Jedan od relativno novijih, ali i prilično aktivnih bendova na domaćoj sceni je novosadski Northern Revival. Probijaju se svojim southern/stoner zvukom, uskoro im izlazi prvi EP. Po drugi put organizuju Ass Kicking Fest, koji će se u subotu održati u klubu CK13. Više nego dovoljno povoda za ćaskanje sa Petrom i Aleksandrom.


HC: Bend ukratko?
Petar: Northern Revival, Novi Sad. Četvorka u sastavu: Aleksandar Rajić (gitara), Petar Randelj (vokal), Davorin Vrhovac (bas) i Marko Šumanovac (bubanj).
HC: Hronična boljka većine sastava su izmene u postavi. Za par godina postojanja imali ste ih podosta. Kako se to, i u kojoj meri odražava na rad benda?
Petar: Od Oktobra 2012. tj. od samog postanka imali smo tri izmene na bubnju i dve na basu. Takve stvari se dešavaju, to je sasvim normalno. Ili neko ne može dovoljno da se posveti, što se vremenom pokaže, ili ga jednostavno životne obaveze odvuku na drugu stranu. Problem je jedino u tom vremenu koje se potroši na pronalaženje novih ljudi koji mogu da isprate celu priču i da se uklope, dolazilo je do zastoja u stvaranju, u radu nikad. Trenutno smo se stabilizovali u ovoj postavi i nadam se da će tako i ostati.
Aleksandar: Sećam se 2013. kad smo ostali samo nas dvojica u bendu, blejali smo jedno veče napolju, bili smo ubeđeni da će ovaj bend zaživeti iako nije bilo na vidiku ni basiste ni bubnjara, jednostavno znali smo od samog početka šta hoćemo i bilo je samo pitanje vremena kada će se to desiti. Ti problemi oko ritam sekcije koja se menjala nekoliko puta su kod mene probudile inat i dodatni motiv.
HC: EP „Mouth Full of Dirt“ uskoro izlazi pod Miner etiketom, da li je i album na vidiku?
Petar: Kao prvo, hvala Milanu što nam je ukazao poverenje i ponudio nam mogućnost da izdamo za njega. Materijal je rađen kod Gos`n Bandara u Piknik studiju, napravili smo neki mali plan i program za prošlu godinu da snimamo po jednu pesmu na svaka dva-tri meseca i tako ih isto promovišemo kao singlove na netu čisto da upoznamo ljude sa našim postojanjem i zvukom. Jednu pesmu smo snimili u Zrenjaninu kod Borisa Markova u MusiX studiju, koju smo osvojili kao nagradu za pobedu na Joker Demo Festu. Videćemo šta ćemo dalje, sada smo trenutno fokusirani na predstojeći EP i promociju istog.
Aleksandar: Materijala za ceo album ima samo je stvar kako ćemo to sve realizovati, još nismo odlučili da li ćemo objavljivati EP-eve ili će sledeći korak biti ceo album. Mislim da su svi primetili da su danas albumi sve kraći, da je retkost naleteti na album od 13-14 pesama već se svelo na 7-8. Da li je to posledica što ljudima više album od sat vremena ne drži pažnju ili troškova prilikom snimanja u studiju pitanje je sad. Tako da vagamo jer pre bismo voleli da snimimo još jedan EP u boljim uslovima za snimanje i napredujemo u kvalitetu snimaka nego da snimimo album od 10 pesama, a da to lose zvuči, naravno finansije će igrati glavnu ulogu.
HC: Poprilično ste aktivni sa nastupima, nedavno ste svirali na Scena Festu, očekuju vas i dva Invasion From East nastupa. Da li su potvrđeni još neki datumi?
Petar: Pa znaš kako bend ne može da postoji samo na probama u nekim podrumima, prostorijama, niti virtuelno na netu... Možeš biti najbolji ili najgori bend na svetu, ako ne izađeš pred ljude to nikada nećeš saznati, normalno je da ako stvaraš nešto želiš to da podeliš i sa drugima. Ne treba biti lenj prema nečemu što zaista voliš, niti odustati olako, dok ima smisla trudimo se da sviramo što više i potrajemo što duže, teramo dok nam točkovi ne otpadnu. Samim tim iz te neke želje dolaze i svirke u toj količini.
Aleksandar: Najavio bih i gostovanje u Banja Luci 17. aprila na Mr.Metal Festivalu i najverovatnije da krajem juna opet idemo za Mađarsku, trenutno se radi na tome. Volimo da sviramo i putujemo, družimo se i upoznajemo nove ljude, mislim da je zato svako odabrao neki instrument a ne da bi ceo život proveo u sobi svirajući samo za sebe.
HC: Pobedili ste na Joker Demo Festu, trenutno je u toku i Belgrade Demo Fest Live. Koja je vaša motivacija za učešće na takmičenjima?
Petar: Prijavljujemo se gde god piše da je prilika za svirku u pitanju bilo da je to takmičarkog karaktera ili ne, opet prilika da izađemo pred neku novu publiku, kao i prilika da se upoznamo i povežemo sa drugim bendovima. Tri puta ''prilika'' u istoj rečenici, eto ti odgovora, ne treba propuštati sve te prilike. :)
Aleksandar: Sama takmičenja nisu toliko bitna jer sve zavisi od ukusa žirija a ukusi su različiti, teško je reći da je neki bend bolji od drugog ako svira svoju muziku tako da ako neki bend pobedi na takmičenju ne znači da će ``uspeti u životu``.


HC: Kakvo je interesovanje ovdašnjih medija i publike za stoner i southern bendove?
Petar: Kad si deo tog sveta vidiš da on postoji i živi zdravim životom... Dakle diše, raste, e sad da bi počeo da se širi potrebna je neka vrsta podrške u smislu te medijske i publike koja će da podrži ono što joj se naravno dopadne, ako klubovi ne počnu da se pune nema ništa od scene.
Aleksandar: Interesovanje medija nikad manje za sve žanrove pa i za stoner i southern, postoje samo fanzini i poneka radio i tv emisija. Što se publike tiče čini mi se da je ima sve više jer je stoner u ekspanziji i na svetkom nivou, a kod nas tek dolazi.
HC: Već drugi put organizujete Ass Kicking Fest. Šta vas je navelo  da se latite i toga?
Petar: Sale je odgovoran za njegovo postojanje. Pa desilo se to da čovek jednostavno 'OĆE da napravi nešto i to je uradio. Svakako da postoji doza cimanja i nije lako sam sve organizovati, samo on poznaje te muke, ali eto na stranu sav taj neki novčani rizik mislim da smo svi osetili taj trenutak da u gradu fali tako nešto... Prvi je prošao neočekivano dobro, sad ćemo videti šta drugi nosi.
Aleksandar: Fest je usmeren ka stoner-southern-doom-sludge-grunge i poenta je da se promovišu ovi žanrovi i bendovi kako iz Srbije tako i iz regiona. Ovaj fest je isto prilika da se bendovi iste orijentacije upoznaju, dogovore novu saradnju nevezano za sam fest i napravi se neka mreža koja će nam svima olakšati u organizaciji koncerata i skrenemo pažnju publici i medijima. Za primer bih uzeo House Of Pablo iz Zagreba oko koje se okupilo dosta bendova i stoner je kod njih zaživeo. Kod nas malo fali tog zajedništva, malo deluje da svako vuče samo na svoju stranu a opet ima i bendova sa kojima sam u kontaktu i koji su otvoreni za saradnju ali nekako sve to bojažljivo deluje pa sam odlučio da eto mi načinimo taj prvi potez pa ćemo videti koliko će biti uspešno.
HC: U par navrata prilikom vaših nastupa na festivalima upada u oči da ste jedini bend koji donosi svoj merch. Budući da je to izvor kakvih-takvih novaca benda, šta misliš da je uzrok za vas kao izolovanu pojavu?
Petar: Teško je izvući neke pare od ove muzike to svi znamo da nije profitabilna vrsta umetnosti i da ako želiš prokleti novac na pogrešnom si putu... Idi radi tezgu negde, realnost je takva... Dobili smo pristojnu sumu novca od jedne svirke, da kažem dovoljnu za turu majica, mogli smo sve da popijemo i požderemo ali nismo, mislim da smo ih pametnije potrošili.
Aleksandar: Zarada na merch-u je minimalna, ono što zaradimo ulažemo u bend. Ako povežemo sa onim sa početka i finansijskim poteškoćama bendova oko troškova snimanja pesama... Bendovi sve sami finansiraju (probe, snimanja, oprema) a svoju muziku uglavnom daju za džabe na youtube-u i ostalim servisima. Odlaskom na koncerte, plaćanjem ulaznica, kupovinom merch-a pomažete bendovima da opstanu i omogućujete im da prave i dalje muziku za vas.
HC: Kratak osvrt na novosadsku scenu?
Petar: Ima entuzijasta koji je održavaju u životu, odličnih bendova vrednih svakog poštovanja. Šta je bilo bilo je, hajde da je učinimo boljom, ako ne i jednom od jačih na mapi.
Aleksandar: To je to, ne bih ništa dodao ni oduzeo.

HC: Za kraj, imate li nešto poručiti čitaocima?
Petar: Hvala na podršci, STAY HEAVY! ;)
Aleksandar: Vidimo se 28.marta u CK13 na Ass Kicking-u. ;)