Moramo biti iskreni i reći da u Srbiji baš i ne cvetaju trip hop bendovi. Srećom, ima nade oličene u niškom bendu Paydo Komma. Bas i tripi zvuk rade svoj domaći zadatak i bacaju nas u neku vrstu hipnotisanog stanja.
Bend čine četiri člana: Nenad, Luka, Bojan i Marija. Njihov dosadašnji rad krasi LP „Strano“ i EP „Povest eksplicitnog uma“od kojih su izuzetno vredne hvale „Out of silence“ i „CYA Nid“, „Kad je Gang pao sa neba“... Od nedavno bend je krenuo i sa živim nastupima te su tako dodali novu dimenziju svojoj priči. Rešili smo da prozborimo koju reč sa njima i da saznamo još neke detalje iz njihovog dosadašnjeg rada. Sa nama je Luka, basista i jedan od osnivača benda.

HC:  Još uvek se muzičari većinski opredeljuju za punk, ili za metal ili za tezgu. Otkud vi u trip hopu?
Paydo Komma:  Zapravo trojica nas jesmo bili u nekim alternativnim metal pričama, Boki (bubanj) jeste još uvek sa bendovima STP i Limbo. Na ideju da radimo triphop Tasa i ja (Luka) smo došli prevashodno jer nam se muzički ukus dosta bazira na njemu. To što vrlo mali broj ljudi u zemlji radi takvu muziku nam je dodatno pomoglo, jer smo hteli da malo obojimo i obogatimo scenu nešto drugačijim muzičkim izrazom. Maka nam se poslednja u toj priči priključila, ali vredelo je čekati njeno pojavljivanje.

HC: Album „Strano“ je izašao pre pola godine, a „Povest eksplicitnog uma“ pre skoro pune 3 godine. Na čemu sada radite?
Paydo Komma:  Baš poslednjih nedelja malo aktivnije radimo na pripremi drugog albuma, i ne mogu da se požalim da za sada loše ide. Za kratak vremenski period razrađeno je dosta materijala. Naravno ovo je tek prva faza rada, čeka nas još dosta posla oko svega toga.
Druga stvar, koja je neko vreme stagnirala, ali ovih dana i to opet počinje da bude aktuelno jeste priprema muzičke podloge za plesno pozorište. U pitanju je predstava koja je rađena po romanu Džordža Orvela „1984“ i sve što za sada o tome mogu da kažem je da je u pitanju neka niška priča.

HC:  Niš obiluje kvalitetnom underground scenom. Po čemu se izdvajate naspram ostalih gradova? Veći trud ili drugačiji doživljaj?
Paydo Komma:  Da, istina je da u Nišu trenutno ima dosta kvalitetnih bendova, i uglavnom se radi o mlađim ljudima što je za pohvalu. Zanimljivo je da se svi ti ljudi uglavnom druže baš duži vremenski period, ili se barem znaju iz grada. E sad, da li se uopšte izdvaja u odnosu na druge gradove pitanje je, jer trenutno vidim da se i po drugim gradovima dešavaju neke interesantne priče, kao što je Novi Sad, Pančevo, Kruševac itd. Sve u svemu neopisivo mi je drago da je muzika počela u Srbiji da živi intenzivnije i van Beograda.

HC:  Trenutno ste aktivni i sa live nastupima. Kombinacija live i matrica, kako to ide?
Paydo Komma: Za sad sve ide kako treba, a nadamo se da će tako i da ostane. Redovnim probama uspevamo da prevaziđemo problem tempa i klika. Tu je definitivno najteži posao bubnjaru, ali Boki je polu čovek polu mašina tako da nema problema.

HC:  Kakav je vaš stav prema domaćoj sceni, muzici, publici, celom tom cirkusu? Trenutno kao da je to jedina odgovarajuća reč.
Paydo Komma: Jedino što imamo za cilj je da kroz muziku, kao vid komunikacije, uspemo sebe da izrazimo, i da tu našu priču podelimo sa nekim nama poznatim i nepoznatim ljudima. A takođe, i svaka povratna informacija nam je od velikog značaja.

Scenu ukratko mogu da opišem kao raznovrsnu i u procesu sazrevanja, što je odlično. Što se publike tiče ima je, i izbirljiva je, što opet i nije tako loše jer time iskazuje svoje stavove. Jedina zamerka je, i to samo delu publike jer gomila ljudi dugo već ne razmišlja tako, „slušam samo drugare koji sviraju“, što je totalni promašaj. Treba svakom da se da šansa.

HC: Kada već komuniciramo sa vama, treba spomenuti i Tribal Rajber Label. Prosvetlite nas o ovoj interesantnoj ideji.
Paydo Komma: TRL je priča koju smo pokrenuli Tasa i ja, a onda su nam se priključili i Boško i Viktor iz Leer-a i ima za cilj da okupi pre svega bendove iz niškog regiona, ali onda smo shvatili da nije potrebno praviti nikakva ograničenja u vidu mesta pa smo priču malo i proširili te na lejblu trenutno imamo i jedan bend iz Britanije, jedan iz Irske, a uskoro nam se pridružuju i momci iz Kanade (Atomis). Pored ovih inostranih bendova relativno skoro nam se pridružio i kragujevački Ewen koji kida, a tek su počeli sa radom.

Sve u svemu, koncept kapitalističkog sistema ne priznajemo u muzici, pa samim tim ovaj lejbl ima zadatak da udruži bendove, pomogne im oko razmene iskustava, kao i da njihov rad prezentuje ljudima potpuno besplatno. Naravno na publici je da li će rad benda kasnije da pomogne kupovinom izdanja na nekom tvrdom formatu ili nekog drugog mercha, ili posećivanjem svirki...

HC:  Šta vas inspiriše kao bend? Imate neke uzore ili inspiraciju pronalazite u običnim, mali stvarima?
Paydo Komma: Život u ovom izgovoru od države ti toliko inspiracije udeli da s njom ne znaš šta da radiš (smeh). Šalu na stranu, najveća inspiracija jeste ljubav prema muzici i tu nema šta dalje da se filozofira. A što se tiče uzora i uticaja na prizvuk tu stvarno ima svačega, od triphopa preko sladža, indastriala, ambijentalne muzike. Ma ima baš svega i svačega, uglavnom mračnog.

HC:  Imate li neke megalomanske planove za budućnost? Ima li budućnosti u muzici?
Paydo Komma: Ma kakvi crni megalomanski planovi, to kod nas ne postoji ni kao misao, a kamo li kao plan. Ima budućnosti u muzici bez greške, ali bez računanja na bilo kakvu materijalnu dobit. Da bi se videla budućnost u muzici i da bi se u budućnosti slušala muzika mora da se prestane gledanjem na nju kao na proizvod za prodaju.

HC: Šta imate da poručite čitaocima webzina Helly Cherry?
Paydo Komma: Ljudi kopajte po undergroundu u svakom segmentu umetnosti, sve i svašta preinteresantno može da se nađe.
Bend Paydo Koma možete pronaći na sledećim linkovima:
https://www.facebook.com/paydokomma
https://tribalrajberlabel.bandcamp.com/album/strano-lp
http://tribalrajberlabel.bandcamp.com/album/povest-eksplicitnog-uma-ep
https://www.youtube.com/user/StokaBahata1

Intervju pripremila Tamara Maksimović