Nemački film Metropolis iz 1927. godine smatra se prvim naučnofantastičnim dugometražnim filmom u istoriji kinematografije. Režirao ga je čuveni nemački ekspresionista Fric Lang, koji, zajedno sa svojom suprugom, Teom fon Harbo, potpisuje i scenario filma. Sa uloženih 7 miliona rajhsmaraka (200 miliona današnjih dolara) Metropolis je bio najskuplji filmski projekat svog vremena.


Metropolis je grad budućnosti, a godina je 2026-a. Uprkos, ili baš zahvaljujući napretku tehnike, u toj budućnosti nema mesta za lagodan život svih stanovnika Metropolisa. Oni su oštro podeljeni na dve klase, klasu radnika i klasu gospodara, gde prvi rade do iznemoglosti kako bi drugi mogli da uživaju i „razmišljaju“.

Marija, devojka koja je nešto poput sveštenika radničke crkve budućnosti, predstavlja jedinu utehu napaćenim ljudima sa svojom pričom o podeljenosti između ruku (radnika) i glave (gospodara) i dolasku mesije koji će ih pomiriti, nakon čega će u Metropolisu zavladati blagostanje. U nju se zaljubljuje sin gradskog vladara, Freder, i prateći je upoznaje život radnika iz prve ruke. Na drugoj strani, njegov otac, Joh Fredersen, zaplašen Marijinim uticajem na narod, dogovara posao sa naučnikom koji treba da načini robota identičnog Mariji, koji će moći da bude kontrolisan i njemu u službi. Međutim, naučnik ima neraščišćenih računa sa gospodarom i koristi situaciju kako bi mu se osvetio. On zarobljava Mariju i pravi njenog klona koji, međutim, poštuje samo njegovu, a ne i gospodarevu volju.

Nakon ovoga počinje velika akcija. Nova Marija zavede narod pričom da mesija ipak neće doći i da je vreme da sami uzmu stvari u svoje ruke. U jeku izbile revolucije radnici unište i mašinu koja je srce grada, zbog čega stradaju njihova deca i onda, obuzeti besom, svu krivicu svale na Mariju-robota koju spale na lomači. Ipak, pravu Mariju spašava Freder, koji potom uspeva i da pomiri radnike i svog oca pa se sam dokazuje kao očekivani mesija o kome je Marija pričala. Tako film dobija svoj srećan, melodramski kraj.

Prvobitna verzija filma od 210 minuta netragom je izgubljena kroz neophodna prilagođavanja različitim tržištima. Problem je bio u dužini trajanja filma koja nije odgovarala distributerima, kao i u kritici kapitalizma. Zbog svega ovoga vlada mišljenje da je nakon premijere Metropolis prestao da postoji u svom originalnom obliku. U novije vreme film se prikazivao u verzijama od 80 do 118 minuta dok 2008. u Buenos Airesu nije pronađen izgubljeni deo filma od dodatnih 25 minuta, zahvaljujući čemu danas imamo verodostojniju verziju pred nama. Takođe, izgubljena je i originalna muzika filma koji je kasnije postao inspiracija i izazov brojnim muzičarima, među kojima su i Đorđo Moroder, Fredi Merkjuri i Rambo Amadeus.


Kritika je u startu mahom bila oduševljena filmom koji danas ima kultni status i važi za jedno od ključnih ostvarenja u istoriji kinematografije. Pre svega, svi su hvalili inovativan vizuelni stil i epski karakter scena, a zatim i revolucinarni potez da se radnja filma smesti u budućnost umeto u sadašnjost ili prošlost, što je bila tadašnja praksa za nemi film. Metropolis je jedan od prvih filmskih spektakala, blokbaster pre ustoličenja tog naziva za visokobudžetne filmove; pati od  mnogih mana i vrlina takvih filmova, a njegova veličina je u tome što uspostavlja standard i šablon za budućnost žanra.

Metropolis nam daje sliku distopijskog društva budućnosti. Pojam distopije predstavlja suprotnost utopiji kao idealnom stanju društva. Dok utopija predstavlja stanje koje nije realno ostvarivo, distopija je realna uprkos tome što je najčešće reč o vizijama društva budućnosti. U pitanju je preuveličavanje koje treba da ukaže na postojeće probleme i potencijalne opasnosti koje postoje u trenutnim odnosima. Glavne teme većine distopija jesu mehanizacija, klasna podeljenost i kontrola podanika od strane vlasti. Svaki film naučne fantastike predstavlja nam svojevrsno distopijsko stanje, dok su najpoznaje distopije u književnosti Zamjatinov roman Mi, Orvelova 1984-a i Hakslijev Vrli novi svet.

Kontroverze i  fama koje se u trenutku izlaska vezuju za Metropolis posledica su distopijske slike sveta koju nam film prikazuje. Društvo budućnosti daleke čitav jedan vek pati od ključnih problema tadašnjeg društva i svima je jasno da je u pitanju direktna kritika kapitalizma. Obespravljenost i loši uslovi života radnika na jednoj, i bezbrižan i dekadentan život vlasnika kapitala na drugoj strani slika su i prilika kako grada budućnosti, tako i savremenog zapadnjačkog društva. Metropolis je nastao deset godina nakon prve komunističke revolucije i 6 godina pre dolaska Hitlera na vlast u Nemačkoj , pa je uto bio još aktuelniji, jer su i nacizam i komunizam gajili jednaki animozitet prema kapitalizmu i bili, svako na svoj način, odgovor na njega. Možda poučen negativnim posledicama Oktobarske revolucije u Rusiji, Lang nam u pobuni radnika prikazuje svu stravu i užas narodnog ustanka koji poput stihije uništava svoju decu. Stoga je Langu pripisivana simpatija prema nacistima koji su bili zagovornici i predstavnici „konzervativne revolucije“. Koliko u svemu ima i istine i laži govore sudbine supružnika i koautora scenarija, Tee fon Harbo i Frica Langa – sa dolaskom nacista na vlast Tea im se pridružuje i zagovara njihove ideje dok Lang preko Francuske odlazi u Ameriku, na što dalje i bezbednije mesto od nacizma i filma koji ga je učinio slavnim.

Pored političkih, film obiluje i religioznim alegorijama. Sinovi vladajuće elite upražnjavaju telesna zadovoljstva sa devojkama na mestu koje se zove „Večni vrt“ i po mnogo čemu podseća na biblijski „rajski vrt“. Sam gradski vladar živi u „Novoj vavilonskoj kuli“ a Marija narodu priča priču o gradnji vavilonske kule. Marija je, sa jedne strane, nalik Bogorodici, dok njen klon, robot-Marija, podseća na biblijsku vavilonsku kurvu koja jaše na sedmoglavoj aždaji. Radnici žive u katakombama po uzoru na prve hrišćane, a Freder, očekivani mesija, treba da pomiri um i ruke poput srca, koje je hrišćansko milosrđe, razumevanje i ljubav.

Mnogo je filmske trake okrenuto kroz projektore od smrti Frica Langa, a još više od nastanka njegovog remek dela. U međuvremenu su kritika, široka publika i filmski radnici stvorili od Metropolisa kult koji ne bledi već se omažima, asocijacijama i oponašanjima obnavlja i odoleva novim trendovima i bogatim, moćnim savremenim efektima. Prvi naučnofantastični ep po osećaju čuda koje stvara ne zaostaje za modernim produkcijama. Bledi i ogromni neboderi koji čine arhitektonsku pozadinu filmova poput Blade Runer, Dark City ili Star Wars - The Phantom Menace vode poreklo iz arhitekture Metropolisa. Langova mašina-devojka je prapredak čuvenog C-3 PO iz Star Wars serijala kao i svih drugih robota u filmovima naučne fantastike, dok veštačku ruku Langovog naučnika Rotvanga ponovo srećemo kod dr Strendžlova i Luka Skajvolkera.

Jednostavno Sasvim