Evo pravog primera kako se za vrlo kratko vreme može postići mnogo. Od proba u podrumu do jednog od najboljih heavy metal albuma izdatih na ovim prostorima. Pred vama je Jimmy, basista i glavna pokretačka snaga Superhammer-a! 


HC: Zdravo Jimmy, drago mi je što napokon imam priliku da razgovaram s tobom o Superhammer-u, pa mi reci za početak, šta se trenutno radi u vašem taboru?
S: Superhammer je upravo izašao iz perioda višemesečne stagnacije koja je bila uzrokovana problemom nedostatka full-time pevača i frontmena. Ta stavka je pre nekoliko meseci rešena i u prvoj postavi Superhammera se sada nalazi Boris Supan, moj kum, stari, iskusni, prevejani tezgaroški lisac, sa ogromnim glasom i još većim apetitom. Njegov dolazak u Superhammer je na ovaj ili onaj način stavio tačku na predmet i premestio ga u arhivu u pravo vreme, jer je problem počeo da bude hroničan, a pogledi na potencijalna rešenja istog veoma različiti. No, bilo kako bilo, to je sada stvar prošlosti, a bend uveliko okrenut budućnosti.

HC: Prošlo je već  dosta vremena od izdavanja vašeg albuma „Snakenest“. Kako si zadovoljan samim albumom ali i prijemom kod publike, kritičara itd?
S: Generalno, nemam razloga da budem nezadovoljan, jer smatram da smo pravilnom politikom, dobrim planiranjem i sa puno uloženog rada i novca došli do željenog rezultata. Prvo “Snakenest” ne boluje od bolesti koje jedan debitantski album mogu zaraziti. Naime, uz saradnju sa našim stalnim producentom, Lukom Matkovićem, u raji poznatim pod nadimkom “Tower”, došli smo do vrlo kvalitetnog zvuka. To je prevashodno njegova zasluga, momak je već izgradio ime snimajući i producirajući niz albuma nekih od najafirmisanijih bendova domaće scene. Dovoljno je reći The Stone i Infest, pa zatim NadmaČ, Alitor, te nekolicinu drugih u koje spadamo i mi. Drugo, prijem kod kritike je mahom bio fenomenalan, kod kolega isto, publike takođe. Naravno da ne može svima da se dopadne, to i nije cilj igre. Sve ovo zajedno je doprinelo tome da je Superhammer kao bend preskočio neku nazovi demo fazu i to je za posledicu imalo da smo na sceni zauzeli svoje mesto (kakvo god ono bilo) sa prefiksom “ozbiljan” ispred imenice “bend” i tako stvorili uslove za lakše planiranje budućih aktivnosti. No, sa druge strane, tempo rada nam je u periodu potrage za stalnim vokalom pao i podbacili smo pre svega na planu live nastupa te stoji činjenica da smo uskratili sebe za jedan određeni broj ozbiljnih svirki, te da nismo uspleli da zaokružimo ciklus onako kako smo prvobitno zamislili.

HC: Na albumu ste imali gostujuće pevače, a sada po prvi put imate i stalnog člana koji obavlja tu funkciju. Reci mi nešto više o novom članu i kako ste zadovoljni sadašnjom postavom?
S: Rekoh već, Boris je sjajan i iskusan pevač, skoro dve decenije je u muzičkim vodama, samo mu je trebao period adaptacije, koji je pri kraju, da mu se način razmišljanja prebaci iz moda "tezga" u mod "autorski". Sve ostalo je krajnje profesionalno. Takođe, profesionalni je vozač, ima karavana u koji se svi potrpamo i idemo na svirke. Da je kojim slučajem na tenderu za učešće u radu Superhammera imao suparnika, ova činjenica bi prevagnula. Za početak, sama činjenica da imamo stalnog pevača je zadovoljavajuća. Imamo puno posla pred nama, rezultate tek očekujemo.

HC: Meni se iskreno čini da „Snakenest“ nije uspeo da privuče onoliku pažnju javnosti koliko sam očekivao da će privući, obzirom na to da su mnogi kritičari dali najviše ocene albumu. Šta ti misliš o ovome, i da li se slažeš sa mojim mišljenjem da vreme Superhammer-a tek dolazi?
S: Slažem se sa konstatacijom da nismo baš ispunili očekivanja, ni tvoja, ni naša u potpunosti. Propustili smo da materijalizujemo visok rejting kod kritičara i dobar prijem kod publike iako je početak kampanje bio vrlo silovit. Odmah nakon izlaska albuma, gotovo sve kritike i recenzije su bile vrlo pozitivne (Helly Cherry je čak objavio dve (1. i 2.), a svirali smo i ispred jednog od vodećih svetskih bendova u okviru stoner rock žanra, grčkim Planet of Zeus. Međutim, kadrovski problemi, koje smo već pominjali i nemogućnost da se oni adekvatno reše su na kratko usporili razvitak benda. Iskreno, smatram da je krivica, ako postoji, isključivo naša jer nismo odgovarajuće reagovali na problem. No, kako se ono beše kaže: “Ono što te ne ubije, čini te jačim”. Sada je postava stabilna, nedavni live nastupi su to i potvrdili, kako nama tako i publici, te sa sigurnošću mogu da potvrdim drugo tvoje mišljenje da vreme Superhammera tek dolazi. Bez dileme.

HC: Predstavili ste i prvi spot, pa mi reci nešto više o tome?
S: Spot je bio neminovnost i sledeći logičan korak u radu Superhammera. Bez toga se ne može, a mi smo uz pomoć prijatelja uspeli da realizujemo jedan vrlo kvalitetan. Kada je ovaj projekat uspešno priveden kraju, a kažem projekat jer smo za potrebe spota pesmu "Diamond Gates" ponovo snimili, sa novim instrumentalnim deonicama i Borisovim vokalom koji je zamenio Strahinjin (Strahinja Cerovina - Concrete Sun). Dobitak je bio višestruk. Vratili smo bend u kolosek, novi pevač je predstavljen bez bojazni da će se postavljati pitanje njegovog integriteta, već sve deluje kao da je to prirodan nastavak evolucije Superhammera. Takođe, samo snimanje je bilo relaksirajuće za nas, malo napornije za glumice, koje su (moram napomenuti) bile sjajne i kojima ćemo dugo biti zahvalni za učinjeno. Ponoviću imena dotičnih dama i to su: Jasna Cvijanović, Jelena Katanić i moja supruga Jadranka Stanić.

HC: Reci mi procentualno koliko po tebi uspeh jednog benda zavisi od same muzike , a koliko od svega ostalog što ide uz to, imidž benda, spotovi, artwork, fotografije, merch  i generalno sve što spada u taj neki vizuelni identitet benda?
S: Sve to zajedno, plus tvrda glava, naporan rad i sreća. Miks svega toga je neophodan, a i dalje ne garantuje nekakav uspeh. Samo diže verovatnoću. A i kako definisati uspeh jednog benda je sada vrlo veliko pitanje. U sadašnjoj socijalno/ekonomskoj situaciji, bavljenje metalom (ne mogu da pričam od drugim žanrovima, ne poznajem situaciju) je mazohistička ljubav koja puno traži, malo daje, a bez koje niko od nas ne može da živi. Za neke je sam opstanak benda uspeh. Za neke druge to je malo, dok za neke poput mene, sama činjenica da me žena još nije izbacila iz kuće posle toliko potrošenog vremena i para proteklih godina je - pobeda. Dakle, sve je vrlo relativno i zavisi, po meni, najviše od percepcije svakog od nas na metal sceni ponaosob. Naravno, ovo je moje subjektivno mišljenje, ne mora uopšte da znači da sam u pravu.

HC: Koliko ste zadovoljni saradnjom sa Miner Rec. i da li će se vaša saradnja nastaviti i u budućnosti?
S: Što se tiče saradnje sa Minerom, ja stvarno nemam za sada razloga da budem nezadovoljan. Ono što sam tražio za bend, dobio sam, ono što se od nas očekivalo, mi smo uradili. Nema tu nekih velikih komplikacija, s obzirom da su planovi Superhammera zacrtani još davno u doba nastajanja benda i mi se još uvek držimo toga. Dalja saradnja će svakako zavisti od toga da li ćemo mi imati šta da ponudimo Mineru i da li će i šta Miner imati da ponudi nama. Jasno kao dan.

HC: Kakvi su vam planovi za budućnost? Gde vas domaća publika može videti uživo u skorijoj budućnosti, i da li planirate neke svirke van granica Srbije?
S: Planovi su jednostavni, rad na novom materijalu uz mnoštvo live nastupa, jer naša odluka je da se nikako ne prave velike pauze između studijskih aktivnosti, već da se proba sa tim starim Iron Maiden/Judas Priest pristupom - jednom godišnje trk u studio. Koliko je to realno i izvodljivo, možemo pričati kada budemo sabirali utiske na kraju godine, ti za Deadly Mosh i Motorcharge, ja za Superhammer i za još neke projekte u kojima učestvujem. Za žive nastupe, prvo želim konsolidaciju u lokalu, pa dalje. Brdo stvari je u najavi, izgubiću se ako počnem da nabrajam. Ako ove godine bude odlazaka u inostranstvo, to mora biti negde u EU. Što zapadnije to bolje. Više iz radoznalosti, da vidimo kakva je ta scena u mitološkoj, prebogatoj EU. Pod time ne podrazumevam Hrvatsku, Sloveniju i sl. Nemam osećaj da sam u inostranstvu kada boravim u njima.


HC: Da li imate u planu neko novo izdanje, ili ćemo morati da budemo  strpljivi?
S: Izgleda da sam na to pitanje da već odgovorio iz nehata. Brdo novih rifova je urađeno. Ja kao glavni tekstopisac imam i koncept oko kojeg će se budući album vrteti, a sklapanje celina počinje uskoro. Znači, nema čekanja. E sad, u kom obliku i kako ćemo realizovati taj novi materijal, ni mi trenutno nismo na čisto. Iskreno. Ima dosta opcija, videćemo koja je najbolja.

HC: Muzikom se baviš gotovo dve decenije, i kako sada gledaš na scenu sa ove vremenske distance? Možeš li da uporediš scenu 90-ih i 2000-ih, sa sadašnjom scenom?
S: Iskreno, ja ću ponuditi razočaravajuć odgovor na ovo pitanje, jer smatram da još uvek nisam kompetentan da komentarišem dešavanja na sceni u potpunosti. Najveći deo mog muzičkog života sam proveo u cover bandovima i ne bi bilo u redu s moje strane da se postavim kao neki znalac i analitičar dok je moj doprinos još uvek minoran. Ono što mogu da primetim je činjenica koju ću izreći iz ugla konzumenta, slušaoca. Naime, primetan je pre svega skok u proteklih par godina po pitanju kvaliteta produkcije, tačnije tog njenog tehničkog dela. Bendovi nam imaju sve bolji zvuk i za taj rapidan napredak je pre svega zadužena nekolicina momaka koja svoj posao radi sjajno. Od onih koje poznajem, to su naš producent Luka "Tower” Matković, te tvoj sjajni sugrađanin, Ivan Ilić, i još neki koje lično ne poznajem ali koji su bendovima koje ja kao fan slušam (kažem "omiljeni bend", mislim Putrid Blood) dali priliku da im ideje budu realizovane na pravi način, kroz pravi zvuk. Takođe, bitan faktor je i dostupnost tehnologije, te se čak i kvalitetni demo snimci rade brže i efikasnije.

HC:  Kakvo mišljenje imaš o sadašnjoj situaciji na muzičkoj sceni, i šta po tebi mladi bendovi trebaju da menjaju kod sebe da bi se stvari popravile na bolje?
S: Pošto sam se već ogradio od dublje analize iz gore navedenih razloga, ja ću samo, ako je to relevantno uopšte, ponuditi recept Superhammera sa kojim smo za cirka dve godine od podruma došli do EP-ja, izdatog albuma na fizičkom nosaču zvuka, kvalitetnom spotu i nekoliko jakih svirki. Rad, rad, rad i predanost muzici koju voliš. Puno vremena provedeno uz insturmente, što kući individualno, što bendovski na probama. Treba imati jasan cilj, ali i otvoren um, pogotovo za sugestije dobronamernih kolega. Za vreme snimanja “Snakenest” albuma, nekolicina kolega, sa kojima sam gotovo redovno u kontaktu nam je pomogla da proces prođe uz što manje poteškoća. Na primer, Zoran Sokolović, aka Vandal, nam je bez pogovora ustupio njegovu gitarsku glavu kada se iznenada to pojavilo kao problem. Nisam momka ni pitao, samo sam dobio poruku da nas pojačalo čeka u Citadeli, te da možemo slobodno da ga koristimo. Sa Markom Todorovićem iz Alitora sarađujem na dnevnoj bazi po mnogim pitanjima. Nekolicini bendova sam ja ustupao svoju opremu bez razmišljanja. Ne treba baš biti isključiv. Za ove druge, malicioznog karaktera, a svakakvih nas ima, prepručujem metodu ignorisanja. To je sve.

HC:  Aktivna ili pasivna elektronika? Digitalno protiv analognog? MP3 i internet protiv klasičnih nosača zvuka?
S: Ovaj deo razgovora najviše volim. Mame mi! Kao basista - uvek pasivna struja. Nemoj da me pitaš zašto, to je nešto što se kod mene iskristalisalo kroz godine sviranja. Nije nikakva preporuka, već moj lični afinitet. Kao gitaristi mi je generalno svejedno, volim i jedno i drugo u zavisnosti od situacije i potreba.

Duel, digitalno protiv analognog? Pa, uzeti najbolje od obe strane. Naravno da svi vole da koriste termin analogno sa ponosom, a i sa razlogom, međutim ima jedna stvar koja se konstanto zanemaruje u priči. Prostom analizom situacije ne može da se ne primeti da nama koji kuburimo sa budžetima, termin digitalno na mikro nivou, znači spas. Niko od nas ništa ne bi snimio da nema sve dostupnijih muzičkih kartica i softwarea. Naravno da bi svi voleli da radimo i snimamo svoje bendove u velikim studijima, sa pravim analognim konzolama, sa gomilom analognih igračaka (preampi, kompresori, bla, bla...) i sa ljudima koji znaju to da koriste pre svega. Realnost na žalost lupa po bubrezima, to je sada i za muzikante koji rade u ekonomski jačim sredinama stvar podložna diskusiji. A osim toga, već sam u nekom od gore navedenih odgovora izrekao svoj stav o dizanju kvaliteta zvuka domaćih bendova u proteklih par godina, to je fakat, iako nam je vrhunska analogna oprema sve samo ne dostupna. Tako da, ponoviću, nemam ništa protiv digitalnog. Uzeti najbolje od oba sveta.

A mp3 i internet? Tu sam daleko rigorozniji. Mp3 je sranje. Ja volim svoje diskove i dan danas ih besomučno kupujem. Ploče izbegavam iz više razloga, ne bih da počinjem temu, dugo će debata da traje, ali mp3 nikako ne volim, to je nužno zlo. Kao i youtube i muzički servisi. Ja volim booklet, volim kompletan ugođaj i taj ritual slušanja muzike, a u 99% slučajeva albume slušam u celini baš zarad tog ugođaja. Sa druge strane, internet je sjajna stvar za promociju, a plasiranje informacija o sopstvenoj muzici nikada lakše. Dakle, sve ti je omogućeno da prezentuješ svoj rad na najbolji način, imaš i priliku da ponudiš širem auditorijumu materijal - koji malo ko hoće da kupi jer ima da ga skine džabe. Eto ti ga sad! To ima malo veze i sa rezonima fanova. Ako hoćeš da podržiš omiljeni bend, kupi jebeni CD u koji je uloženo toliko truda. Ili ploču. Niko od bendova se neće obogatiti, ali će smanjiti izdatke iz sopstvenih džepova. A i realno, sunovrat je krenuo davnih dana, kada su muzičke kolekcije kod većine konzumenata promenile mernu jedinicu iz komad u megabajt. To nema veze sa tehnologijom. CD je tu uvek, samo je pitanje da li hoćeš da ga kupiš ili ne.

HC:  Koje su prednosti i mane vremena u kome živimo i da li muzička industrija može ponovo da doživi onaj procvat iz 60-ih 70-ih i 80-ih godina prošlog veka?
S: Hm, i na to pitanje mislim da sam već dao delimičan odgovor u prethodnom. Suma sumarum - tehnologija je nešto dala, nešto uzela, a ja ću se usuditi i da konstatujem da nikada neće biti kao što je bilo. Tačka. Malo bendova i muzičara će uopšte imati privilegiju da živi od sviranja i izdavanja materijala. Nasuprot tome, publika će svoju dozu decibela i adrenalina uvek dobiti. Tako mi se dojmi.


HC:  Kad si već tu, reci mi nešto više o svom solo projektu Creation of Nothing, i kada možemo da očekujemo neko izdanje?  
S: Ahhh, konačno je i pitanje na temu Creation of Nothing došlo na red i to me jako raduje. Naime, Creation of Nothing je projekat koji zapravo činimo samo moja supruga Jadranka (u daljem tekstu - Cica) i ja kao stalni članovi. Snimili smo prošle godine singl, više iz zabave radi, ali sada je plan mnogo drugačiji i ozbiljniji. Naime, proteklih godinu, godinu i po dana, koliko radimo na pesmama i demo snimcima, Cica i ja smo došli do zaključka da imamo dovoljno kvalitetnog materijala da možemo da snimimo album koji bi naš muzički izraz predstavio stroprocentno onako kako mi hoćemo. Što znači da bi projekat Creation of Nothing predstavljao pravu refleksiju naših muzičkih afiniteta, a i nas kao ličnosti generalno. U skladu sa tim, prionuli smo još ozbiljnije na posao i uz pomoć nekolicine kolega i koleginica muzičara sa scene, čija ćemo imena uskoro početi da objavljujemo, kao i našeg prijatelja, sjajnog Luke Matkovća, koji će producirati materijal, realizovaćemo pravi, pravcati full-lenght album. To bi za nas dvoje bila velika satisfakcija i ostvarenje dugogodišnjih snova i zbog toga ćemo dati sve od sebe da to uradimo vrhunski. Postoje planovi i za live nastupe, ali neću da se zalećem, prvo album, traženje izdavača, a onda sve ostalo. Zaključak, Creation of Nothing je trenutno primarna stvar u mom muzičkom životu. Mada, ja sam radoholik, sve stižem bez problema, a i imam podršku od supruge, koja mi em pomaže em aktivno učestvuje u mojim rabotama.

HC:  I evo za kraj jedno kliše pitanje. Šta imaš da poručiš čitaocima? Nadam se da ću uskoro imati prilike da vas vidim uživo i južno od Beograda, a do tada vam želim sve najbolje u moje ime, i ime redakcije Helly Cherry Webzine-a.
S: Pre svega, hvala tebi na izuzetno prijatnom razgovoru, Helly Cherry Webzine-u na prilici da ga uradimo, kao i ljudima koji vas prate na interesovanju za ono što moja malenkost ima da kaže. A Superhammer svakako uskoro dolazi u Kragujevac, tu dileme nema i ti to znaš, obećao sam.

Stay true, stay metal, let there be Hammer!!!

Sa Igorom razgovarao Miloš Stošić