Deadly Mosh: Gde počinju pravila tu prestaje Rock&Roll!
Helly Cherry
Deadly Mosh je u poslednjih nekoliko godina jedan od najaktivnijih srpskih thrash, speed metal bendova - što diskografski, što koncertno. Povod za ovaj razgovor je bila nedavno održana promocija novog albuma "United by pain", izdatog za meksički EBM Records. Naravno, iskoristili smo priliku da pročešljamo još neke teme. Sa nama je Miloš, pevač benda koji je bio raspoložen za razgovor te nećemo dalje dužiti već prelazimo odmah na stvar.
 |
| foto: Oblivion photography |
HC: Krenimo od onog najsvežijeg, promocije vašeg albuma „United by Pain“ koja je održana u Kragujevcu. Bilo je pakleno, pun klub Doma Omladine uz konstantnu podršku svim bendovima i neizbežne šutke, kraud surfing, skakanje, penjanje na binu i slično. Utisci su se slegli te ih slobodno sada hladne glave podeli sa nama.
DM: Verovatno je to bila najbolja svirka koju smo do sada imali u Kragujevcu. Publika je odgledala nastupe sva tri benda, što često nije slučaj, tako da sam posebno zadovoljan činjenicom da su i bendovi koji su svirali pre nas uspeli da se predstave u najboljem svetlu. Inače, u pitanju su „Jenner" iz Beograda i „Steel Hornet“ iz Kragujevca, u kome svira naš basista Aleksandar Milutinović i bivši gitarista Andrija Grozdanović, inače sadašnji gitarista Kuge. Što se samog zvuka tiče, za to je bio zadužen Ivan Ilić „Ćili“, sa kojim sarađujemo od EP-a „Evil In The Night“, a s obzirom da je sjajan posao odradio i na albumu ne sumnjam da će se saradnja nastaviti i u budućnosti.
HC: Na promociju su došli ljudi čak iz Vojvodine. Dobro, nije to ni toliko daleko. Ali opet kada znamo da je ljudima teško da se iscimaju da dođu na koncert u istom gradu, onda ovaj potez fanova i prijatelja svakako jeste za poštovanje. Kako ti to vidiš, i da li osećate dodatnu energiju i na neki način obevezu da sebe više date na sceni?
DM: Svi ti ljudi koji su došli sa strane su iskreni prijatelji i fanovi benda, i meni je drago što smo na našem terenu imali prilike da im predstavmo naš rad. Promociju su posetili i mnogi ljudi sa muzičke scene, Jimmy iz „Superhammer“-a sa svojom suprugom i bratom, koji je i fotografisao celu svirku, Luka Matković iz „Space Eater“-a sa ekipom iz Beograda, Bojan Ljiljak iz grupe „Kuga“, mnogobrojni muzičari iz Kragujevca, da ih ne navodim sad pojedinačno, ne mogu više ni da se setim ko je sve bio, ali evo nekih bendova, „Metež“, „Forever Storm“ , „Iveza & Elements“ , „Thimble“, „Emetica“, Vuja iz „KBO!“ , „Intox“, i mnogi drugi. Što se drugog dela pitanja tiče, mi uvek dajemo sve od sebe na bini. Nijednom do sada nismo izašli na binu i ono, što bi se reklo „odradili posao“. Uvek smo davali sve od sebe, jer mi pre svega ovo radimo iz ljubavi prema muzici, a i mnogo je vremena prošlo od kako smo svi mi aktivno na sceni, jednostavno ti se cela ta priča podvuče pod kožu, i onda jedva čekaš da razmeniš svu tu pozitivnu energiju sa publikom. Upravo zbog toga smo često i menjali postavu u bendu. Onog trenutka kada neko počne da gubi interesovanje za bend, i kada to shvati kao usputno zezanje, onda mu nije više mesto u „Deadly Mosh“-u.
HC: Koliko dugo niste svirali u Kragujevcu? Da li ste očekivali ovoliki odziv i jaku reakciju publike? Domaći teren svakako jeste bio prednost ali je praksa pokazala X puta da to ne mora da znači ništa.
DM: Ceo događaj je organizovao naš menadžer Zlatko Obradović, i s obzirom da znam koliko je truda uložio u celu tu priču, ne čudi me što je Dom Omladine bio pun, i što je došlo dosta ljudi iz drugih gradova. On je mesecima unapred promovisao svirku, imali smo i televizijsku najavu za promociju u okviru emisije „Megafon Music“, kao i gostovanje na radiju „Beograd 202“, gomile i gomile plakata smo izlepili po gradu, tako da je on glavni krivac što je promocija prošla u najboljem redu. Poslednji nastup koji smo imali u Kragujevcu je bio u okviru „Arsenal Fest“-a, nekoliko meseci ranije, ali tu nismo imali dovoljno veliku satnicu da odsviramo pun repertoar, pa je i to poslužilo kao odlična najava za ono što je usledilo u Domu Omladine. Slagao bih kada bih rekao da sam očekivao pun Dom Omladine. Na neke stvari ne možeš da utičeš, ali sam znao da smo svoj deo posla odradili najbolje što smo mogli, i drago mi je što su to i ostali prepoznali i pojavili se u tolikom broju.
HC: Podrška su bili „Steel Hornet“ i „Jenner“. „Steel Hornet“-u je ovo prvi javni nastup, a „Jenner“ je zanimljiv po tome što je u potpunosti sastavljen od devojaka. Zbog čega ste se baš za njih odlučili? Takođe, ovi bendovi nisu bili jedini gosti te večeri.
DM: Kao što sam već pomenuo, ekipa iz „Steel Hornet“-a je sastavljena od naših bliskih prijatelja.Želeli smo da ih podržimo i mislim da je to bio pravi izbor jer se prisutnima svideo njihov nastup, a ja se nadam da ću ih uskoro ponovo videti uživo. „Jenner" je izabrao naš menadžer, iz prostog razloga što mu se svidela cela ta priča, i što je mislio da će ljudima biti interesantno da vide jedan takav bend po prvi put u Kragujevcu. One su odlično odsvirale, publika ih je sjajno prihvatila, i nadam se da im ovo neće biti poslednji put da sviraju ovde. Što se ostalih gostiju tiče, tu su bili Boža „Friedman“ i Stika, koji su inače gostovali i na našem EP izdanju „Evil In The Night“, a Boža je i na „United by Pain“ odradio solaže za poluakustičnu „On The Fields of Glory“, pa smo osetili potrebu da ih pozovemo i pružimo publici priliku da vide te goste i uživo.
HC: Iskoristiću priliku da te pitam i o stanju na našoj sceni. Kako je vidiš danas u odnosu na pre par godina?
DM: Iako to mnogi odbijaju da prihvate, ovo što mi sada imamo u Srbiji, je najbolji period za metal, od kada je on počeo ovde da se svira. Bendovi više ne oponašaju svoje muzičke idole, već se trude da naprave nešto svoje, a to što prave je sve bliže onom kvalitetu kakav imaju i inostrani bendovi. Doduše, to domaća javnost ne zna da prepozna, i da podrži, već sve to prolazi dosta neopaženo. Od domaćih proizvoda, Srbi još uvek kupuju samo pivo, a što se ostalih artikala tiče, tu je uvek slađe strano govno od domaće pite. Kako nam je država propadala, tako su valjda i ljudi gubili veru u to da i mi možemo da napravimo nešto što može da parira stranim proizvodima, pa je takva situacija i u muzici. Domaći bendovi više nemaju nikakav kredibilitet pred domaćom javnošću, jednostavno nas ljudi ne uzimaju za ozbiljno. Da bi se to promenilo, prvo je potrebno neke stvari promeniti iz korena. Metalci u Srbiji imaju vrlo čudne stavove i sisteme vrednosti, a to je valjda sve posledica nenormalnih okolnosti u kojima svi mi živimo već godinama. Ovde je svima okej da neka potočara sa Ibarske magistrale, uzme 1500 evra za veče, ali je zato smrtni greh kada jedan metal bend traži simboličnu novčanu nadoknadu za svoj rad. Meni je smešno kada čujem ljude da se žale kako u Srbiji ne uspeva ništa drugo sem narodnjaka. Iza narodnjaka stoji uspešna muzička industrija, a pre svega hiljade i hiljade ljudi kojima nije žao da plate ulaz i dobro se provedu uz muziku koju vole. Iza metal bendova u Srbiji stoji jedino, podelama sklona, publika, i samo od nje zavisi u kom pravcu će domaća metal scena ići.
DM: Verovatno je to bila najbolja svirka koju smo do sada imali u Kragujevcu. Publika je odgledala nastupe sva tri benda, što često nije slučaj, tako da sam posebno zadovoljan činjenicom da su i bendovi koji su svirali pre nas uspeli da se predstave u najboljem svetlu. Inače, u pitanju su „Jenner" iz Beograda i „Steel Hornet“ iz Kragujevca, u kome svira naš basista Aleksandar Milutinović i bivši gitarista Andrija Grozdanović, inače sadašnji gitarista Kuge. Što se samog zvuka tiče, za to je bio zadužen Ivan Ilić „Ćili“, sa kojim sarađujemo od EP-a „Evil In The Night“, a s obzirom da je sjajan posao odradio i na albumu ne sumnjam da će se saradnja nastaviti i u budućnosti.
HC: Na promociju su došli ljudi čak iz Vojvodine. Dobro, nije to ni toliko daleko. Ali opet kada znamo da je ljudima teško da se iscimaju da dođu na koncert u istom gradu, onda ovaj potez fanova i prijatelja svakako jeste za poštovanje. Kako ti to vidiš, i da li osećate dodatnu energiju i na neki način obevezu da sebe više date na sceni?
DM: Svi ti ljudi koji su došli sa strane su iskreni prijatelji i fanovi benda, i meni je drago što smo na našem terenu imali prilike da im predstavmo naš rad. Promociju su posetili i mnogi ljudi sa muzičke scene, Jimmy iz „Superhammer“-a sa svojom suprugom i bratom, koji je i fotografisao celu svirku, Luka Matković iz „Space Eater“-a sa ekipom iz Beograda, Bojan Ljiljak iz grupe „Kuga“, mnogobrojni muzičari iz Kragujevca, da ih ne navodim sad pojedinačno, ne mogu više ni da se setim ko je sve bio, ali evo nekih bendova, „Metež“, „Forever Storm“ , „Iveza & Elements“ , „Thimble“, „Emetica“, Vuja iz „KBO!“ , „Intox“, i mnogi drugi. Što se drugog dela pitanja tiče, mi uvek dajemo sve od sebe na bini. Nijednom do sada nismo izašli na binu i ono, što bi se reklo „odradili posao“. Uvek smo davali sve od sebe, jer mi pre svega ovo radimo iz ljubavi prema muzici, a i mnogo je vremena prošlo od kako smo svi mi aktivno na sceni, jednostavno ti se cela ta priča podvuče pod kožu, i onda jedva čekaš da razmeniš svu tu pozitivnu energiju sa publikom. Upravo zbog toga smo često i menjali postavu u bendu. Onog trenutka kada neko počne da gubi interesovanje za bend, i kada to shvati kao usputno zezanje, onda mu nije više mesto u „Deadly Mosh“-u.
HC: Koliko dugo niste svirali u Kragujevcu? Da li ste očekivali ovoliki odziv i jaku reakciju publike? Domaći teren svakako jeste bio prednost ali je praksa pokazala X puta da to ne mora da znači ništa.
DM: Ceo događaj je organizovao naš menadžer Zlatko Obradović, i s obzirom da znam koliko je truda uložio u celu tu priču, ne čudi me što je Dom Omladine bio pun, i što je došlo dosta ljudi iz drugih gradova. On je mesecima unapred promovisao svirku, imali smo i televizijsku najavu za promociju u okviru emisije „Megafon Music“, kao i gostovanje na radiju „Beograd 202“, gomile i gomile plakata smo izlepili po gradu, tako da je on glavni krivac što je promocija prošla u najboljem redu. Poslednji nastup koji smo imali u Kragujevcu je bio u okviru „Arsenal Fest“-a, nekoliko meseci ranije, ali tu nismo imali dovoljno veliku satnicu da odsviramo pun repertoar, pa je i to poslužilo kao odlična najava za ono što je usledilo u Domu Omladine. Slagao bih kada bih rekao da sam očekivao pun Dom Omladine. Na neke stvari ne možeš da utičeš, ali sam znao da smo svoj deo posla odradili najbolje što smo mogli, i drago mi je što su to i ostali prepoznali i pojavili se u tolikom broju.
HC: Podrška su bili „Steel Hornet“ i „Jenner“. „Steel Hornet“-u je ovo prvi javni nastup, a „Jenner“ je zanimljiv po tome što je u potpunosti sastavljen od devojaka. Zbog čega ste se baš za njih odlučili? Takođe, ovi bendovi nisu bili jedini gosti te večeri.
DM: Kao što sam već pomenuo, ekipa iz „Steel Hornet“-a je sastavljena od naših bliskih prijatelja.Želeli smo da ih podržimo i mislim da je to bio pravi izbor jer se prisutnima svideo njihov nastup, a ja se nadam da ću ih uskoro ponovo videti uživo. „Jenner" je izabrao naš menadžer, iz prostog razloga što mu se svidela cela ta priča, i što je mislio da će ljudima biti interesantno da vide jedan takav bend po prvi put u Kragujevcu. One su odlično odsvirale, publika ih je sjajno prihvatila, i nadam se da im ovo neće biti poslednji put da sviraju ovde. Što se ostalih gostiju tiče, tu su bili Boža „Friedman“ i Stika, koji su inače gostovali i na našem EP izdanju „Evil In The Night“, a Boža je i na „United by Pain“ odradio solaže za poluakustičnu „On The Fields of Glory“, pa smo osetili potrebu da ih pozovemo i pružimo publici priliku da vide te goste i uživo.
HC: Iskoristiću priliku da te pitam i o stanju na našoj sceni. Kako je vidiš danas u odnosu na pre par godina?
DM: Iako to mnogi odbijaju da prihvate, ovo što mi sada imamo u Srbiji, je najbolji period za metal, od kada je on počeo ovde da se svira. Bendovi više ne oponašaju svoje muzičke idole, već se trude da naprave nešto svoje, a to što prave je sve bliže onom kvalitetu kakav imaju i inostrani bendovi. Doduše, to domaća javnost ne zna da prepozna, i da podrži, već sve to prolazi dosta neopaženo. Od domaćih proizvoda, Srbi još uvek kupuju samo pivo, a što se ostalih artikala tiče, tu je uvek slađe strano govno od domaće pite. Kako nam je država propadala, tako su valjda i ljudi gubili veru u to da i mi možemo da napravimo nešto što može da parira stranim proizvodima, pa je takva situacija i u muzici. Domaći bendovi više nemaju nikakav kredibilitet pred domaćom javnošću, jednostavno nas ljudi ne uzimaju za ozbiljno. Da bi se to promenilo, prvo je potrebno neke stvari promeniti iz korena. Metalci u Srbiji imaju vrlo čudne stavove i sisteme vrednosti, a to je valjda sve posledica nenormalnih okolnosti u kojima svi mi živimo već godinama. Ovde je svima okej da neka potočara sa Ibarske magistrale, uzme 1500 evra za veče, ali je zato smrtni greh kada jedan metal bend traži simboličnu novčanu nadoknadu za svoj rad. Meni je smešno kada čujem ljude da se žale kako u Srbiji ne uspeva ništa drugo sem narodnjaka. Iza narodnjaka stoji uspešna muzička industrija, a pre svega hiljade i hiljade ljudi kojima nije žao da plate ulaz i dobro se provedu uz muziku koju vole. Iza metal bendova u Srbiji stoji jedino, podelama sklona, publika, i samo od nje zavisi u kom pravcu će domaća metal scena ići.
HC: Pohvale su došle i na vaš nastup, u smislu da je napredak evidentan i da sada sa sobom donosite neku novu energiju. Kako ti ovo vidiš? Takođe, trenutnu postavu pored tebe čine i Luka, Aleksandar i Vojin. Koliko ste zajedno i ima li izgleda da nađete stalnog bubnjara?
DM: Ja mislim da smo do sada dokazali da ne postojimo džabe već više od 7 godina. Sa svakim izdanjem smo zvučali sve bolje i zrelije, a i pored toga što smo imali konstantne turbulencije u postavi uspeli smo da se održimo na sceni. Ova postava odlično funkcioniše iz prostog razloga što smo svi maksimalno predani bendu, i što se trudimo da našu svirku još više unapredimo. Luka je najnoviji član benda, ali i Aleksandar i ja imamo osećaj kao da sa njim sviramo godinama. Što se bubnja tiče, tu je Vojin, koji je još od 2013-e godine nama povremeno radio snimanja i svirke, ali eto zadržao se tu u bendu, pa bi slobodno mogao da kažem da je i on stalni član benda, s tim što on svira i u drugim bendovima, pa onda moramo da se usklađujemo i sa njegovim obavezama kada su svirke u pitanju. Dugo smo tražili stalnog bubnjara, ali Vojin se savršeno uklopio u bend, i onda smo u jednom trenutku prestali da tražimo zamenu za njega, tako da sam u potpunosti zadovoljan trenutnom situacijom.
HC: Povod je takođe i novi album „United by Pain“. Možeš li napraviti paralelu sa vašim prethodnim izdanjima? Šta ih povezuje, a u čemu se razlikuju? I kako ti ocenjuješ vaša izdanja sada sa izvesne vremenske distance?
DM: „Hellsound“, naš prvi album je ubio kucan bubanj i to smo tada uradili i nikada više. Ja mislim da bi taj album dopreo do mnogo većeg broja ljudi samo da smo imali odsviran bubanj. Što se samih ideja tiče, meni je on možda i omiljeno izdanje, jer u sebi nosi tu energiju koju smo imali kao klinci. I tada smo se trudili da eksperimentišemo i da ne budemo još jedan klon nekih naših omiljenih bendova, ali je bio krajnje naivno i iskreno napravljen, bez nekih tendencija da dopre do šire publike. U nekom smislu mi smo i dalje takvi. Imamo taj neki pankerski stav. Od samog početka nas je bolelo uvo ko će šta da misli o nama, pa smo često znali da iznenadimo ljude pesmama koje se uopšte nisu uklapale u veći deo našeg repertoara. Recimo „Suck my Balls“ ili „Only Fools and Horses“ su više u nekom crossover/hard core fazonu dok smo s druge strane imali i mnogo sporije pesme, „Evil in The Night“ i „Room of Glass“, a opet smo bili dovoljno nenormalni, da pored svega toga ubacimo i poneku baladu, uslovno rečeno, kao što su „We’ll Meet Again“ i najnovija „On The Fields of Glory“. Ljudi vole da gledaju na stvari crno-belo a mi smo uvek odudarali od tih strogih standarda, pa je možda i to razlog što nas ljudi često na kapiraju na pravi način. Naša jedina koncepcija je totalno odsustvo koncepcije, jer gde počinju pravila tu prestaje Rock&Roll. Kome se sviđa ta formula, svideće mu se i naš novi album „United by Pain“, jer je na njemu svaka pesma priča za sebe. To je, siguran sam, naše najzrelije izdanje do sada, a svako naše izdanje se razlikovalo od prethodnog, pa je to slučaj i sa ovim albumom. Dosta smo eksperimentisali, a malo smo i spustili loptu, pa na albumu ima i dosta pesama u srednjem tempu. Želeli smo da sebe prikažemo u jednom novom svetlu, a da ipak ostanemo dosledni sebi i onome što smo radili u prošlosti, tako da se mogu čuti neke sličnosti sa prethodnim izdanjima, ali je ovo u potpunosti drugačiji pristup, kako samom snimanju tako i pisanju pesama.
HC: Album je izdat za EBM. Da li ste lako došli do njih? Ako se ne varam Forever Storm ili neki drugi naš bend je izdao za njih. Koliko ste zadovoljni odnosom prema vama?
DM: Mi smo imali neke ponude od „EBM“-a još pre izdavanja prvog albuma, ali smo se tada ipak opredelili za “Miner Records“, koji je kasnije objavio i EP „Evil in The Night“. Ovog puta smo pregovarali sa nekoliko izdavača, ali je ipak na kraju sve prevagnulo na stranu „EBM“-a. Generalno sam zadovoljan sa našom saradnjom, mi sa njima imamo skroz korektnu komunikaciju, i nadam se da će do kraja biti korektni prema nama. Jedini problem je nastao oko slanja CD-ova, pošto su oni u Meksiku imali nekih problema sa slanjem zbog ekstremnih vremenskih uslova, pa zbog toga još uvek čekamo da CD-ovi stignu i u Srbiju, iako su već par meseci u slobodnoj prodaji. Dosta ljudi ima želju da kupi album, pa se nadam da ćemo uskoro i taj problem rešiti. A za „EBM“ su do sada ,pored nas , album objavili „Forever Storm“, „Pollution“ i „Toxic Trace“.
HC: Pošto se priča lagano zahuktava, verovatno su u planu koncerti. Otkrij nam neke potvrđene datume pred kraj ovog razgovora.
DM: Prošlog vikenda smo svirali u Kraljevu, i bilo je sjajno, a sada nas očekuje još jedna svirka u Kragujevcu 27. marta, kada ćemo gostovati na godišnjici emisije „Megafon Music“ u Areni Fun Factory u Plazi, a odmah sledećeg vikenda, 4-og aprila, idemo u Veliku Planu gde ćemo svirati sa bendovima „Žuta Minuta“, „Flesh cult“, „Nikad Čuo“ i „Tortura“. U planu su nam posle toga još neke svirke, ali za sada nemam tačne datume, a ono što mi je potvrdjeno je učešće na ovogodišnjem „Exit“-u , gde ćemo imati priliku da delimo binu sa legendarnim „Nuclear Assault“-om. Imali smo dosta ponuda i da sviramo van zemlje, u vidu nekih mini turneja, ali smo neke ponude odbili jer nam se to nije isplatilo, a neke su još uvek na čekanju pa ćemo videti .
HC: Ok, to bi bilo to za ovu priliku. Hvala ti na ovom razgovoru. Nadam se da smo uspeli donekle da predstavimo vaš novi album. Mi svakako čekamo da diskovi stignu, a pozivamo i čitaoce da nabave disk i poslušaju šta imate da kažete. Na kraju moram te pitati, kako se osećaš kao (na neki način) gost i domaćin Helly Cherry-ja? :)
DM: Moram da priznam da je malo čudno, pošto upravo sređujem intervju sa „Carnival of Flesh“ koji sam radio za Helly Cherry, a u isto vreme i dajem intervju za isti webzine :)
Sa Milošem razgovarao Nenad