Alternative fest # 1, klub FENIKS Jagodina, 14. 3. 2015.

Zadatak da pišem dobio sam veče nakon festivala. Isprva nisam planirao da s festa izvestim, jer je moje prisustvo bilo neizvesno, raspoloženje nezavidno, a očekivana magija debi dešavanja činila se nedovoljna da bi me oraspoložila. I bi nedovoljna, ali bi i magična uspostava zdrave scene jagodinske. (Nastavak najavljen već za april, a onda i za maj, još će biti i mesečno, čoveče!)


Prvosveštenika i drugosveštenike Plavo smo propustili - prevagu je odnela pica-pita, koka-kola i čašica razgovora posle mesec dana - ali dragi par koji je štrpnuo lokalnog Sveštenika, a odslušao kruševačko Plavo, obavestio me je da su Kruševljani bili izuzetni, možda i vrhunac večeri koja je tek počela, i koja je trebalo da se ranije završi zbog strašne tragedije i predstojećeg Dana žalosti.

Plavo
Ne da mi se s Plavim. Prošli put mi je iskrslo ranojutarnje putovanje, ali - srećom - ni oni nisu nastupili, a sad ih propustih spletom slučaja, iako sam u svom omanjem društvu njihovih slušalaca ja najveći fan, neko kome su ušli u uši s pesmom "Dok postoje šume, postojaće ljudi"; hardcore-will-never-die-but-you-will postrok koji se davi u šugejz lavi nešto je što volim najviše.

There.
Stigosmo na There. (tačka nije tu zbog kraja rečenice, nego je deo naziva ovih niških postrokera), stigosmo na 65daysofstatic. Daleko je Šefild, ali nikad nije bio bliži Jagodini zahvaljujući Nišlijama. Prodorne klavijature koje nagrizaju gitarsko-bubanjski monument izazivale su ježenje. Sagovornik je pomenuo i Mono, a s japanskim polazištem ni niški domet sigurno ne bi bio manji.

Paydo Komma
Ni Bristol nikad nije bio bliži Jagodini, takođe zahvaljujući Nišlij(k)ama, ali iz tripozne hop postave Paydo Komma; PK je dijagnoza Srbije - pevačice, laptobdžija, basadžija i bubnjar ne mogu biti dalje od narkome ("Karmacoma" je njihova aroma). Utisak je, ipak, da se semplerska i svaka druga detaljnost njihovog zvuka ne transponuje najbolje od studija do koncertnog podija, pa pesme zvuče za nijansu više komirajuće nego što mi se čini da bi trebalo, ali onda za prebrzi kraj izvedu superenergičnu "(Babylon) Is Burning", i sve bude u redu, pa i mnogo puta ponovljeni Vavilon. Jedino što bi nadišlo čak i to bilo bi stavljanje tamnih naočara i plakanje iza istih u maniru njihovog kultnog sugrađanina Dobrog Isaka, kog su na aktuelnom albumu dobro obradili.

U pauzi između nastupa, ili nepristojno tokom njihovog trajanja, komentarišemo ne krijući radost što je Pomoravlje konačno, koliko-toliko, uhvatilo korak s aktuelnim muzičkim trenutkom, a da oni koji i gledaju u prošlost to čine na način svež, preuzimajući ne baš tako izlizane obrasce.

Ensh
Ensh, taj simpa ćelavi bradonja s hipsterskim naočarima i retro putnom torbom, zadao je sebi pretežak zadatak da zvuči kao moj omiljeni The Knife (zadatak je težak za sve sem za sam Najf), ali fakat da svoje stvaralaštvo uopšte namenjuje slušaocima švedskih srodnika, kreditira ga kod mene čineći da zaigram već s prvim zvucima i uz svaki sledeći, iole igrivi ritam. MAJNFAK, jea!!! (:


txt: Petar Cvetković
foto: Miloš Rakić
Sve fotografije možete pogledati ovde.