Leto u Nišu počelo sinoć uz Mortal Kombat, ČBS, Seljačku Bunu i Dok7
Helly Cherry
“Pank-rok-metal koncert”, najavio je jedan lokalni portal sinoćnu zajedničku feštu bendova Seljačka buna, Dok 7, Čovek Bez Sluha i Mortal Kombat u niškoj Banovini. Ja bih ipak rekao samo – koncert muzičara koji znaju je*eno dobro da sviraju! Ovi bendovi su pomenutim redosledom otvorili juče sezonu u možda najlepšem niškom prostoru na otvorenom, a ako ćemo malo da cepidlačimo, bilo je tu i panka, i roka, i metala, i još puno nekih sitnih detalja koji čine jedan koncert uspešnim.
Beogradski Bunaši nisu prvi put pred Nišlijama. Znaju ih južnjaci. Većina prisutnih se ipak, činilo se, tek upoznala sa njihovim zvukom, mada je jedan deo pevao svaku reč njihovih poznatih stvari, poput „Devojka sa gotik nogama“ i „Mi smo drvoseče“. Nakon što su obe pesme (inače, obrade) prošle kroz njihove ruke i poprimile tzv. agro-metalski ukus, koji dominira na celokupnom opusu Bunaša, mogu reći da je krajnji proizvod zaista dobro ispao. Pakleno uvežbana momčadija. Prva u nizu sviračkih mašinerija koja je protutnjala kroz Niš! Broj 2 – pank heroji nišavskog okruga – Dok 7. Sastav koji pratim od nastanka, od svirki u Niškoj Banji i Angie-u, u ovim i onim formacijama, kada se „Dobar dan“ pevušio po haustorima, do „Tu smo“ i spota na kome bi im mnogi bendovi pozavideli. Skorašnjom svirkom u klubu „Black stage“ nisam bio nešto zadovoljan, prvenstveno zbog ozvučenja, koje je pokvarilo utisak. Ali, sinoć... Oborili su me s nogu! Imali su pre i posle njihovog seta pesama jaku i kvalitetnu ekipu, al’ ni na sekundu nisam pomislio da oni možda ne pripadaju tu. Štaviše, mislim da im od sada upravo tu mesto: među najvećima. Ubeđen sam da su isti osećaj delili mnogi u Banovini. A ni bend nije krio oduševljenje. Sa osmesima na licima, vidno zadovoljni, upućivali su komplimente, k’o što Milutin (gitara i vokal) reče: „najboljoj publici na svetu“.
Posle južne pruge idemo malo severnije. Na scenu, posle Dok7, izlaze (super)heroji Šumadije – Čovek Bez Sluha! Dvadeset godina iskustva i na hiljade kilometara je za njima. U gitari se to veoma dobro oseća; čuje. Beskompromisni rokenrol sa porukom, poznate melodije i „Ništa mi staro ne nedostaje“, „Dosadan dan“, „Daleko blizu daleko“... Šta reći za te himne koje su obeležile plodonosnu post-ex yu pank struju? Mikica, Lune, Miki i Laza – četvorka koju Niš voli. Besprekoran repertoar kroz koji su pretrčali bez pauze, od matorih „Reci ne“, do novijih „Ljubav je tamo gde stanujem ja“ i puno klinaca koji se guraju i poskakuju pevajući ispred bine, sa rukama u vazduhu. Slika koja zagreje svako iskreno rokersko srce.
Veče je privedeno kraju od strane beogradske atrakcije, Mortal Kombata. Šaljivdžije koje su lavinu svog uspeha pokrenule stihom „da te ne bih lem’o, nemoj biti emo“, prijatno su me iznenadile, s obzirom da sam ih prvi put čuo uživo. Iskreno, njihova armija fanova je bila najbrojnija u dvorištu Univerziteta. Brdo omladinaca koji su klicali uz „Post’o sam metalac“, „Pozer“, „Made in China“ i druge. Ipak, instrumentalno i vokalno Mortal Kombat je zastrašujuće potkovan bend. Zbog opasnih solaža, rifova i zaraznih refrena nije ni čudo što ta zanimljiva gitarsko-komičarska mešavina itekako „pije vodu“. „Open air“ manifestacije u Nišu su ovim koncertom počele, a ako budu poput sinoćnje, Nišlije će imati jedno zaista obećavajuće koncertno leto.
Beogradski Bunaši nisu prvi put pred Nišlijama. Znaju ih južnjaci. Većina prisutnih se ipak, činilo se, tek upoznala sa njihovim zvukom, mada je jedan deo pevao svaku reč njihovih poznatih stvari, poput „Devojka sa gotik nogama“ i „Mi smo drvoseče“. Nakon što su obe pesme (inače, obrade) prošle kroz njihove ruke i poprimile tzv. agro-metalski ukus, koji dominira na celokupnom opusu Bunaša, mogu reći da je krajnji proizvod zaista dobro ispao. Pakleno uvežbana momčadija. Prva u nizu sviračkih mašinerija koja je protutnjala kroz Niš! Broj 2 – pank heroji nišavskog okruga – Dok 7. Sastav koji pratim od nastanka, od svirki u Niškoj Banji i Angie-u, u ovim i onim formacijama, kada se „Dobar dan“ pevušio po haustorima, do „Tu smo“ i spota na kome bi im mnogi bendovi pozavideli. Skorašnjom svirkom u klubu „Black stage“ nisam bio nešto zadovoljan, prvenstveno zbog ozvučenja, koje je pokvarilo utisak. Ali, sinoć... Oborili su me s nogu! Imali su pre i posle njihovog seta pesama jaku i kvalitetnu ekipu, al’ ni na sekundu nisam pomislio da oni možda ne pripadaju tu. Štaviše, mislim da im od sada upravo tu mesto: među najvećima. Ubeđen sam da su isti osećaj delili mnogi u Banovini. A ni bend nije krio oduševljenje. Sa osmesima na licima, vidno zadovoljni, upućivali su komplimente, k’o što Milutin (gitara i vokal) reče: „najboljoj publici na svetu“.
Posle južne pruge idemo malo severnije. Na scenu, posle Dok7, izlaze (super)heroji Šumadije – Čovek Bez Sluha! Dvadeset godina iskustva i na hiljade kilometara je za njima. U gitari se to veoma dobro oseća; čuje. Beskompromisni rokenrol sa porukom, poznate melodije i „Ništa mi staro ne nedostaje“, „Dosadan dan“, „Daleko blizu daleko“... Šta reći za te himne koje su obeležile plodonosnu post-ex yu pank struju? Mikica, Lune, Miki i Laza – četvorka koju Niš voli. Besprekoran repertoar kroz koji su pretrčali bez pauze, od matorih „Reci ne“, do novijih „Ljubav je tamo gde stanujem ja“ i puno klinaca koji se guraju i poskakuju pevajući ispred bine, sa rukama u vazduhu. Slika koja zagreje svako iskreno rokersko srce.
Veče je privedeno kraju od strane beogradske atrakcije, Mortal Kombata. Šaljivdžije koje su lavinu svog uspeha pokrenule stihom „da te ne bih lem’o, nemoj biti emo“, prijatno su me iznenadile, s obzirom da sam ih prvi put čuo uživo. Iskreno, njihova armija fanova je bila najbrojnija u dvorištu Univerziteta. Brdo omladinaca koji su klicali uz „Post’o sam metalac“, „Pozer“, „Made in China“ i druge. Ipak, instrumentalno i vokalno Mortal Kombat je zastrašujuće potkovan bend. Zbog opasnih solaža, rifova i zaraznih refrena nije ni čudo što ta zanimljiva gitarsko-komičarska mešavina itekako „pije vodu“. „Open air“ manifestacije u Nišu su ovim koncertom počele, a ako budu poput sinoćnje, Nišlije će imati jedno zaista obećavajuće koncertno leto.
txt: Nenad Cvetković
foto: Rastko Blagojević