Hladno Pivo sinoćnjim nastupom u Pančevu započelo koncertnu promociju novog albuma
Helly Cherry
HLADNO PIVO, promocija albuma "Dani zatvorenih vrata"
Pančevo, 23. 04. 2015.
Negde u prvom delu koncerta, Mile nam je pričao o tome, kako su ga danas mnogi beogradski novinari pitali o tome, zašto im je prva svirka sa novim albumom u Pančevu a ne u glavnom gredu, prestonici - Beogradu. Naravno, Mile nam je to objasnio činjenicom da u Pančevu postoje divni ljudi, da taj grad ima super publiku i da osim toga tu postoji jedno novo i odlično mesto za rock koncerte (zaista veoma dobra Apolo sala pančevačkog Doma omladine, otvorena pre nešto više od godinu dana)... Meni se ipak ova odluka činila taktikom koja je delom šire strategije. Mislim da je ovo zapravo bio tipični warm-up nastup, pre početka velike turneje sa novim – i zaista sjajnim – albumom. Turneje koja će trajati celog proleća, leta i jeseni, da bi se tamo negde kasno najesen ili pred praznike možda završila upravo velikim koncertom u - Beogradskoj areni. Da, ja zaista mislim da je Hladno pivo došlo do tog stadijuma u svom razvoju kada bi zapravo momci mogli da popune ako ne celu onda bar dobar deo Arene. E sad, možda su to samo moja naklapanja, ali ako je to uspelo grupi Dubioza Kolektiv, onda bi trebalo da uspe i Hladnom Pivu. Što je babi milo ... Zapravo i brojke govore u prilog ovome, jer svih 600 karata za koncert u pančevačkoj Apolo Sali je rasprodato za samo dan-dva!
Bilo kako bilo, oko 21:30 se prigušuje svetlo i dok momci izlaze na binu i nameštaju instrumente, kreće melanholična ali borbena country pesma Texa Rittera High noon (Do not forsake me) – song iz filma High Noon (kod nas poznatiji kao Tačno u podne, 1952). Svoj prvi pančevački koncert Hladno Pivo počinju pesmom Vjeruj u mene. Bez priče, samouvereni i raspoloženi, Milan Kekin - Mile (vokal), Zoran Subošić - Zoki (gitara), Mladen Subošić - Suba (bubnjevi), Krešimir Šokec - Šoki (bas gitara) i Milko Kiš - Deda (klavijature) odmah prelaze i na Kaže stari šta nama fail i Svijet glamura.
 |
| foto: Dunja Dopsaj |
Konačno, Mile se obraća publici rečima “Dobro veče narode moj! Došli smo se oprostiti od Svijeta glamura večeras. Znamo da ljudi baš ne vole nove pjesme, ali evo jedna nova, o tome šta nam se desilo devedesetih …” Naravno kreće – možda i najbolja pesma na novom albumu – Firma. Odmah upada u oči činjenica da - nakon samo nekoliko dana otkako je album Dani zatvorenih vrata izašao (tačnije postavljen na YouTube i ostale mreže i sajtove) – pančevačka publika zna tekstove! Internet je zaista čudo, jer u prošlosti je do momenta kada skoro cela publika na svirci zna nove pesme prolazilo i po nekoliko meseci! I zato ljudi nekada nisu voleli kada bend na koncertu veliki deo repertoara sastavi od novih pesama … Nakon toga ide još jedna nova, po meni malo slabija, ali uživo ipak sa jednom novom dimenzijom – Dibidus.
E a onda kreće prava makljaža! Ljudi su toliko poludeli za ovim bendom, da su krenuli sa šutkom – prva šutka na koncertu – na pesmu Jednim osmjehom! Uopšte nije bilo prijatno gledati šutku u prepunoj sali, jer ako bi neko pao bilo bi mu veoma teško da se podigne kolika je gužva bila … Tenzija se smiruje sa Može može (ovde na scenu Deda izvlači harmoniku, što Hladnom Pivu dodaje sasvim novu dimenziju) ali skakanje ponovo počinje sa pesmama Trening za umiranje i Žena. Ako ima neka pesma koja mi je omiljena od Hladnog Piva to je onda - Ne volim te. Bio sam veoma zahvalan što su je ubacili u večerašnji repertoar. A kako i ne bi, kad je tako dobra …
“A ova pesma, je pesma o vama!” reče Mile i kreće Pravo ja koja dolazi do vrhunca kod onog dela gde se peva Nagila hava i tu je Kekin sišao dole među masu i prišao ljudima u prvom redu. Uz pozdrav Golubu iz Goblina, kreće pesma Mojoj majci tokom koje Mile uči publiku da pevaju horski “In The Jungle The Mighty Jungle, The Kids are making Shirts”. I onda, za kraj ovog brzog i energičnog segmenta, uz Kekinovu napomenu da “Sad ide malo jazza, da ovi ljudi vide da znamo svirati i drugu vrstu muzike…” ide pesma Šamar.
“Sada bi bilo najbolje da imamo pola sata odmora, smiriti tenziju, popit pivo, popušit cigaru …” Bend odlazi da zapali po pljugu a na sceni ostaju Mile i Deda i kreće Mlohava ćuna. Pred kraj pesme se uključuje ceo bend i sviraju sledeće laganice – pesme Superman, Lijepa riječ (ovo je navodno bila svetska premijera ove pesme, prvi put svirali uživo!) i Na ovim prostorima.
E a onda kreće prava makljaža! Ljudi su toliko poludeli za ovim bendom, da su krenuli sa šutkom – prva šutka na koncertu – na pesmu Jednim osmjehom! Uopšte nije bilo prijatno gledati šutku u prepunoj sali, jer ako bi neko pao bilo bi mu veoma teško da se podigne kolika je gužva bila … Tenzija se smiruje sa Može može (ovde na scenu Deda izvlači harmoniku, što Hladnom Pivu dodaje sasvim novu dimenziju) ali skakanje ponovo počinje sa pesmama Trening za umiranje i Žena. Ako ima neka pesma koja mi je omiljena od Hladnog Piva to je onda - Ne volim te. Bio sam veoma zahvalan što su je ubacili u večerašnji repertoar. A kako i ne bi, kad je tako dobra …
“A ova pesma, je pesma o vama!” reče Mile i kreće Pravo ja koja dolazi do vrhunca kod onog dela gde se peva Nagila hava i tu je Kekin sišao dole među masu i prišao ljudima u prvom redu. Uz pozdrav Golubu iz Goblina, kreće pesma Mojoj majci tokom koje Mile uči publiku da pevaju horski “In The Jungle The Mighty Jungle, The Kids are making Shirts”. I onda, za kraj ovog brzog i energičnog segmenta, uz Kekinovu napomenu da “Sad ide malo jazza, da ovi ljudi vide da znamo svirati i drugu vrstu muzike…” ide pesma Šamar.
“Sada bi bilo najbolje da imamo pola sata odmora, smiriti tenziju, popit pivo, popušit cigaru …” Bend odlazi da zapali po pljugu a na sceni ostaju Mile i Deda i kreće Mlohava ćuna. Pred kraj pesme se uključuje ceo bend i sviraju sledeće laganice – pesme Superman, Lijepa riječ (ovo je navodno bila svetska premijera ove pesme, prvi put svirali uživo!) i Na ovim prostorima.
 |
| foto: Dunja Dopsaj |
Nakon laganih pesama, kreće segment onih zaista najstarijih pesama, dve pesme za koje bih rekao da se čudim što ih još uvek sviraju – MTV i Pjevajte nešto ljubavno. Mada ova druga jeste stara ali je i jedna od njihovih najboljih! Gitarista je delove pesme odsvirao držeći gitaru na leđima, pokazujući time valjda, koliko dugo je već svira (23-24 godine po mom računu)… Onda, repertoar skreće na njihov najbolji album, na Knjigu žalbi. Idu pesme Carstvo passea (tu sam otišao do šanka i usput kupio majicu za 1000 dinara a CD je bio za 500), Nije sve tako crno, Sreća i Pitala si me. Zvanični deo koncerta je bio posvećen pesmama Bivša žena, Samo za taj osjećaj i Ezoterija. “Hvala za večeras, znamo da neki rade sutra …” Bilo je 23:10.
Po silasku benda sa bine, publika je bila gromoglasna, bukvalno je bila glasnija od muzike koja je do pre par minuta gruvala sa scene i naravno bend se vraća na bis sastavljen od novih pesama Messi i Tijana, kao i Evo mene na ručku, Konobar, Zimmer frei i – kao veliko iznenađenje za mene - Fur immer Punk! Ekstaza, nema od ovog bolje! Kraj! Ovo mora da je kraj koncerta …
Pripremajući se da krenem kući, primećujem dve stvari. Prva je da je pored mene doajen srpskog i jugoslovenskog rock novinarstva Petar Janjatović (bilo je lepo videti ga uživo. Lik pije crno Nikšićko i izgleda isto kao i ranije, mada pojma nemam gde i za koga sada radi). Druga stvar je ta, da se Hladno Pivo vraćaju na još jedan bis i to da – pre potpunog fajronta u ponoć, dakle posle dva i po sata svirke - izvedu pesme Sauntrek za moj život, Ljetnji hit, Teško je ful biti kul i Bubašvabe. Na pesmi Ful biti kul na scenu iz publike izlazi neki lik i peva onaj deo što ga je onomad Edo Majka repovao. Dobio je limenku piva za svoj trud!
I tako, nešto oko ponoći sve je bilo gotovo. Tonac je pustio Kad sunce opet zađe od KUD Idijota a mi krenusmo napolje, u prijatno toplu aprilsku noć, razmišljajući o tome ko će i kako sutra ustati na posao …
Janko Takač
Po silasku benda sa bine, publika je bila gromoglasna, bukvalno je bila glasnija od muzike koja je do pre par minuta gruvala sa scene i naravno bend se vraća na bis sastavljen od novih pesama Messi i Tijana, kao i Evo mene na ručku, Konobar, Zimmer frei i – kao veliko iznenađenje za mene - Fur immer Punk! Ekstaza, nema od ovog bolje! Kraj! Ovo mora da je kraj koncerta …
Pripremajući se da krenem kući, primećujem dve stvari. Prva je da je pored mene doajen srpskog i jugoslovenskog rock novinarstva Petar Janjatović (bilo je lepo videti ga uživo. Lik pije crno Nikšićko i izgleda isto kao i ranije, mada pojma nemam gde i za koga sada radi). Druga stvar je ta, da se Hladno Pivo vraćaju na još jedan bis i to da – pre potpunog fajronta u ponoć, dakle posle dva i po sata svirke - izvedu pesme Sauntrek za moj život, Ljetnji hit, Teško je ful biti kul i Bubašvabe. Na pesmi Ful biti kul na scenu iz publike izlazi neki lik i peva onaj deo što ga je onomad Edo Majka repovao. Dobio je limenku piva za svoj trud!
I tako, nešto oko ponoći sve je bilo gotovo. Tonac je pustio Kad sunce opet zađe od KUD Idijota a mi krenusmo napolje, u prijatno toplu aprilsku noć, razmišljajući o tome ko će i kako sutra ustati na posao …
Janko Takač