Nakon četiri duge godine, u subotu, 23.05. Novosađani su imali priliku da ponovo uživaju u ovom kultnom koncertu koji se godinama održavao u Železničkom Parku. Nastupali su The Dust, Ihtis, Johnny Almost, Green Line band, Oldtimers bend, Zbogom Brus Li, Amajlija, Ožežis i Zona katastrofe.
 

The Dust, drugoplasirani bend konkursa koji je festival BlokStok pokrenuo na svojoj stranici otvorili su festival, a to nije mala stvar. Čak i za raniji termin svirke, publika je dosta pažnje posvetila ovom bendu koji je najviše inspirisan hard rockom. Doduše, u tom terminu najviše je bilo male dece, ali rock treba da se sluša na od malih nogu.

Posle njih krenuli su momci iz benda Ihtis. Momci su bili pobednici takmičenja BlokStoka, sviraju neku nedefinisanu alternativu i meni baš nisu bili po ukusu, kao velikom fan alternativne muzike. No, neću im krasti tako veliku čast kao što je sviranje na povratničkom festivalu. Imali su svoju publiku, predstavili su se, a to je nekako i bit – dati svim mladima podjednaku šansu kao i velikanima. Doduše, hoće ta slava da udari u glavu i kad ne postoji.

Sa Johnny Almost, priča je već drugačija. Vrlo mlad Novosadski bend koji svoj rock dozira punkom. Njihov nastup je bio zanimljiv, privukao je solidnu publiku. Ovo su sve vrlo mladi bendovi, i nerealno je očekivati da će masa sada ludački da vrišti njihove pesme (kao na nekim nastupima čiji izveštaj tek stiže), ali imaju sav potencijal da postanu baš takav bend.

Geen Line band, malo starija ekipa već je imala spremnu publiku. Njihov rock me uz ime festivala BlokStok asocirao na veliki Woodstock, i nekako su stvorili tu atmosferu koja meni nije prijala jer sam pucala od energije i čekala…pa… skapiraće se uskoro.

Oldtimers bend su nas ošamutili obradama u čistom bluz maniru i na to se ne ostaje imun. Čista je nebuloza ignorisati bendove koji rade i obrade, ako to rade kako valja. Ovo je bio jedan sasvim solidan nastup, jedan od onih koji ti prija dok pričaš sa prijateljima i piješ pivo.
 

Onda, konačno moje privatno ludilo kreće. Zbogom Brus Li izlazi na binu sa ukrasnim kesama na glavi i kreće svoje standardno zabavljanje. Novi udar pozitivne energije i poludela masa koja skače i igra, peva i vrišti, oseća kompletan nastup. Jesam subjektivna, šta da radim, ali Zbogom Brus Li je uvek znao da ostvari sjajan kontakt sa publikom, ni ovo nije bio izuzetak. Šta više, izveli su toliko dece na binu, koja su svojim raspoloženjem podigli sve nas na BlokStoku!

Došao je red i na Amajliju! Kultni bend iz Novog Sada mogao je samo da se pojavi na bini i da ne radi ništa, samo da pusti publiku da ih menja. Hemija koju oni imaju sa svojim sugrađanima, a i ostalim posetiocima festivalsku atmosferu podigla je u skoro stadionsku. Horsko pevanje, nadjačavanje, baklje. Tako se podržavaju legende.

Ožežis su takođe lokalne legende, sviraju rock i bluz i održavali su masu na nogama, kako bi dočekali sam kraj povratničkog festivala. Sa njima je vreme jednostavno letelo uz opake gitare i sav taj neki šmek što gore pomenuti rock i bluz nose u kombinaciji.

Veče dobrog provoda je zatvorila, dobro poznata Zona katastrofe. Dobro, rade većinski obrade. Čisto sumnjam da to neko radi bolje!! AC/DC, Motorhead, Led Zeppelin pa čak i Rage Against The Machine, publika upija kao sunđer svaku pesmu i histerično luduje, pravi šutku i skače, nepregledan skup posetilaca ujedinjeno zatvara festival uz najjači zvuk večeri.

BlokStok je vraćen Novom Sadu, i za uzvrat vratio je rock u grad. Ovakvi događaji otvorenog karaktera su postali sve ređi, a to je jedna tužna greška. Da li na preko 4000 ljudi greši ako dođe na lokalni festival jednog naselja i pomogne mu da se vrati, čak i na stepenik više? Vidimo se sledeće godine!

Tamara Maksimović