sa svojim centrom u Ćupriji, OWL OXIDANT su odmah podigli sve ostale zvezde na nebu nakon što je najbliža pala u najteži san. Nema teksta i pevanja u tom bendu, i drago mi je zbog toga. Sve misli i osećanja su preneseni na instrumente, koji jedino vešte ruke mogu da održe i isprate. Jesmo li napomenuli da je drugi dan bio pun svakojakih boja? (Za razliku od prvog koji je bio crveno-crn). Da, prvo je čista bela svetlost došla sa visina, pa su plava i zelena nagovestili da će sve pasti u najveću crnu... Ne nadajući se da će se sve nadolazeće melodije pretvoriti u novu svetlost, koja će nas voditi dalje i kroz najteže trenutke. To je taj prvi znak koji su Oxidanti pokazali svima nama, dok su raznolike boje naših duša upadale u neku toplu plazmu boje duge koja se kao zmija provlačila nečujno pored svih nas.

Nakon malo duže pripreme, METHADONE SKIES su nastavili isto to, pretvarajući tople boje u hladne. To je osećaj sličan upaljenoj cigareti = veči deo je hladna, udobno umotana i mirišljava, dok onaj drugi deo gori, sija najjače, proizvodi ogromnu toplotu i energiju kao neko ludo energetsko piće koje drma publiku u neki nekontrolisani ritualni ples. Bend me je oduševio. Takođe se da primetiti da im je nastup bio dosta življi i jači u poređenju sa njihovim melodijama na CD-u, koji je više opušteniji.

HAZARDER - Dosta očekivani bend, se onda u ime festivala zahvalio svima što su došli, dočekujući ih onom izvornom moći koju Stoner Doom muzika može imati (ako ste slušali Sleep ili High on Fire [a sigurno jeste čim ste ovde], znate o čemu govorim). Ovo je muzika uz koju se troši energija i uz koju se stiče još. Ovo je muzika uz koju se vežba i naporno rmbači. Ovo je muzika sa kojom se ide u boj. Ovako se dočekuju pravi ljudi - ljudi koji se celog života bore, uživajući više u borbi nego u ciljevima. Nadajmo se da će uvek biti ovakvih bendova na ovom festivalu, kako naša tela i besmrtne duše ne bi stagnirale. Jer meso je kao brod, tako da - napunite naše duše krvljom usijanom, kako bi smo mogli adekvatnu dobrodošlicu da priredimo ovom svetu koji nam je u lice svakoga dana!

I na kraju, nakon duže pripreme, NAUSEAHTAKE su se pojavili da nas skroz dokrajče i unište... Na dobar način. Dosta neobičan bend u poređenju sa svim ostalim bendovima. U nekim trenucima su bili veoma sanjivi i melodični, otvarajući apetit za snom svima, dok bi u nekim trenucima pravili strašnu buku i ponekad počeli udarati kao manijaci (još malo pa kao “treskavci”, kako bi doomeri nazvali obične metal bendove). Mada im je ta brzina izvedena na jako dobar način. Ako je bilo bendova koji su izvodili muziku sličnu tribalnim obredima, ovi momci su to najbolje uradili. Očajno sam želeo da spavam, ali nisam mogao da ih napuštam dok ne završe (a pesme su im duge, kako vidim na bandcampu-u). Jedino što mi je žao za njih i za Hazarder je to što su im jedino u obliku ploča bili dostupni albumi. Mada, to takođe može značiti da: “Ko voli super kvalitetnu muziku i ima na šta da pusti sve to, dostojan je slušati nas u materijalnom obliku!”.

I tako, ponovo smo svi polegali. Ne znam ni da li je bio taj After Party koji je bio zakazan u 2 posle ponoći, jer su svi bendovi završili oko 4 ujutru, tako da smo polegali oko pola 5. Pomalo se moglo primetiti kako svetlost dolazi od Sunca, nagoveštavajući da će jutro i da - ko želi da se odmori kako treba, mora sada da legne.

U nedelju, po mračnom i oblačnom danu, nas nekoliko smo se odlučili da osvojimo Rtanj. U početku, nije nam bilo lako to što smo nosili svu tu odeću sa nama, misleći se “ma gde nam pade na pamet da ponesemo sve ovo, kao da je Severni Pol gore”. Gordo bismo se pokajali da nismo. Ne samo da je u oblaku koji se nadvio nad vrhom hladno i vlažno (jako slično kiši), nego su zbog mračnog vremena duvali jaki vetrovi, nateravši me da zakopčam kožni mantil… Ruševina crkvice na vrhu je bila veoma prijatna, našli smo nekoliko ikona i metalnu kutiju u kojoj su sitne pare i knjiga utisaka. Potpisali smo se. Osećao sam se malo egocentirčno tada, tako da sam ostavio mali potpis i na koricama. Nakon silaska, ostali smo ceo dan u tom naselju. Svi su slavili Vidovdan, i pošto smo hteli malo da se odmorimo - svratili smo kod Šou-a u njegovo domaćinstvo na neku kafu ili šta već. Nije nas je pitao šta želimo, samo je prišao i rekao " 'Ajde, pare na sto... Ma ne postavljajte pitanja, pare na sto i kraj!". Tako smo i učinili. Potpuno smo smetnuli sa uma da čovek slavi slavu, tako da smo mu čestitali nakon što je ponovo izašao. Najlepše stvari smo dobili, od pasulja na planinski način do pastrmki i domaće rakije (koja je možda i najbolja rakija koju sam okusio u životu). Na kraju, pošto nas je mrzelo da idemo kući, slušali smo njihove zabavne razgovore (Napomenućemo da nisu prosti ljudi u pitanju. Pobogu, jesu završili fakultete i imaju splavove u Beogradu i bili predsednici opštine i nemam pojma šta već, ali su veseli i slobodni toliko da čovek jedino može uživati  u njihovom društvu). Vratili smo se toliko kasno kući, da evo - malo kasnimo sa izveštajem i fotkama. Ali OK, iskustvo je najbitnije da se prenese, a pošto ste toliko najbolji da ste pročitali sve ovo - vidimo se onda sledeće godine na festivalu! 

U nastavku uživajte u galeriji fotografija sa čitavog festivala.


Miloš Rakić