Uf, jučerašnji dan je bio sav u znaku nostalgije za davno prošlim vremenima. E sad, nostalgija možda i nije prava reč, jer sam se zapravo podsetio na proleće i leto 2000. Bio je to jedan od najgorih perioda u savremenoj Srbiji ali je taj period zapravo bio obeležen jednim kompleksnim procesom koji je na kraju doveo do 5. oktobra i do propasti SPS/JUL/SRS režima. Taj proces je bio kompleksan zato što je obuhvatio svoj politički aspekt - ujedinjenje svih demokratskih snaga u koaliciju DOS, svoj omladinski aspekt - okupljanje mladih u Otpor, kao i svoj muzički aspekt - rock koncerti širom Srbije, koji su prethodili ili bili povezani sa mitinzima opozicije a služili su da motivišu mlade da se politički i društveno angažuju i da najesen izađu izbore. Ja sam u to vreme imao 20.-21. godinu i bio je to jedan od najboljih perioda u mom životu, iako naravno priznajem ono što sam već rekao - da je to bio jedan od najgorih perioda u istoriji ove države i ovog društva.

Juče, sam dakle imao taj osećaj nostalgije, ali sada mi pada na pamet da je možda deja vu prava reč. Prvo sam popodne išao u Beograd na prvi veliki miting opozicije (u organizaciji DS, Nove stranke i još nekih regionalnih) a posle negde pred ponoć na koncert grupe Kanda, Kodža i Nebojša u Jarmočisko Vojvodina Pub. Dakle, sve je bilo baš kao onog proleća 2000, čak su i protivnici isti, samo su malo zamenili mesta ... No, pošto je ovo izveštaj sa koncerta, neću o mitingu više ništa.

U JVP smo došli nešto posle 23h. Bend je nameštao zvuk a lokal je još uvek bio poluprazan. Bar smo imali mesta gde da sednemo i da se u miru ispričamo i da popijemo piće. Lokal se polako punio, a svirka je počela tek negde oko 00:30. Prvo je bend izašao na binu i svirao nekoliko minuta, da bi malo kasnije na scenu (sa čašom brendija i flašicom kisele) izašao i Oliver. Grupa Kanda, Kodža i Nebojša je inače imala manju promenu u bendu tako da je - pored solo gitariste Janka Mostarlića, ritam gitariste Nenada Pejovića i bubnjara Vladana Rajovića - sada sa njima novi basista Boško Stanojević (koji je svirao sa grupama EKV i Zontag). Osim što odlično svira, Stanojević peva i prateće vokale (što - ako se ne varam - nije bilo uobičajno u ovom bendu). Prethodni basista grupe - Ognjen Beader - je prema rečima Nektarijevića otišao u inostranstvo. Kao što znate, KKN promovišu svoj novi album Volja za noć (Odličan hrčak, 2014).


Svoj treći kovačički koncert (prvi put, na istom mestu pre skoro pa tačno pet godina) Kanda, Kodža i Nebojša počinju pesmom Štastopojo. Nakon nje prelaze na Vera, ljubav, nada i stav, pa na Šafl. Oliver je rado pričao između pesama. Prvo je pitao da li imamo mak u džakovima - aludirajući na činjenicu da su devedesetih beogradski narkomani u nedostatku heroina dolazili u Kovačicu da kupuju cele džakove sasušenih čaura od maka, od čega bi posle sebi kuvali čaj uz pomoć kojeg bi - dremkom - prebrodili apstinentske krize. Bend je bio odlično raspoložen, veoma dobro uvežban i sa perfektno nameštenim zvukom. Koncert je bio veoma opušten a na momente je izgledalo kao da momci zapravo testiraju neke nove aranžmane pesama. Usledile su pesme Sve je stalo u RNR - pre koje je Oliver "biranim rečima" krenuo da proziva "Političku muriju" (šta god to značilo) i "One koji teraju najbolje iz Srbije" - i Deveti život. Osećajući koliko je atmosfera u JVP-u ove noći opuštena i prijatna, Oliver je pozvao publiku da sedne i da "Sve liči na hipi komunu ...". Bend nastavlja koncert numerama Siroti Ani i Bo, S.A.T., Danas nebo silazi u grad, Prekidi stvarnosti ...

U jednom momentu Pejoviću puca žica pa bend - da bi popunio vreme dok ovaj zameni i naštima gitaru - svira obradu pesme od Vlade Džeta - Voleo sam Brendi (ustvari bio je to neki medli više pesama, od kojih sam ja preopznao samo ovu Vladinu). Koncert je završen pesmama Najsvetliji dan i Izlazim i nema me ceo dan. Oliver je po završetku ove pesme rekao "Đuskajte malo, pa kasnije sviramo još ..." ali ja sam već padao s nogu od umora i posle dvadesetak minuta se pokupih kući ... Mada, kad sam izašao iz JVP-a već je bila duboka noć, kao da će za sat-dva da svane, pa čisto sumnjam da su Oliver i momci ponovo izlazili na binu. Bilo kako bilo, bio je ovo veoma čudan dan i uprkos velikom umoru koji sam osećao, bio sam zaista prezadovoljan viđenim, kako u Beogradu - tako i u JVP-u. Legao sam da spavam uveren u jedno, možda smo razbijeni ali smo slobodni! Proći će i njihovo ...

Janko Takač