Početak rada kraljevačkog sastava Terminal 13 obeležila su dva nastupa, od kojih je prvi održan u njihovom gradu kada su nastupili sa grčkim sastavom Roundligts. Nedugo potom otvorili su koncert benda Vodka Juniors iz Atine, održan u kruševcu 27. februara,  te smo ovu priliku iskoristili da sa bubnjarem, Vojkanom Trifunovićem porazgovaramo o planovima za njihov dalji rad, ali i o tome zašto se zalažu za “Do it yourself” pristup.  Pored Vojkana, ovu ekipu čine i Filip Pandrc Vokal i gitara i Nikola Trifunović bas. 

HC: Prvi put ste svirali u Kruševcu, pa kakvi su utisci, kako vam je bilo na bini?
Vojkan: Da, ovo je inače naša druga svirka, a prvi put uopšte sviramo u Kruševcu i jako sam zadovoljan kako je sve ispalo. Ovo je jedan od boljih prostora u kojima sam svirao. Sviđa mi se ta varijanta da ekipa koja ne sluša muziku može da izađe gore. Meni je to super, jer jednostavno ima ljudi koji ne mogu da slušaju to, da prestoje, da budu tu dok je buka, pa žele da se malo osame i da pričaju, što je na kraju ispalo kao dobra ideja. Sve je bilo super i što se tiče organizacije i bend Vodka Juniors su bili sjajni. Bila je ovo jedna jako dobra svirka.

HC: Prva svirka je bila u Kraljevu, kod vas, tada ste nastupali sa takođe grčkim sastavom Roundlights?
Vojkan: To je bila naša prva svirka i to je bilo pre Nove Godine, više se i ne sećam kad.

HC: Kako je bilo kod vas, ovde u Kruševcu su oni napravili baš dobru atmosferu?
Vojkan: Odlično, mada ja sam čuo da je, na primer u Kruševcu bila mnogo bolja atmosfera, ali je i kod nas bilo dobro. Moram da priznam, Roundligts su ostavili jako dobar utisak kod starije ekipe koja sluša muziku. Klinci, kao što sama znaš oni ne slušaju muziku, dođu samo da se iskaču i izdivljaju. Ti grčki bendovi, mi smo ih u Kraljevu dosta radili, i Despite Everything i Roundlights i svi ti bendovi koji su došli iz Grčke jako dobru muzike prave i jako dobro to rade. Imaju dobru opremu, dobri su muzičari, dobra ekipa, dobri ljudi, tako da smo jako zadovoljni sa ekipom iz Grčke.

HC: Ljudi su, kada su čuli da nastupate večeras, tražili nešto vaše da poslušaju na internetu, ali vi još uvek nemate snimljen materijal, pa šta planirate u tom  smislu? Večeras ste puno toga izveli, tako da ustvari vi imate materijal, ali potrebno je da uđete u studio i snimite to?
Vojkan: Neki naš plan je da snimimo makar par pesama da bi ljudi mogli da čuju o čemu se tu radi. Makar da ih snimimo u toj nekoj live varijanti u studiju. Pokrenuli smo neku našu priču, imamo naš studio Thiny Room. Bendove koje mi dovodimo u Kraljevo želimo da ih nekako dovučemo u studio da napravimo jedan sešn sa njima. Do sad smo to uradili samo sa jednim likom iz švajcarske, one man bend (Chris "Tongue Tied Twin"), izvodi blues sa različitim uticajima. Jedino smo njega uspeli da nahvatamo za sad i nadam se da ćemo uspeti to malo da ubrzamo, pa makar i mi ušli u taj naš studio da snimamo. Meni je malo naporno da objašnjavam šta mi sviramo, to je neki miks post punk, Hüsker Dü.

HC: Ali na kraju je neka alternativa?
Vojkan: Alternativa. Malo je problem to što ne možeš da dočaraš ljudima šta smo dok ne čuju to. U planu je snimanje definitivno, nadamo se uskoro. Tako da, da . Biće sigurno na proleće ili tokom leta.

HC: Ne znam koliko ste vi tokom nastupa uspeli da to ispratite, ali negde tokom prvog dela istog pevač se malo slabije čuo i muzika je nekako preovlađivala. Međutim, u razgovoru sa pojedincima iz publike, rekla bih da nikome to nije puno smetalo, da im je zapravo billo ok i povrh toga.
Vojkan: Zanimljivo je to da nam prilaze ljudi i baš nas ovako hvale, daju nam neke sugestije i komentare što nam je, u principu, jako bitno. Ono što je poenta je da mi nemamo nikakvih ideja i tenzija. Mi smo običan bend, koji svira ono što voli bez ikakvih namera da postane sledeće rock n roll čudo i drago mi je da ljudi prepoznaju neke bendove koje i mi slušamo. To za nedostatak vokala je više neko naše neiskustvo muzičko, ništa više. Nekako smo na tom planu malo aljkavi. Znaš kako, mi sviramo već deset i više godina i trebali smo da  bi te bubice pre deset godina prevaziđemo, ali nam to nije mnogo važno. Nije nam stalo da sad mi moramo da budem cakum pakum uvek. Uvek će se desiti da se nešto potkrade, neka greška, neko će da ispadne, neko će da falšira, ali na kraju krajeva sve je to rock n roll. Kao što si sama rekla nije se to nešto mnogo odrazilo na našu energiju i to je najvažnije. Drago nam je stvarno što su ljudi mogli da čuju šta sviramo i što sam video tu par ljudi koji su cupkali nogom, mislim da ljudima prija taj zvuk. Ljudi vole da čuju taj neki miks pevljivih refrena i zaniljivih ritmova.

HC: Jeste li se zato odlučili za ovaj pravac kada je Terminal 13 u pitanju?
Vojkan: Pa svi imamo i neke druge projekte i uglavnom sviramo neku brzu muziku, besnu  muziku, hard core, punk. Zapravo, ja sam oduvek želeo da imam tako neki mirniji bend koji u principu može, ne da dođe do nekih širih masa, nego da ima neku mogućnost da ljudi čuju tu muziku, ali uz to se trudimo da kroz naše tekstove provučemo neke angažovane priče. To nam je neka ideja kojom se vodimo i koju ćemo nadam se da sprovedemo u delo, sad da li ćemo uspeti. Uglavnom, svi mi slušamo rock, taj neki post punk, alternativu, tako da je to sve naš neki odraz godina slušanja muzike i svega toga.

HC: Kako ste se vi okupili i kako je nastao Terminal 13?
Vojkan: Pa basista i ja smo braća od stričeva i mi već sviramo zajedno jedno deset, petnaest godina, a pevač, njega smo upoznali pre par godina i na klik smo se skontali. Provalii smo da slušamo istu muziku, da svi volimo da sviramo pre svega i to nam je najvažnije. Naravno da svi mi imamo poslove neke dnevne, znaš i sama, u Srbiji ne može da se živi od muzike. To ne mogu ni veliki bendovi a kamoli mi. Ko kaže da može da živi od muzike taj laže. Ali, mi volimo da sviramo i to je to. Da upoznajemo nove ljude, nove bendove. Mi sa ovim bendom nismo išli na turneju, ali smo sa nekim drugim bendovima išli i to volimo da radimo. Da upoznajemo ovako ljude, da pričamo, da delimo neka iskustva da spavamo i u rupama najgorim, da sviramo u podrumima,  da jedemo junk hranu i to je to, to je ono što nas ispunjava. Naravno, da se posle vratimo u sivu realnost i živimo naše živote. Ovo je super, ovo je super iskustvo, sad smo puni neke energije, tu smo se upoznali i sa nekim ljudima sa kojima smo bili samo prijatelji preko fejsa, odnosno virtuelni prijatelji. Sad smo se upoznali u stvarnom životu i sad će ta neka prijateljstva da dobiju na smislu i da imaju neku jaču vezu. I to je to, to je ono što treba da bude muzika - druženje, zezanje, dobar provod, dobar koncert. Večeras je stvarno bio dobar koncert. Ja mislim da su svi uživali. Svi su bili nasmejani.

HC: Kakvi su planovi za naredni period, imate li neke dogovorene datume i tome slično?
Vojkan: Pa nemamo, na žalost ne mogu da ti otkrijem nikakvu ekskluzivu, sviramo, pa ako uleti nešto uleti. Opet imamo neke druge projekte, nešto se tu radi. Ovde je sve nekako low profile, idemo polako, lagano, ako se ljudima svidi, ako uspemo negde da se ubacimo.

HC: U smislu da sada malo ispitujete teren?
Vojakn: Pa recimo. Ispitujemo kako će publika da nas prihvati.

HC: Kako vam to izgleda za sad, mislite li da ćete istrajati u ovome?
Vojkan: Ozirom da je večeras dosta ljudi prišlo i reklo da je to kul da to ima smisla, i onda verujem  da ćemo nastaviti da sviramo i dalje. Idemo nekim normalnim redosledom, snimamo i planiramo sigruno neku mini truneju, veću turneju, zavisi od naših obaveza. Sad se u stvari planira, razmišljamo gde, šta, kako. Mada u suštini jako je lako organizovati turneju po celoj Evropi. To je više prestalo da bude neka naučna fantastika, pa čak i po Srbiji od Sombora do Kraljeva, par povezanih nastupa, na Balkanu takođe, to jest na ex-ju prostorima. Tako da, ljudi koji su na toj nezavisnoj sceni, odnosno underground sceni oni to znaju, tako da ćemo sigurno iskoristiti ta naša iskustva i ta naša poznastva sa tim ljudima i napraviti neku turneju, za početak verovatno po Srbiji, a onda i van ex –yu prostora. I možda neki singl, 7” pošto je to valjda vrhunac  svakog benda da ima svoju ploču.

HC: Danas je to posebno popularno.
Vojkan: Pa jeste. Meni je drago što se vratio taj vinil u upotrebu. Ja nisam kolekcionar, ali volim kada bend radi na tome da ga ima, jer jednostavno to je dokaz da si ti pravi bend, ljudi te shvataju ozbiljno i ono lepo izgleda.

HC: Kako imate iskustva i dugo ste u muzici, koja je to neka poruka za mlade ljude koji kreću tim stopama i želeli bi da nešto postignu?
Vojkan: Kada ja pričam sa klincima koji počinju da sviraju  jedino što im kažem je da sviraju svoje pesme, da zajebu covere, mogu cover čisto za svoju dušu, ali ne da se  fokusiraju samo na covere, pa šatro kad se navežbaju počnu da sviraju svoju muziku. Neka sviraju svoje, pa makar to bio troakrdni punk, troakordna pesma, tako da samo svoje  pesme neka sviraju, bez ikakvih nada da ćete da posatnete novi br.1 rock n roll bend. To ne postoji, to se neće desiti.

HC: Ili možda hoće, ali ne treba kretati možda sa tom namerom?
Vojkan: Ili možda hoće, ali da ne bude ono kao, postave cilj i onda se svira po svaku cenu, na svakakvim mestima. Danas može da se organizuje nezavisna turneja vrlo lako, dobro,... bićete u minusu, ali važno je uzeti stvar u svoje ruke. Znači organizacija koncerata, turneja, snimaka, albuma, izdavanja.

HC: Dakle, bez menadzera, izdavačkih kuća?
Vojkan: Posebno zato što  danas postoji neki trend, izdaju te kao neki web magazini, pa kao imaš izadanje na web magazinu.

HC. Znači niste za tu varijantu?
Vojkan: Pa ja nisam, ja lično nisam. Meni to nema nikakvog smisla.

HC: Ok, evo prvo mi na pamet pada Nocturne magazine, koji su nedavno pokrenuli poseban projekat Nocturne media.
Vojkan: Nisam hteo da pomenem, ali oni su mi bili u glavi. I šta? Šta sa tim?

HC: Možda to može da znači veći proboj, možda je to način da neki novi ljudi čuju za vas?
Vojkan: To možemo i sami,  ja mislim, dobro možda ne baš da nas čuje pet hiljada ljudi. Ne znam meni to više liči na neki, ono, elitizam, izdao me Nocturne, i šta sad sa tim? Ja sam sebi izdao sam, i šta ćemo sad? I pogotovu što je to u nekom web izdanju. Ja mislim da to može svako za sebe da uradi. Malo truda, cimanja, juriš ljude za lajkove, ne znam šalješ sa strane svoje snimke. Malo je teži način, ali znaš da si ti uložio trud, svoj trud, a ne prepustio to nekom drugom. Neko to neće baš tako dobro da uradi za tebe, kao što ćeš ti za sebe. Do it yourself. Ja to pričam iz neke moje perspektive, jer imam taj problem sa tim nazovi izdavačkim kućama. Meni je recimo Helly Cherry super, pratim HC još od početaka, odličan webzin. Ne znam šta je u pitanju, da li sam ja neki namćor ili sam hejter. Meni  ta ideja izadavnja nema smisla. Nama tako nešto ne bi značilo, ja na to ne bih pristao po cenu da se bend raspadne, to je neko moje mišljenje. Meni je bitno, da ja sam izdam i kako da skupim pare za svoj album, uz pomoć prijatelja, nekih izdavačkih kuća, a to su opet naši prijatelji koji vole tu muziku  i hoće da pomognu. Meni je to stvaranje nekakvih iluzija da si ti neki bend jer imaš neko izdanje, sad tu možemo da se nadovežemo na tu priču sviranja na takozvanim velikim binama, šta to znači? Velika bina je sranje zato što ti gledaš tamo neke ljude, ne možeš ni da ih vidiš. Meni je ovo mnogo bolje, ljudi su oko tebe. Ok ako se baš probije neko pa bude poznat onda u redu, neka svira na velikoj bini, nemam ništa protiv, ali ono kad si mali bend sviraj u malim prostorima, bolja je atmosfera.

Sa Vojkanom razgovarala Ivana Grujić