Da li se hardcore vraća u Užice?

HARD CORE SVIRKA DO SRŽI... IZDRŽI! 

(Gradski kulturni centar Užice, petak, 17. april 2015.)

Hard Core svirka u Užicu - neverovatan podatak za nekog ko je pet godina živeo u tom gradu i kome je možda najveći muzički događaj bio jednočasovni nastup sadašnjeg Električnog Orgazma. Da me ne shvatite pogrešno, bilo je interesantnih dešavanja i super bendova, ali je to bilo tako medijski slabo ispraćeno da bih za njih saznao desetak dana kasnije. Takođe me je prijatno iznenadila činjenica da se u Užicu opet svira ovaj muzički pravac.

Svirka je bila zakazana u 21:30, ali je očekivano kasnila nekih sat, dok se prostor GKC-a nije ispunio. Prema slobodnim procenama, unutra je bilo najviše 150 ljudi, što je iznenađujuće velika brojka, naročito ako se zna da je ovde bilo nastupa afirmisanih bendova pred desetak ljudi. O tome neki drugi put. Naravno, solidan doprinos poseti dali su i ljudi sa strane, pre svega iz Čačka i Gornjeg Milanovca.

Veče je otvorio užički The Hamers, koji su poslednju svirku imali pre više od deset godina, kada su i prekinuli sa radom. Bend je pre oko mesec dana ponovo okupljen, ali, ostaje nejasno da li im je ovo povratnička ili definitivno oproštajna svirka. Hemersi su nastupili sa dva pevača, a za bubnjevima je bio Dragan Grujić Gruja (meni jedino poznato lice, gitarista u ex Zer00ne) i od samog početka su neverovatno energičnim nastupom ostavili utisak kao da nikad nisu ni prestajali sa radom. Nastup od dvadesetak minuta je propraćen konstantnom šutkom, a niska bina (kao stvorena za ove svirke) omogućavala je i full kontakt sa publikom, „otimanje“ mikrofona, zajedničko pevanje i sl. Izostao je očekivani dekor i obeležja Vest Hema, (i u publici i na bini), ali, osim par starijih likova koji su došli da ponovo čuju ovaj bend, među nama mlađima teško da je ko imao veze sa ovom pričom. Prosto, deset godina je napravilo taj neki mali zjap u publici, stariji su se sećali, a mlađima je ostalo da Hammers-e ponovo upoznaju. Kako bilo, momci su pošteno otprašili svoj repertoar, pokrenuli prve redove i ustupili binu sugrađanima iz benda Brat.

Brat je novi užički hc bend, nastao pre oko godinu dana. Gruja je i ovde lupao bubnjeve, a kako su mi sami članovi rekli, repertoar je prvo uvežban sa Lukom Jelisavčićem (ex Zer00ne, 357 i povremeni član većine užičkih bendova), ali je on bio odsutan zbog obaveza u matičnom 357. Brat je u polučasovnom nastupu odsvirao par autorskih stvar i obrada, i za mene su bili najprijatnije iznenađenje večeri. Atmosfera je od prve pesme bila usijana, šutka dovedena i do granice incidenata, ali sve se završilo bez ozbiljnijih posledica. Njihova muzika nije striktni hc, ima tu upliva repa i nekih punk podžanrova. Ovo im je bila zvanično prva svirka, ostaje da se vidi u kom pravcu će bend ići i koliko će ozbiljno istrajati na ovoj priči. Domaća publika je maksimalno podržala njihov nastup i sa te strane, sigurno imaju podstrek da nastave još jače i ozbiljnije.

Nakon Brat-a, sledi pauza i pripremanje Hit by Pain-a. Iako su im na prethodnim svirkama često zamerali da troše previše vremena za tonsku i naštimavanje, ovaj put su bili nešto brži, bubnjar je dodao svoje elemente, ostali članovi su namestili instrumente i kuvanje je nastavljeno. Hit by Pain je ponovo pratilo dosta ljudi iz Čačka, što je već postala tradicija na njihovim nastupima. Naravno, i ovo veče je dokazalo da netrpeljivost i rivalstvo između Užičana i Čačana je običan stereotip koji se godinama forsira na tribinama. Nakon Brat-a, broj prisutnih je nešto smanjen, ali to se i nije toliko primećivalo, jer su prvi redovi i dalje podgrejavali atmosferu. U jednom trenutku sam imao utisak da će nešto eksplodirati, na sreću, reflektori i kičerajske lampe su ostali neoštećeni. Guranje, padanje, podizanje... nisu prestajali od početka do kraja. Prostrana hala GKC-a je odgovarala svima, i onima koji su u šutci, i onima koji su na „mirniji“ način posmatrali bendove. Ostaje žal što Hit by Pain još uvek nemaju snimljen materijal, jer celu svirku guraju autorske stvari i tek poneku obradu. To što postoje tek dve godine, ne bi trebalo da bude alibi, jer svirački zvuče dosta ozbiljno. Ova godina je nekako prekretnica u njihovom radu, konačno su izašli iz ilegale, najpre u svom gradu, gde su održali nekoliko uspešnih svirki, a takođe i na strani (festivali u Kraljevu, G. Milanovcu, Beogradu...).

Za kraj je ostavljeno najpoznatije ime, milanovački Soulcage. Događaj se zbog prvobitnog kašnjenja znatno odužio, pa su probijeni termini i poslednji bend je morao da skrati svoj deo. Publika je već bila premorena, dosta njih je posle Hit by Pain-a napustilo GKC i očekivao sam da će Soulcage nastupiti pred nezasluženo malim brojem ljudi, što se često događa kad si poslednji na listi.
Soulcage je nastao pre deset godina. Iza sebe imaju jedan demo album (Underground - Say it proud – 2006) i album Done With Hiding, koji je izašao početkom prošle godine. Vokal Marko Božović je, takođe, član Koalicionog Sporazuma, što je čest slučaj kod milanovačkih hc bendova koji međusobno dobro sarađuju.

Soulcage nikad nisam slušao uživo (ni lajv snimke na jutjubu) pa nisam znao šta mogu da očekujem od njih. Utisak da je publika preumorna nestao je onog trena kad su zasvirali prvu stvar. Broj ljudi u sali je bio upola manji, ali, izgleda da su na kraju ostali oni zagriženi poštovaoci hc zvuka. Iz ličnog ugla gledano (i od strane nekog ko je potpuno trezan sve posmatrao pozadi), njihovih 20-30 minuta su bili prebrutalni. Od zvuka koji je dovodio do nagnječenja bubnih opni i isterivanja zubnih plombi (malo preterujem, al´ neka) do publike koja je divljala (pravi izraz) uz binu. Sve je bilo u granicama ferke, drugarski je pružana ruka i na kraju je sve prošlo bez ozbiljnijih povreda. Nešto posle 01:00, bend je trebalo da prekine svirku, čak su i svetla bila upaljena, međutim, pod izgovorom “još jedna za kraj”, uspeli su da proguraju još tri stvari i uprkos napornom svetlu, produže sve na koji minut.

Nekoliko generalnih utisaka. Prostor GKC-a se pokazao skoro idealnim za ovaj tip svirke. Ozvučenje je moralo biti puno bolje, ne znam do koga je taj propust. Večerašnji događaj je sasvim sigurno pokrenuo nešto novo u Užicu i ostaje nada da se neće zaustaviti na ovome. Ono što je do skoro radio Zer00ne, dovodeći žanrovski srodne i prijateljske bendove i praveći grupne svirke, očekujemo da ekipa iz benda Brat ubuduće nastavi. Takođe, činjenica je da Užice trenutno nema u potpunosti profilisanu hc publiku i da je dosta ljudi prisustvovalo na drugarskoj i rodbinskoj osnovi, tako da večerašnja slika verovatno ne prikazuje realno stanje stvari trenutne HC scene. Ali raduje me što na svim mogućim svirkama u Užicu (nebitnog kog r’n’r žanra) viđam stalno istu grupu mladih ljudi, što je dokaz da kultura odlaska na koncerte nije potpuno nestala. Isto tako, park ispred GKC-a je bio prazan tokom večerašnje svirke (za divno čudo), dakle, nije bilo dežurnih “kritičara” koji raspravljaju o sceni. 

Ostatak fotografija možete pogledati u nastavku.