La sale Famine de Valfunde, francuski muzičar, rekao je jednom da ima dve domovine: Francusku i Pakao. Mišel Uelbek je svoju domovinu, Francusku, smestio u isti, gde vladaju nekontrolisane sile razuzdanog islama. Muslimanska Braća pobeđuju na izborima, i nastaje prava pometnja, od ukidanja prodavnica izazovne garderobe do ukidanja sloboda univerziteta.

Uelbek ovde uz medidativne pasaže predstavlja i opisuje subinu jednog intelektualca u modernoj Evropi-rastrzanog između porodice i obaveza, i modernog života gde najsuroviji uslovi snalaze upravo istog, uz nemogućnosti održavanja dugih veza, i tako se najgora sudbina obija o glavu junaka ovog romana, koji, nestalan i nenaviknut na promene, ostaje sam da odoleva i konstatuje, odstranjen sa univerziteta, sve promene koje se dešavaju matičnoj zemlji autora, uz prenaglašenost istih, kao glavnu odliku ovog romana.

U suštini, ovde dolazi i do određenog, nenaglašenog, ipak jasnog poređenja mračnog doba katoličanstva i dolaska islama, što je sve jasnije ratom SAD i Islamske države koji možemo posvedočiti, uz jasno nemešanje drugih velikih sila. Ovo je rat zapada, koji može i da se završi pogubno, iznosi Uelbek. Ova knjiga je, istovremeno, i jedan vrhunski intelektualni crowd-pleaser, i nešto što čini jedno moderno književno delo u čijoj se svakoj strani uživa.
5/5

Ilija Đurđanović