Scena Fest po četvrti put međ’ Novosađanima
Helly Cherry
Subota, 28. 02. 2015., Klub Quarter, Novi Sad
Scena Fest je doživeo svoje četvrto izdanje. Jednodevni festival je okupio 9 bendova i ne drastično, ali opet nešto više publike nego prethodni.
Sa „akademskih 15 minuta“ kašnjenja na binu stupa mlađani novosadski melodic metal sastav Frozen Moonlight. Iako je primetan nedostatak iskustva ove ekipe ipak se mora priznati da svakom svirkom sve bolje zvuče, a imaju i zanimljive aranžmanske ideje. Biće svakako zanimljivo pratiti ih, a imali su vatrenu podršku publike i napravili prvu žestoku šutku.
Ništa stariji novosadki trojac CPR je nastavio u istoj atmosferi ali u punk rock maniru. Odlična komunikacija pevača sa publikom, opet gužva u prvim redovima. Među autorskim stvarima našle su se, između ostalih, pamtljive „Bože Pravde“ i „Glas“, a počastili su nas i obradama Džukela („Amerika“) i Goblina („LSD se vraća kući“ i „U magnovenju“).
Osetni (a iskustvom uzrokovani) skok u kvalitetu nastupa je izazvao Tethyal. Novosađanima je ovo jedan od prvih nastupa, ali zahvaljujući stažu članova zvuče dosta zrelije. Upotpunjeno rasvetom koja se napokon ozbiljnije aktivirala tokom njihovog nastupa sklopilo je sliku ozbiljnog benda. Nakon nekoliko vezanih kompozicija se nekome ko nije ljubitelj post metal-hardcore zvuka može stvoriti privid zvučne monotonije, ali tek do trenutka preplitanja glavnog i dva back vokala koji povremeno i preuzimaju vođstvo.
Binu je potom preuzeo grindcore dvojac Kill the Scum. Grmeći kao mnogoljudniji sastav predstavili su tek objavljeno debi izdanje „Slaughtered Land“ a i po koju stvar van njega poput „Crvene Zore“. Malčice se publika osipala, no, nije crust/grindcore za svačije uši.
Prvi utisak koji su ostavili Northern Revival je – najglasniji vokal večeri. Southern/stoner sastav redovno nastupa, vredno i rade na novom materijalu a uskoro se očekuje i njihov EP pod Miner records etiketom. Jak (i vremenom sve precizniji u melodičnijim deonicama) vokal Petra Randelja je odzvanjao Quarterom a sve brojniji nastupi benda su očigledni u rastućoj sigurnosti nastupa. Jedina zamerka je što se gitara na momente gotovo nije ni čula, ali to već nije do njih. A moram ih posebno pohvaliti jer su bili JEDINI bend koji se setio da ponese svoj merch. Ostali – ni bedž. Eh, bendovi, bendovi...
Ona interesantna doom stoner skupina sa dve bas gitare iliti Tentacle Wizard je bila sledeća. Iako im broj nastupa nije dostigao dvocifren broj ne ostavljaju takav utisak. Opet problemi sa zvukom, drugi bas se dobrim delom nije ni čuo. Sticajem okolnosti sam imala prilike da ovaj bend slušam svaki put sa drugim bubnjarem, a sinoć je palice preuzeo Ivan Francuski (ex dreddup), dajući bendu malo drugačiju notu nego što su Aleksandar Marin (Velar) ili originalni bubnjar, Boris.
Najspecifičniji među ovim žanrovski šarenim izvođačima je svakako Beograd. Ovaj dark synth pop sastav je nastupio kao trio razbivši niz gitarskih bendova formacijom sempler-dve klavijature (i dosta efekata). Yu synth pop pioniri su nastavili sa radom pre par godina i izbacili singl „Percepcija“, a mogli smo čuti i nju i dosta stvari sa, sada već kultnog izdanja „Remek Depo“. Između ostalog i numeru koju niste mogli zaobići – „Opasne Igre“, a koju su obradili i Dža ili Bu i Trigger.
Malo đuskanja se brzo pretoplo u skakutanje kada je kikindski Downstroy preuzeo štafetu. Sa malo izmenjenom postavom stari znanci ovdašnje publike nisu baš zablistali punim sjajem. Publiku je već malo ophrvao da li umor, da li alkohol ili (pre)ledeni klub, tek masa je poprilično statično odreagovala na definitivno najenergičniji nastup večeri. Uz to su imali i najbolji zvuk. Predstavili su i po koju novu numeru, ali i gosta na vokalima koji je malo i nasmejao prisutne svojom dezorijentacijom kako u prostoru tako i u poverenoj mu vokalnoj deonici. No, pogreši čovek...
Veče je svojim, nešto skraćenim nastupom zatvorio novosadski Wolfram. Bend od koga se najviše očekivalo nije stigao da isporuči svoje udarne stvari ali se zato provukla SOAD obrada „Aerials“, koja je, ako se izuzme par kikseva bubnjara, zvučala gotovo kao originalu. Do gotovo polovine nastupa su gitare bile toliko glasne da su maltene progutale i vokale i bubanj, no to je nekako leglo kako valja. Usled povrede gitarista Bane Božanić je i ovaj nastup ispratio sedeći te njemu pohvale i želja za brz oporavak. E sad, ono što mi je bacilo senku na njihov nastup (sem zvuka) jeste novi član benda tj. pevačica. Neosporno je da Jana Zurovac ima sjajan glas, ali nismo dobili najbolji uvid u njegove mogućnosti. U par tonova neplanirano prejak, potom u ostatku deonice gotovo preplašeno tih, odaje utisak ne baš uspešne artikulacije. Da ne grešim dušu, ne znam kakav je bio monitoring na bini i da li se uopšte išta moglo čuti, ali šteta obzirom da očito može mnogo više i bolje. Ali nadam se ništa što vremenom neće doći na svoje.
Lepo je što se ponovo okupio toliki broj bendova, i to po simboličnoj ceni ulaznice (par piva ako već tako računamo). Publike opet ne prema očekivanjima ali malo bolje nego prošli put. Atmosfera neuporedivo bolja. Posebno raduje prisustvo većeg broja mlađanih posetilaca. Zvuk je na momente izazivao bol u ušima i kvario ugođaj a posebnu „zahvalnicu“ moram uputiti klubu za temperaturu prosečne hladnjače. Za cvokotanje u jaknama cele večeri samo zato što nekog boli uvo da uključi grejanje. Otpozdravljam Ferveksom i nazdravljam čajem. Uzdravlje do sledećeg Scena Festa, zakazanog za maj.
Kompletnu galeriju možete pogledati na našoj fejsbuk stranici.
txt: Marina Perović
foto: Edvard Janković
Scena Fest je doživeo svoje četvrto izdanje. Jednodevni festival je okupio 9 bendova i ne drastično, ali opet nešto više publike nego prethodni.
Sa „akademskih 15 minuta“ kašnjenja na binu stupa mlađani novosadski melodic metal sastav Frozen Moonlight. Iako je primetan nedostatak iskustva ove ekipe ipak se mora priznati da svakom svirkom sve bolje zvuče, a imaju i zanimljive aranžmanske ideje. Biće svakako zanimljivo pratiti ih, a imali su vatrenu podršku publike i napravili prvu žestoku šutku.
Ništa stariji novosadki trojac CPR je nastavio u istoj atmosferi ali u punk rock maniru. Odlična komunikacija pevača sa publikom, opet gužva u prvim redovima. Među autorskim stvarima našle su se, između ostalih, pamtljive „Bože Pravde“ i „Glas“, a počastili su nas i obradama Džukela („Amerika“) i Goblina („LSD se vraća kući“ i „U magnovenju“).
Osetni (a iskustvom uzrokovani) skok u kvalitetu nastupa je izazvao Tethyal. Novosađanima je ovo jedan od prvih nastupa, ali zahvaljujući stažu članova zvuče dosta zrelije. Upotpunjeno rasvetom koja se napokon ozbiljnije aktivirala tokom njihovog nastupa sklopilo je sliku ozbiljnog benda. Nakon nekoliko vezanih kompozicija se nekome ko nije ljubitelj post metal-hardcore zvuka može stvoriti privid zvučne monotonije, ali tek do trenutka preplitanja glavnog i dva back vokala koji povremeno i preuzimaju vođstvo.
Binu je potom preuzeo grindcore dvojac Kill the Scum. Grmeći kao mnogoljudniji sastav predstavili su tek objavljeno debi izdanje „Slaughtered Land“ a i po koju stvar van njega poput „Crvene Zore“. Malčice se publika osipala, no, nije crust/grindcore za svačije uši.
Prvi utisak koji su ostavili Northern Revival je – najglasniji vokal večeri. Southern/stoner sastav redovno nastupa, vredno i rade na novom materijalu a uskoro se očekuje i njihov EP pod Miner records etiketom. Jak (i vremenom sve precizniji u melodičnijim deonicama) vokal Petra Randelja je odzvanjao Quarterom a sve brojniji nastupi benda su očigledni u rastućoj sigurnosti nastupa. Jedina zamerka je što se gitara na momente gotovo nije ni čula, ali to već nije do njih. A moram ih posebno pohvaliti jer su bili JEDINI bend koji se setio da ponese svoj merch. Ostali – ni bedž. Eh, bendovi, bendovi...
Ona interesantna doom stoner skupina sa dve bas gitare iliti Tentacle Wizard je bila sledeća. Iako im broj nastupa nije dostigao dvocifren broj ne ostavljaju takav utisak. Opet problemi sa zvukom, drugi bas se dobrim delom nije ni čuo. Sticajem okolnosti sam imala prilike da ovaj bend slušam svaki put sa drugim bubnjarem, a sinoć je palice preuzeo Ivan Francuski (ex dreddup), dajući bendu malo drugačiju notu nego što su Aleksandar Marin (Velar) ili originalni bubnjar, Boris.
Najspecifičniji među ovim žanrovski šarenim izvođačima je svakako Beograd. Ovaj dark synth pop sastav je nastupio kao trio razbivši niz gitarskih bendova formacijom sempler-dve klavijature (i dosta efekata). Yu synth pop pioniri su nastavili sa radom pre par godina i izbacili singl „Percepcija“, a mogli smo čuti i nju i dosta stvari sa, sada već kultnog izdanja „Remek Depo“. Između ostalog i numeru koju niste mogli zaobići – „Opasne Igre“, a koju su obradili i Dža ili Bu i Trigger.
Malo đuskanja se brzo pretoplo u skakutanje kada je kikindski Downstroy preuzeo štafetu. Sa malo izmenjenom postavom stari znanci ovdašnje publike nisu baš zablistali punim sjajem. Publiku je već malo ophrvao da li umor, da li alkohol ili (pre)ledeni klub, tek masa je poprilično statično odreagovala na definitivno najenergičniji nastup večeri. Uz to su imali i najbolji zvuk. Predstavili su i po koju novu numeru, ali i gosta na vokalima koji je malo i nasmejao prisutne svojom dezorijentacijom kako u prostoru tako i u poverenoj mu vokalnoj deonici. No, pogreši čovek...
Veče je svojim, nešto skraćenim nastupom zatvorio novosadski Wolfram. Bend od koga se najviše očekivalo nije stigao da isporuči svoje udarne stvari ali se zato provukla SOAD obrada „Aerials“, koja je, ako se izuzme par kikseva bubnjara, zvučala gotovo kao originalu. Do gotovo polovine nastupa su gitare bile toliko glasne da su maltene progutale i vokale i bubanj, no to je nekako leglo kako valja. Usled povrede gitarista Bane Božanić je i ovaj nastup ispratio sedeći te njemu pohvale i želja za brz oporavak. E sad, ono što mi je bacilo senku na njihov nastup (sem zvuka) jeste novi član benda tj. pevačica. Neosporno je da Jana Zurovac ima sjajan glas, ali nismo dobili najbolji uvid u njegove mogućnosti. U par tonova neplanirano prejak, potom u ostatku deonice gotovo preplašeno tih, odaje utisak ne baš uspešne artikulacije. Da ne grešim dušu, ne znam kakav je bio monitoring na bini i da li se uopšte išta moglo čuti, ali šteta obzirom da očito može mnogo više i bolje. Ali nadam se ništa što vremenom neće doći na svoje.
Lepo je što se ponovo okupio toliki broj bendova, i to po simboličnoj ceni ulaznice (par piva ako već tako računamo). Publike opet ne prema očekivanjima ali malo bolje nego prošli put. Atmosfera neuporedivo bolja. Posebno raduje prisustvo većeg broja mlađanih posetilaca. Zvuk je na momente izazivao bol u ušima i kvario ugođaj a posebnu „zahvalnicu“ moram uputiti klubu za temperaturu prosečne hladnjače. Za cvokotanje u jaknama cele večeri samo zato što nekog boli uvo da uključi grejanje. Otpozdravljam Ferveksom i nazdravljam čajem. Uzdravlje do sledećeg Scena Festa, zakazanog za maj.
Kompletnu galeriju možete pogledati na našoj fejsbuk stranici.
txt: Marina Perović
foto: Edvard Janković