Sonic Jesus @ Klub Feedback, Niš, 27.42015. [FOTO]
Helly Cherry
SONIC JESUS je dete Velvet Undergrounda i Spacemena 3.
Snažan zvuk koji stvaraju i hipnotičke melodije prožete divljom pulsirajućom bukom odvešće vas na nezaboravno muzičko putovanje.
„Shindig Magazine“ ih je nazvao jednom od najvećih tajni psihodelije. „Drowned In Sound“ ih poredi sa bendom Brian Jonestown Massacre uz žestinu zvuka A Place To Bury Strangers. Prošle godine zapali su za oko kraljevima neopsihodelije, The Black Angels, koji su rado sa njima snimili 10-inčni split singl, pokupivši sjajne recenzije, najpre u časopisima „Consequence Of Sound“ i „Exclaim!“.
Nedugo pošto su se oformili 2012, bend iz italijanskog gradića Doganela Di Ninfa izdao je svoj prvi ST EP koji je odmah rasprodat, a usledio je njihov neverovatan londonski debi u klubu The Shacklewell Arms. Od tada su se dva puta našli na kompilaciji „Reverb Conspiracy“ (Fuzz Club i Austin Psych Fest) i intenzivno svirali po Evropi. Stigli su da nastupaju i sa Damo Suzukijem i sarađivali sa islandskim umetnikom Jonom Samundurom (alijas Nonni Dead) iz Dead Skeletons koji je dizajnirao omot EP-ja i koji im se pridružio na bini tokom nastupa na festivalu Eindhoven Psych Lab 2014.
Pošto su pustili fanove da dve godine čekaju nastavak, spremaju se da 16. aprila objave debi album „Neither Virtue Nor Anger“, dupli LP za Fuzz Club Records. „Neither Virtue Nor Anger“ je sniman u njihovom studiju 2013. i 2014. i nije samo šareni miks psihodelije 60-ih, folka, krautroka, šugejza i post panka kakav se očekuje nakon prve numere, „Locomotive“. Što duže odmiče, sve se više pretvara u galopirajuće sonične bahanalije začinjene hipnotičkim ukusom i izvitoperenom atmesferom a la Faust. Poput nekih opskurnih ceremonija iz mističnih grčko-rimskih rituala, pesme „My Lunacy“ i „Cancer“ predstavljaju savršen saundtrak za futuristički i distopijski Felinijev Satirikon. Na omotu se nalazi delo poznatog italijanskog umetnika Mirka Maraćija, čiji su radovi bili izloženi u Palaco Taverni u Rimu 2014, pored radova Endija Vorhola, Đorđa De Kirika, Kita Heringa i Amadea Modiljanija. Miks je uradio Fabio Vedardo u studiju Circe Digital Studio, a master Bret Orison iz The Austin Recording Service. Albumu Neither Virtue Nor Anger prethodio je spot za pesmu „Lost Reprise“ koji je režirala Emanuel Manko.
Snažan zvuk koji stvaraju i hipnotičke melodije prožete divljom pulsirajućom bukom odvešće vas na nezaboravno muzičko putovanje.
„Shindig Magazine“ ih je nazvao jednom od najvećih tajni psihodelije. „Drowned In Sound“ ih poredi sa bendom Brian Jonestown Massacre uz žestinu zvuka A Place To Bury Strangers. Prošle godine zapali su za oko kraljevima neopsihodelije, The Black Angels, koji su rado sa njima snimili 10-inčni split singl, pokupivši sjajne recenzije, najpre u časopisima „Consequence Of Sound“ i „Exclaim!“.
Nedugo pošto su se oformili 2012, bend iz italijanskog gradića Doganela Di Ninfa izdao je svoj prvi ST EP koji je odmah rasprodat, a usledio je njihov neverovatan londonski debi u klubu The Shacklewell Arms. Od tada su se dva puta našli na kompilaciji „Reverb Conspiracy“ (Fuzz Club i Austin Psych Fest) i intenzivno svirali po Evropi. Stigli su da nastupaju i sa Damo Suzukijem i sarađivali sa islandskim umetnikom Jonom Samundurom (alijas Nonni Dead) iz Dead Skeletons koji je dizajnirao omot EP-ja i koji im se pridružio na bini tokom nastupa na festivalu Eindhoven Psych Lab 2014.
Pošto su pustili fanove da dve godine čekaju nastavak, spremaju se da 16. aprila objave debi album „Neither Virtue Nor Anger“, dupli LP za Fuzz Club Records. „Neither Virtue Nor Anger“ je sniman u njihovom studiju 2013. i 2014. i nije samo šareni miks psihodelije 60-ih, folka, krautroka, šugejza i post panka kakav se očekuje nakon prve numere, „Locomotive“. Što duže odmiče, sve se više pretvara u galopirajuće sonične bahanalije začinjene hipnotičkim ukusom i izvitoperenom atmesferom a la Faust. Poput nekih opskurnih ceremonija iz mističnih grčko-rimskih rituala, pesme „My Lunacy“ i „Cancer“ predstavljaju savršen saundtrak za futuristički i distopijski Felinijev Satirikon. Na omotu se nalazi delo poznatog italijanskog umetnika Mirka Maraćija, čiji su radovi bili izloženi u Palaco Taverni u Rimu 2014, pored radova Endija Vorhola, Đorđa De Kirika, Kita Heringa i Amadea Modiljanija. Miks je uradio Fabio Vedardo u studiju Circe Digital Studio, a master Bret Orison iz The Austin Recording Service. Albumu Neither Virtue Nor Anger prethodio je spot za pesmu „Lost Reprise“ koji je režirala Emanuel Manko.
Preuzimanje fotografija dozvoljeno uz saglasnost redakcije i navođenje izvora.
