Grafiti – Izazov ulice

Baviti se novinarstvom naporna je, ozbiljna, zahtevna, stresna i malo plaćena stvar (ako je uopšte plaćena). Pa opet, ponekad ume da bude i zabavna i može da vas nagradi dvostruko. Pre neki dan obrela sam se na početku Ustaničke ulice. Kako već nekoliko godina pratim razvoj ulične umetnosti kod nas i u svetu i kako sam zahvaljujući tome „razvila oko“ za ovu vrstu umetnosti, tako sam lako uočila šaljiv grafit na zidu Doma za decu bez roditeljskog staranja „Moša Pijade“.

Ugledavši šaljivi grafit, poželela sam da ga fotografišem i dok sam to činila, naišle su dve mlade štićenice. Nije dozvoljeno slikati ih, kao što nije dozvoljeno ulaziti u dvorište Doma, ali male štićenice su me pozvale da im se pridružim, jer su želele da mi pokažu još radova na zidovima Doma. Tako sam se obrela u unutrašnjem dvorištu, gde sam napravila još dve fotografije, kada su me ljubazne štićenice pozvale da uđem u Dom i upoznam se sa osobljem.

Nakon što sam se predstavila i objasnila ko sam i čime se bavim, i nakon što sam dobila dozvolu da objavim fotografije grafita, posedela sam, ugodno pričajući sa štićenicima. Svi su bili mladi, raspoloženi i zainteresovani za priču, ali i nestrpljivi da se njihovi radovi pojave u novinama, pa makar one bile i elektronske.

Dugo se bavim novinarstvom i ne sećam se kad sam bila ispunjenija i raspoloženija nakon izvršenog zadatka kao ovom prilikom. Deca su bila više nego ljubazna, pozvala su me da im opet dođem u posetu, raspitivala se o novinarskom poslu, o časopisu za koji pišem, dok su mi njihove vaspitačice sa ponosom pokazivale fotografije sa izložbi slika koje je Fondacija „Savremena deca“ organizovala u proteklih nekoliko godina.

Jovana Tomanović, magistar slikarstva Akademije lepih umetnosti Brera u Milanu, vodi Fondaciju sa ciljem da na mlade štićenike domova prenese ljubav prema slikarstvu - sa istim su ciljem, šaljivo i maštovito, oslikani zidovi „Moše Pijade”. Od 2008. godine, zahvaljujući Fondaciji, skoro svaki vikend mališani iz svih sedam domova u Beogradu pohađaju časove slikanja i učestvuju na godišnjim izložbama i slikarskim kolonijama. Nadam se da će kao plod ovog rada, osvanuti još poneki grafit na ulicama našeg grada.

Priča se o grafitima, na sreću, tu ne završava. Nedavno smo objavili knjigu „Ulični hodač“ u elektronskoj formi u koju je stalo oko 300 grafita iz naše zemlje i sveta. Slikano je tri puta više fotografija (vremenom će sve biti objavljene na našem sajtu, neke su već ugledale svetlost dana: grafiti u Beogradu, Sarajevu i Zagrebu, ali nisu sve mogle da uđu u knjigu, što zbog lošijeg kvaliteta samih radova, što zbog lošijeg kvaliteta fotografija, a što zbog činjenice da neki od radova još nisu bili fotografisani. Takav je slučaj i sa radovima koje objavljujemo dole, a koji svakako zaslužuju da se nađu u knjizi – njenom novom, dopunjenom, izdanju.

Njegoševa

tekst i fotografije Tamara Lujak