Brisel blista na ekranima
Helly Cherry
Već odavno muzika ne živi samo u zvuku, nego se preoblikuje i u drugim umetnostima, dobija svoje nove izraze i tumačenja povezivanjem sa drugim delima. Muzički video je najbolji primer za ovakve nove živote pesama.
Ono što Bluzdog radi u svojim spotovima za mene je oličenje ideje da video ne sme da bude puko prepričavanje pesme, ali ni da bude odvojena priča za sebe, već mora da proistekne iz suštine kompozicije i da se oblikuje po njenim zakonitostima, a da nam pruži neku novu informaciju. Pesma „Brisel“ milanovačkog benda „Strah od Džeki Čena“ je više nego pogodan materijal za izgrađivanje novih svetova, a Bluzdog je svojim spotom ispričao samo jednu pripovest iz sadržine teksta.
I svaki kadar me navodi da se pitam i da ponovo preslušavam pesmu: Zašto je u uvodu kišobran crven, a sve drugo je bezbojno? Zašto svi nose otvorene kišobrane, a kiša ipak ne pada, iako „Brisel blista pod kišama“? Zašto je Maja Daničić, glavna uloga u ovom spotu, tako bolno lepa?
I svaki kadar mi se sviđa i tera me da iznova gledam spot: pisaća mašina na kojoj su zaglavljena slova iz naslovne reči pesme, gruba stop animacija u refrenu, sepijasta atmosfera grada i ulične svetiljke koje boje čitavu pesmu (ovo je svakako noćna pesma).
U vremenu kada su razgolićene manekenke glavni rekviziti za snimanje spotova, kada bendovi poziraju sa svojim instrumentima i pevaju u oko kamere, rokenrol scena je ovim muzičkim videom dobila još jedan razlog da razmisli o estetici kojoj bi trebalo da teži.
Ono što Bluzdog radi u svojim spotovima za mene je oličenje ideje da video ne sme da bude puko prepričavanje pesme, ali ni da bude odvojena priča za sebe, već mora da proistekne iz suštine kompozicije i da se oblikuje po njenim zakonitostima, a da nam pruži neku novu informaciju. Pesma „Brisel“ milanovačkog benda „Strah od Džeki Čena“ je više nego pogodan materijal za izgrađivanje novih svetova, a Bluzdog je svojim spotom ispričao samo jednu pripovest iz sadržine teksta.
I svaki kadar me navodi da se pitam i da ponovo preslušavam pesmu: Zašto je u uvodu kišobran crven, a sve drugo je bezbojno? Zašto svi nose otvorene kišobrane, a kiša ipak ne pada, iako „Brisel blista pod kišama“? Zašto je Maja Daničić, glavna uloga u ovom spotu, tako bolno lepa?
I svaki kadar mi se sviđa i tera me da iznova gledam spot: pisaća mašina na kojoj su zaglavljena slova iz naslovne reči pesme, gruba stop animacija u refrenu, sepijasta atmosfera grada i ulične svetiljke koje boje čitavu pesmu (ovo je svakako noćna pesma).
U vremenu kada su razgolićene manekenke glavni rekviziti za snimanje spotova, kada bendovi poziraju sa svojim instrumentima i pevaju u oko kamere, rokenrol scena je ovim muzičkim videom dobila još jedan razlog da razmisli o estetici kojoj bi trebalo da teži.
Andrea Kane