Iamdisease - Praznina
Helly Cherry
Ako probamo da nekako sagledamo stvari na ovdašnjoj regionalnoj andergraund sceni, onda je neizostavno da se pomene Moonlee records. Slovenačko-hrvatski izdavač koji nas već neko vreme unazad snabdeva dobrim i probranim naslovima. Tačnije, trenutno se ne mogu setiti nijednog njihovog izdanja koje bi ponelo epitet slabog ili nepotrebnog. Ne kažem da sam preslušao sve što su objavili u proteklih desetak godina koliko rade, ali je sve što je stiglo do mene sa njihovom etiketom imalo nemalu dozu kvaliteta. Oni su i redak primer kuće sa doslednom politikom izdavanja jedino istinski nezavisnih i alternativnih sastava.
Moonlee je prošlu godinu okončao sa drugim albumom slovenačkih IAMDISEASE “veselog” imena “Praznina”. Ni celih pola sata muzike se ne nalazi na albumu u ukupno sedam pesama. Ali tako mračnih, teskobnih i depresivnih pola sata da nakon slušanja imate osećaj da je album zapravo duži i da je to sasvim dovoljno za ono što IAMDISEASE žele da kažu i poruče. Da se razumemo, kada se ovako nešto napiše onda se obično cilja na to je i dosada uplela svoje prste u sve to, ali ovde nema ni govora o tome. IAMDISEASE za osnovu uzimaju hard core koji vrlo uspešno mešaju sa metalom, sludge-om i stonerom. Produkcija odlično pocrtava celu priču, pevanje je raznovrsno, bogato i nepredvidivo, a isto se može reći i za rifove i ostatak muzičkih rešenja. Mada je ime benda na engleskom, tekstovi su na slovenačkom, kao i na prvom albumu, a teme su koliko sam uspeo da razumem prigodno uklopljene u neveselu, ali energičnu muzičku matricu.
Čini mi se da bi IAMDISEASE mogli bez problema da svoju karijeru probaju da preusmere ka Evropi i tamošnjoj hard core sceni koja gravari ka metalu. I pored nesumljivog kvaliteta ne verujem da na ovim prostorima mogu postići neki veći uspeh, upravo zbog kompleksnosti izraza koji nude i netrendovskog zvuka. Nije realno ovo za svačije uši, ali ako se potrudite, nećete zažaliti.
Miroslav Stašić
Moonlee je prošlu godinu okončao sa drugim albumom slovenačkih IAMDISEASE “veselog” imena “Praznina”. Ni celih pola sata muzike se ne nalazi na albumu u ukupno sedam pesama. Ali tako mračnih, teskobnih i depresivnih pola sata da nakon slušanja imate osećaj da je album zapravo duži i da je to sasvim dovoljno za ono što IAMDISEASE žele da kažu i poruče. Da se razumemo, kada se ovako nešto napiše onda se obično cilja na to je i dosada uplela svoje prste u sve to, ali ovde nema ni govora o tome. IAMDISEASE za osnovu uzimaju hard core koji vrlo uspešno mešaju sa metalom, sludge-om i stonerom. Produkcija odlično pocrtava celu priču, pevanje je raznovrsno, bogato i nepredvidivo, a isto se može reći i za rifove i ostatak muzičkih rešenja. Mada je ime benda na engleskom, tekstovi su na slovenačkom, kao i na prvom albumu, a teme su koliko sam uspeo da razumem prigodno uklopljene u neveselu, ali energičnu muzičku matricu.
Čini mi se da bi IAMDISEASE mogli bez problema da svoju karijeru probaju da preusmere ka Evropi i tamošnjoj hard core sceni koja gravari ka metalu. I pored nesumljivog kvaliteta ne verujem da na ovim prostorima mogu postići neki veći uspeh, upravo zbog kompleksnosti izraza koji nude i netrendovskog zvuka. Nije realno ovo za svačije uši, ali ako se potrudite, nećete zažaliti.
Miroslav Stašić