"Bog, domovina, nacija, svi na pod ovo je privatizacija!"

Hladno Pivo - Dani zatvorenih vrata

Jedan sam od onih koji nije bio veoma oduševljen prethodnim albumom "Svijet glamura" iz 2011. jer sam smatrao da se tim izdanjem nisu pomerili sa mesta na kojem su stali na "Knjizi žalbi" (njihov umatnički ali - zašto ne - i komercijalni vrhunac), dakle negde između tog svog izvornog zvuka - melodičnog punk rocka i poštovanja vrednih tendencija prema proširenju i daljoj komercijalizaciji svog muzičkog izraza (harmonika, klavijature, truba, generalno uštiman zvuk, elaboracija scenskih nastupa,...), uz očuvanje originalnog i veoma efektnog pristupa lirici tj. Miletovom pisanju fantastičnih tekstova, koji su i dalje u najboljoj tradiciji Zabranjenog pušenja i KUD Idijota, a sve više i Azre.

Dani zatvorenih vrata jesu pomak! Ovim albumom je Mile Kekin definitivno postao glas svoje generacije!

Album otvara pesma Žena, u brzom tempu, Mile peva o muškarcima na polovini četrdesetih, koji posle razvoda i životnih razočarenja, traže novu priliku i partnera koji će ih izvući iz svih strahota srednjeg doba, iz one sumorne situacije - kraja mladosti i početka suočenja sa nekim završnim životnim računima - koja kod likova poput članova Hladnog Piva u isto vreme budi i strah i bes.

Bes se nastavlja u pesmi Firma, u jedoj od najboljih pesama koje sam čuo o balkanskom postsocijalističkom-burazerskom kapitalizmu. Ovo pesma je himna svih gubitnika tranzicije. Od ovih stihova mi se bukvalno naježila koža: "Bog, domovina, nacija/ svi na pod ovo je privatizacija!/ Napravite mjesta za obitelji dvjesta!/ Gledam kulise, ratuju sa statikom/ ko što nove elite ratuju s gramatikom/ a preko puta ispred Lidla, moj sektor proizvodnje čeka/ uz jednu pivu iz Q-packa možda im večeras priznam/ kako smo pali bez ispaljenog metka/ na staru foru novog početka/ taj dan kad su ispred firme stale crne limuzine.

Gledajući nazive pesama, za pesmu Mojoj majci sam se uplašio da je reč o obradi, ali na svu sreću - ova Miletova govori o mladalačkom pozeraju i nonkonformizmu. O klincima koji vole da se bore protiv svetskih nepravdi i da pljuju po svemu i svačemu - ali samo tako što će kupiti i nositi majice sa raznolikim buntovničkim natpisima. Najbolji stih: "Imam majicu s porukom čvrstom, imam majicu sa srednjim prstom/ na njoj piše Fuck the System/ kupio sam dvije iste." Na ovoj pesmi u jednom stihu gostuje Golub iz Goblina, što je zanimljivo jer sam uvek smatrao da su po raspadu Goblina sve njihove fanove u Srbiji preuzeli upravo Hladno Pivo ...

I u petoj pesmi kaže Mile, "Pravi frajeri bi rekli ‘ I’m too old for this shit’." Pesma Tijana mi je skroz u fazonu grupe Novembar. Ne znam zašto, mora da je zato što sam Novembar slušao intenzivno u zadnjih mesec-dva. Eh svi znamo neke Tijane, koje nas "zovu kad su pijane." Dakle, ovo je jedna od najboljih pesama na albumu! A uz to je i pomalo ljubavna ...

Pesma Dibidus je možda i najdalje od klasičnog HP zvuka. Da nema Miletovog glasa, ne bi pogodili da je u pitanju najbolji hrvatski punk bend. Nije loša pesma, ali će ovu na svojim plejlistama mnogi fanovi preskakati ... Obožavam stih "Ako je budućnost crni bezdan, dopusti mi da ne znam."

Našao sam se u pesmi Messi, jer uvek sam se veoma čudio nad onim parovima koji otvaraju zajedničke fejsbuk profil (čak i više nego nad onima koji otvaraju X Y Photography profile) - "mi ćemo ovo, mi ćemo ono / mi planiramo, upravo biramo...". Inače, Messi  je jedna od prvih koju sam čuo sa Dana zatvorenih vrata. Klasika od pesme, Mile peva o otuđenom prijatelju  koji se posvetio vezi, jer je shvatio da "Kužim godine stisle i snove pokisle / sve duge veze na kraju bezveze / pa sada zbog pritiska okoline / koristiš prvo lice množine."

Opuštena i veoma prijatna Lijepa riječ, ljubavna pesma od tri i po minuta kakvu samo Mile ume da napiše. Jedna od njegovih najboljih u kojima se bavi odnosom dve osobe u ljubavnom odnosu. Ako vam se Lijepa riječ ne sviđa, najebaste ovog leta! Jer, uveren sam, da će je srpske radio stanice zasigurno vrteti do bola ...

Stari šajser govori o razočaranom zagrebačkom starkelji, koji je možda još pred-pred ratni gospodin i koji pamti kako je "Zagreb Vam nekad bil mali Beč. Četiri metra do stropa nekad smo bili Europa." Dakle, ovde imamo nešto kao onaj nama malo poznatiji narativ o svim tim starim Beograđanima, koji preziru sve što je sišlo s planine i sada upropaštava naš lep ... Mada u stihu "Gospon stari šajser rado bi imal šmajser/ na portafonu stalno nova imena, neko mu šarao po zvonu." se ustvari otkriva da se i kod starog najverovatnije radi o nekome ko je 1945. u svoj stan ušao pravo iz šume ...

Dan oslobođenja, je fantastična pesma u duhu Dana Republike od Zabranjenog pušenja. Mile peva o tome kako nije lako slaviti državnost u državi koja radi sve da ti ogadi svaki bogovetni dan u životu. Takođe, Dan oslobođenja liči i na Dan kad sam ostao sam od KUD Idijota. Najbolji stih: "jebivjetri koji nešto rade/ šalju mi čestitke iz Kanade/ Kažu: Pozdravi nam domovinu/ najdivnija zemlju svijeta/ Ma gon’te se u materinu/ lijepa vam je izdaleka". Sve, i još više, sve to stoji i za Srbiju, jer je ama baš svaki praznik, svako leto prezasićeno gastarbajtera koji nam pune glavu sa tima kako su jedva dočekali doći "kući" i kako im sve ovo "jako nedostaje" u njihovoj Nemačkoj, Austriji, Švajscarskoj, Americi i Australiji ... Mada nenadjebiv je onaj osećaj da ćeš možda baš ti biti taj poslednji na kome će ostati da ugasiš svetlo ...

Barba je još jedna od opuštenih i za slušanje veoma prijatnih pesama. "Dok Oliver pjeva o ptici/ što živi na moru/ stojim na križanju Vrapče/ i gledam kolonuKlasični eskapizam urbanog lika koji mašta o odlasku iz gungule i u potragu za prirodom, morem, jednostavnim životom, mirom i tišinom. Inače, ovo je čisti hrvatski melos u duhu Olivera Dragojevića (jbg. njega jedino znam iz te oblasti) i biće pravo iznenađenje za fanove Hladnog Piva, koji će očekivati da krene krljanje, ali - nema!

Zombi party - konačno krljanje. Najagresivnija pesma na albumu. Metalizirana gitara i tekst o dešavanjima na koje možda i "biskupi da svrate." Mislim da se ovde radi o koncertima likova kao što su Tompson i slični.

Udarna vijest, pesma u srednjem tempu o današnjoj do kraja komercijaliziranoj i sa svih lanaca puštenoj televiziji koja radi povećanja gledanosti traži da na njoj sve bude najekstremnije moguće. Ali, ko nam je kriv, ljudi koji su bez posla i koji po ceo dan gledaju TV su već toliko oguglali da i sami traže da "Gurni mikrofon bez stida/ Snimi majku kako plače/ Snimi oca kako rida/ Daj mi sve u krupnom planu/Svaku suzu isplakanu/Daj mi švenk na pustu sobu/ Onda rez-vijenac na grobu".

Na ovim prostorima mi je takođe već odnekud poznata pesma, bazirana je na ukulele gitarici. Biće ovo perfektna za onaj momenat na koncertima, tamo pred kraj drugog bisa ... Najbolji stih "Imamo nova kola radi dojma/ imamo stav i kad nemamo pojma/ dovoljno mržnje dovoljno inata/ za bar još dva tri rata".

Pesma Bivša žena je rimejk pesme Žena. I to sjajan rimejk! Sa klavirom! Lepo je čuti kako je bend verovatno pre izdavanja birao između dve verzije, ali se nije mogao odlučiti pa je ubacio obe, jer su tako prokleto dobre!

Vjeruj u mene je jedna od najslabijih pesama na albumu i nije mi baš najjasnije zašto su je odabrali za prvi singl. Mislim, super je ovo, baš onako na prvu ruku, i kada je prvi put slušaš - ima odmah da pevaš onaj drugi refren, naročito kada HP krenu da pevaju u horu, veoma se lako pamti i lako se peva. Ma, sve je to super, ali brate i brzo dosadi ... Inače, ova pesma se već uveliko i besomučno vrti na radiju!

Sve u svemu, ovo je zaista novi vrhunac grupe Hladno Pivo. Jedino što se može zameriti ovom albumu je činjenica da ima nekoliko pozajmica sa starih pesama, u smislu da nova pesma u jednom delu VEOMA zaliči na neku od starih pesama. Ali, dešava se to i u boljim kućama. Ili sam se ja samo previše udubio u sve ovo... No, ako ne muzički, onda u Miletovoj lirici definitivno. Ovaj čovek je nenadmašiv da opiše stvarnost u kojoj ex-YU narodi žive i zajedno sa momcima iz Dubioze, Hladno pivo pevaju u milimetar upravo sve ono što prosečni građanin bivše SFRJ vidi, čuje i oseća iz dana u dan, od jutra do mraka, od rođena pa do smrti, ili bar do onog momenta kada neko konačno ugasi svetlo "na ovim prostorima" ...

Janko Takač