Nakon malo duže studijske pauze, vrlo zanimljiv i koncertno aktivan bend vraća se na scenu sa novim EP izdanjem. Ceo EP traje manje od deset minuta, znači kao prosečna pesma Mejdena.

Na brzinu nam pričaju priču prosečnog života bez velikih naznaka za uspeh i preteranu sreću u njemu. Dotakli su se ekološke svesti, nasilja u porodici i dečice sa Megadensa i Singiduduka, i time vrlo sažeto opisali sadašnjicu koja nas okružuje i pritiska. Muzika je dosta energična, pa odaje suprotan utisak od onoga što nam se priča kroz tekstove. Nije posvećena preterana pažnja preciznom sviranju i tehničkoj obradi, pa sve zvuči vrlo sirovo i oštro, neizbalansirano i škripavo, i upravo takvo je odlično, odajući pravi pankerski šmek.

Problem opet nastaje kod prežvakanih tema, jer je sve to opevano već mnogo puta, pa se dobre sviračke ideje troše kroz prosečne tekstove, ali se ovde ipak javljaju jaki tekstualni momenti i promišljene fraze. Pozitivan problem je taj što se EP završava baš u trenutku kada se atmosfera podigne i zagreje, tako da bi još dve pesme sasvim dobro legle u ovom izdanju.

Na kraju, izdanje je verovatno samo tu da zagolica maštu i da nas pusti da zavirimo unutar studijske kuhinje benda, a samim tim i ubijemo vreme očekujući naredni studijski album.

Tihomir Škara