Čikine Bombone: Naši tekstovi i muzika prenose isključivo pozitivnu energiju
Helly Cherry
”Čikine Bombone” su PSYCHOBILLY trio nastao u Beogradu u proleće 1998. godine. Originalni naziv grupe Grendpa Kendis (GRANDPA CANDYS) koji bend još uvek koristi u nastupima na međunarodnoj sceni potiče od imena protagoniste istoimenog njujorškog andergraund stripa iz pedesetih godina proslog veka Džimija Kendisa (Jimmy Candys). Pošto se lična imena ne prevode a deka Kendis nije poznat široj publici, bend je za srpsko tržište uzeo ime koje je predstavljalo najblizi logički ekvivalent - Čikine bombone. Iza sebe do sad imaju pet studijdkih albuma. Članovi benda su: Saša Jovanović-Jovandeka - gitara i vokal, Andreja Milošević - kontrabas i Marko Mrčarica - bubanj.
HC: Na osnovu čega ste se odlučili da album „Let it roll“ bude objavljen za izdavačku kuću „Mascom“, da li će biti štampani i diskovi i u kom tiražu?
ČB: Diskovi su za novi album “Let it roll” odštampani za izdavačku kuću “Mascom records”, tiraž nam nije poznat jer tek pripremamo promociju CD-a pa još nemamo uvid u to, a izabrali smo Mascom records iz razloga jer su nam oni ponudili saradnju.
HC: Kako definičete Vaš zvuk a kako publika reguje?
ČB: Zvuk Čikinih bombona je fuzija punka i rockabillyja sa primesama horror punka. U svetu se ta mešavina svega i svačega zove Psychobilly. Čikine Bombone nisu retro bend nego sebe doživljavamo kao jedan moderan i autorski bend.
Inače, bombone objašnjenje svoje dugovečnosti vide pre svega u podršci beogradskih, novosadskih, zagrebačkih, riječanskih prijatelja i fanova koji zajedno čine Grendpa Kendis kru (Grandpa Candys crew), ekipu koja je u vidu proširene porodice učestvovala sa bendom u svim događajima koji su se smenjivali kroz dobra i loša vremena...
HC: Imate li menadžera ili sami ugovarate svirke? Šta mislite o tom odnosu?
ČB: Imamo više menadžera i promotera u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji a takođe poromotere i organizatore u Grčkoj, Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Austriji i Švajcarskoj. To su uglavnom ljudi koji organizuju rockabilly i psychobilly festivale i promovišu psychobilly na globalnom nivou.
HC: Da li ste zastupljeni u čitavom regionu i šta mislite o drugarskoj razmeni bendova po pitanju svirki kao što je to najveći slučaj kod pank i srodnih bendova?
ČB: Mi smo kroz svo ovo vreme postojanja benda svirali po raznim festivalima ali u većini slucajeva na hard core, ska i punk rock sceni tako da smo obilazili ex-yu dosta puta i svirali sa dosta poznatih i nepoznatih bendova različitih žanrova a sa nekima i sarađivali po pitanju organizovanja koncerata. Inače, ja sam dugi niz godina organizovao punk rock festival “Bombshell Fest” gde su nastupili skoro svi srpski punk rock, hard core i ska punk bendovi.
HC: Da li je po Vama estrada trenutno jača od avangarde danas u odnosu na devedesete?
ČB: Estrada je uvek bila jača od avangarde u svim pogledima u Srbiji i Hrvatskoj. Estradni bendovi i pojedinci su mnogo skuplji i uzimaju dugi niz godina mnogo više novca od rock and roll scene... sto se tiče inovacije i originalnosti andergraund scena je daleko iznad estrade uvek bila i ostaće tako. U Srbiji ima dosta inovativnih bendova u svim muzičkim žanrovima i stilovima tako da r'n'r može u budućnosti samo da ojača i nađe neki novi put do novih slušalaca.
HC: Koje bi po Vama bilo rešenje što se tiče promovisanja rokenrola i subkulture? Da li je trenutno stanje zadovoljavajuće?
ČB: Po pitanju subkulture stanje u Srbiji nikad nije zadovoljavajuće. Ima par uglednih magazina i sajtova na netu koji se trude po tom pitanju, par tv emisija i to je to. Mislim da trenutno i ne može bolje od toga i treba se zadovoljiti tim sto ima i što postoji.
HC: Vaš stav o takmičenju mladih bendova i da li ste ikad učestvovali? Imate li lošeg iskustva o nameštanju pobednika?
ČB: Nikad nismo učestvovali na takmičenjima i iskreno mislim da je to bez veze jer mislim da niko ne može da oceni koji je bend bolji a koji nije. Nesto može da ti se siđa više a nesto manje al to ne znači da je jedno bolje od drugoga. Rock and roll nije takmičarska muzika i besmisleno je to raditi a do sada ni jedan bend nije dobro prošao i uradio nesto posle pobede na nekom demo ili sta god festivalu.
HC: Da li mislite da Vašom muzikom treba preneti i određene poruke slušaocima ili samo prenos pozitivne energije?
ČB: Mi se trudimo da se ne mešamo u politiku i religiju, naši tekstovi i muzika prenose isključivo pozitivnu energiju.
HC: Kakav je odnos Vas i drugih muzičara uopšte? Postoje li žanrovske nesuglasice?
ČB: U dobrim smo odnosima sa našim kolegama, čak se i družimo sa dosta ljudi iz različitih muzičkih žanrova a neki od njih su: Threesome, Doghouse, ČBS, SUS, 888, Sick Pack, Dža ili Bu, Samostalni Referenti, VIS Limunada, Polyester Shock, Gangbangersi, Zbogom Brus Li, Red Union, Detonatori, Ateist Rep, Ritam Nereda, Kristali, Zemlja gruva, Feud...
HC: Vaš životni moto?
ČB: Životni moto...hm... “Stay cool & psycho!”
HC: Vaš predlog ili sugestija novinarima i potencijalnim fanovima?
ČB: Nismo nešto inspirisani da mudrujemo i dajemo sugestije i predlog novinarima i potencijalnim fanovima. Mislim da novinari znaju jako dobro da rade svoj posao jer ipak vole to što rade a nove klince ne možes da prevariš a većina zna da oseti fejk tako da ko zna, zna, a ko ne zna, naučuće!
Sagovornik: Saša Jovanović-Jovandeka
Intervju pripremio: Dragoje Živković