Nedavno smo se na našem sajtu kroz intervjue i kolumne (i ovde i ovde) bavili problemima sa kojima se suočava naša muzička i umetnička scena. Danas je na Fejsbuku osvanula zanimljiva beleška koja se na savršen način nadovezuje na ono o čemu smo pisali te smo uz saglasnost autora rešili da je objavimo i na našim stranicama.
Vreme je da se zapitamo za koga bendovi rade i kome sviraju...
 


"Poštovanje gospodo, došlo je vreme da kažem šta mislim jer me iznutra izjeda haotičnost kojom sam okružen. Pogledajte sebe i oko sebe. Vidite li nešto sem trulih kopija? Gadite mi se! I po čemu se vi razlikujete od drugih? Po buntu? Po vrsti muzike koju slušate? Gledam vas i ne vidim ništa sem izgubljenih minijatura, pokušaja da oživite nešto što je odavno izgubljeno. Časovnik se vrti, pogledajte malo bolje, ipak se okreće i svakim novim danom gubimo svoja lica jer ih tražimo u nekadašnjem vremenu. Ja ne pripradam vašoj subkulturi i shvatio sam ko ste vi i šta ste zapravo uradili.

Ja sam, gospodo draga, ceo svoj život podredio i posvetio muzici. Sve što se dešava u mom životu, u ovom vremenu koje uništava snove, funkcioniše za mene po principu taktova, impulsa, udara. Ja želim da stvaram, jer na taj način postojim! Želim da budem, da to moje neko čuje, da oseti, jer svakako nisam jedini koji razmišlja na ovakav način.

Sve se izvrnulo, otišlo u kurac da se tako izrazim. Pre nekoliko dana sam doživeo u jednom od najgorih beogradskih klubova u kom sam naglasio da nikada više neću svirati, a ipak uvek prekršim svoju zakletvu jer volim to što radim i radio bih to bilo gde, na ulici, u autobusu, pa čak i u prokletoj Dangubi. Da, ja kao muzičar sam dobio bonove za pića, otišao sam do šanka tražio pivo i onda sam mu pokazao kupon. Nagovestio je da muzičari imaju malo pivo i dao mi je pola čaše od 0,33! HEJ! Jebe mi se za pivo ali to je jebeno nečuveno, još me gleda iz fazona dobro je što si i to dobio. U tom trenutku sam iskipeo, gledao čoveka sa spikom, čekaj majmune jedan, da nije mene tebi bi ovaj klub bio prazan. Ja dovodim ljude da me slušaju i  da kod tebe piju, da nije mene ovo đubre od mesta bi zujalo prazno. Ali ne, nadmeni stavovi prokletih vlasnika klubova su na granici sa ludilom. Iz njihove perspektive ja bih trebao da zahvalim njima što su mi uopšte dozvolili da sviram u njihovom klubu. Još bih trebao i da im platim za to. Ne znam kako da reagujem, reči i psovke nisu dovoljne da bih zapravo opisao veličinu poniženja koje sam doživeo.

Čekaj da razmislim. Ja sviram već deset godina, svakih tri meseca menjem žice, iznajmljujem studio, kupujem pojačala, izdvajam vreme, da bi mi na kraju došao lik i rekao, ti si tu zbog mene i zahvali mi se.

Sada stojim pred vama i otvoreno mogu da naglasim da sam došao do rešenja. Vi ste krivi za raspad rokenrola, vi i vaši ograničeni mozgovi. Pogledajte se u ogledalo i postavite sebi pitanje ko sam zapravo ja i šta očekujem od rokenrola i šta će rokenrol da dobije od mene? Nikada se niste zapitali! Vidi se, primećuje se. Smoreno izjavljujem da ste vi najnezahvalnija publika i da je zbog vas sve otišlo u kurac. Sad vi čitate ovo i verovatno se pitate šta ovaj kenja, ali dozlogrdilo mi je više. E sad da se malo uozbiljimo, da li ste vi svesni koliko je surova ova šarada. Posmatram bendove koje izranjaju, klince koji su tu da bi vas zadovoljili, a ne obrnuto. O čemu je reč? Vi živite u prošlosti, u dalekim šesdesetima, sedamdesetim, osamdesetim godinama i vi i dalje u muzici tražite nešto što će današnje vreme da poveže sa nekadašnjim! To su i klinci ukapirali i umesto da sviraju svoje stvari pa makar one bile đubre na početku, nema veze, autorstvo se budži vremenom, pravljenje pesama je zanat i umeće, oni sviraju Divlje Jagode i Osvajače. ZBOG VAS! A vi ste još gori, svakoga dana slušate jednu te istu pesmu i onda odete na svirku i očekujete da je čujete ponovo! A ako neko za promenu svira svoju stvar sedite u uglu i negodujete, umesto da ispratite novu scenu koja ne zavisi od bendova, već od VAS. VI IMATE MOĆ DA ODLUČUJETE KOJI JE BEND DOBAR A KOJI NIJE! Klinac koji svira očekuje makar aplauz, a ne poređenje sa Vajtsnejkom! I pun mi je kurac više bendova koji sviraju obrade, oladite malo, ali nisu krivi bendovi, krivi ste vi koji ste im tu ideju nametnuli!

Tako da sam ja odlučio da me ne ponižava više debilni mediokritet. Vi koji mislite da ste iznad drugih jer ste se obukli u kožu, crno, stavili majicu nekog benda iz praistorije i želite na taj način da se osetite prihvaćenim. Ništa vas ne razlikuje od takozvanih fensera, dizelaša, svi oni žive u nekom svom svetu, izvan ove realnosti koja je u suštini najbitnija!

GOSPODO:
DANAS NISU ŠESDESETE; NISU SEDAMDESETE! OSAMDESETE SU ODAVNO PROŠLE! DEVEDESETE SU, HVALA BOGU, UTIHNULE! DANAS JE 2015. GODINA I OD VAS ZAVISI DA LI ĆE NEKO ZA TRIDESET GODINA DA SE SEĆA DANAŠNJEG VREMENA KAO LEGENDARNOG ZA MUZIKU!

Tako da sledećeg puta kada budete bili na svirci, zapitajte se da li je osamdesetih godina prošlog veka publika bila u istom fazonu kao vi. Ne nije, njih nije zanimalo ono što je bilo, već su verno slušali i od Divljih Jagoda napravili Divlje Jagode i od Osvajača napravili Osvajače. A koga ćete vi napraviti? Obično se kaže da buduće generacije moraju biti pametnije, naprednije, KUD JA KRENEM TI ĆEŠ PROĆI, budite u skladu sa svojim godinama i godinama u kojima živite. Nemojte da bežite u neka druga očajna vremena, lepo je sećati ih se, ali ponovo ih doživljavati i ne baš.

Ne znam da li se svi muzičari slažu sa mnom i ne zanima me lično, ja sam rešio ovo da pišem u ime svih nas koji stvaramo novu scenu, novo ludilo! U IME SVIH MUZIČARA U SRBIJI!

BUDITE JAKI I UKLJUČITE MOZAK!"

Stefan Megić