Ovaj vikend (6-7.3.) je nekako istorijski za Kraljevo. Ne samo što se održava teniski turnir Davis Cup između Srbije i Hrvatske, pa je u gradu pored ostalih najbolji teniser sveta Novak Đoković, koji je verovatno najvažniji gost još od kada je onomad drug Tito pohodio naše krajeve; već je upriličen i prvi metal festival, pod nazivom „KV Promo Metal Fest“. Ideja je odlična jer se u Kraljevu već sigurno više od decenije (ako ne i više) nije desio festival posvećen metal muzici, te je ovo bila prava prilika da se prebroje kraljevački metalci. Međutim, od ideje do realizacije je trnovit put, što je upravo ovo prvo veče festivala i pokazalo. No, da krenemo redom.

Ono što mi je na prvo upalo u oko po dolasku u klub „Rockenrolla“ je upadljiv nedostatak gorepomenutih kraljevačkih metalaca. Gotovo su se na prste obe ruke mogli prebrojati i to je tema za neke ozbiljnije analize, ali ovako na brzinu nameće mi se par pitanja, poput da li je možda cena karte kriva za odsustvo metalaca ili pak nepostojanje lokalnog benda koji bi doveo lokalnu publiku. Kad smo već kod istorijskih momenata, verovali ili ne, ali i naplaćivanje karata se može svrstati u tu kategoriju. Naime, ko malo bolje poznaje prilike u Kraljevu, karte su Tabula rasa za ovdašnje poklonike rokenrola. Jednostavno rečeno, ljudi ne kapiraju da se karte moraju prodavati da bi se neki troškovi otplatili, a povici da se u Kraljevu ništa ne dešava i da je scena mrtva ne prestaju. Ali nije tako, i to je „KV Promo Metal Fest“ pokazao, jer entuzijazma nikad dosta, dok publike koja će da podrži događaje nema nigde. Elem, nakon ove kratke analize posustale kraljevačke rokenrol scene, vraćam se na bendove koji su nastupali.

Čast da otvore festival, koji je počeo sa malim zakašnjenjem, imao je bend (VIS) Vrljika , čija se muzika može opisati kao ćušpajz svega, od grind core-a do punk/hardcore-a, uz primese narodnjačkog/krajišničkog melosa. Izgleda da je ubacivanje etno melosa u brutalnu muziku nekome simpatično i nadasve duhovito, što se donekle i pokazalo tokom njihove svirke. Publika je smehom propratila njihove duhovite opaske između pesama koje su se kretale na relaciji „kurac-vinjak“, a die hard fanovi su se pobrinuli da pravim vrljikama još više zagreju atmosferu. Pored vrljika članovi benda su imali i svoje scenske kostime, tako da se njihov nastup zapravo može posmatrati kao svojevrsni post-modernistički performans, a njihov moto „mi smo govna – Vrljika je sranje“ se uklapa u njihov koncept. Kako god, bend Vrljika je otprašila svoj (predugačak) set, zagrejala atmosferu za naredne bendove i prepustila binu svojim sugrađanima iz Gornjeg Milanovca, veteranima Morbid Cow.

Bend Morbid Cow postoji od 1993. godine i jasno je da je reč o vrlo dobrim i iskusnim muzičarima. Muzički su bliži hardcore zvuku nego metalu, ali sve je to rokenrol, jelte. Dakle, sasvim solidan krosover zvuk koji se kreće od miksa stare i nove škole hardcore-a uz primese hip hopa. Problemi sa binskom opremom i razglasom su pratili i njih, pa je na kraju jedan od pevača morao da pozajmi mikrofon kojim se ozvučavaju prelazi na bubnju. Ovi problemi, međutim, nisu pokvarili utisak. Publika bila vrlo raspoložena tokom njihovog nastupa, te mosh pit nije prestajao za svih 45 minuta njihovog prašenj, a atmosfera je dovedena do usijanja tokom izvođenja pesme „Welcome to Belgrade“. Očigledno da je ekipa iz Gornjeg Milanovca bila najbrojnija i najglasnija pa su se Morbid Cow osećali kao na svom terenu. A da se dominacija Milanovčana potvrdi doprineo je pevač benda Soulcage, koji im se pridružio u izvođenju jedne pesme.

Sledeći na bini su bili beogradski Orest sa kojima smo nedavno i razgovarali. U pitanju je, kako sami kažu, metal bend sa primesama različitih metal podžanrova. Njihov miks je sasvim dobro usklađen pa svaki metalac može da pronađe neki detalj za sebe. Iako se publika tokom njihovog nastupa proredila, mosh pit nije prestajao što je izazvalo iznenađenje pevača koji je prokomentarisao kako se u Beogradu ne dešava tako često da publika na taj način isprati bend. Da sam dobijao po 100 dinara svaki put kad sam čuo muzičare različitih pravaca da su koncerti van Beograda odlični, sad bih sigurno bio bogataš. Šalu na stranu, fakat je da je beogradska publika pomalo nezainteresovana, ali to je nekako i logično jer su koncerti tamo češći. Doduše, da ne grešim dušu, prisustvovao sam na sjajnim koncertima u Beogradu, kada je publika bila vrlo živahna, tako da je to sve stvar percepcije. Uglavnom, bend Orest je pošteno otprašio svoj set i bio odlična uvertira za naredne bendove.

Upravo su dobro zagrelaji binu za metalce iz Jagodine, Chaosium. U pitanju je, relativno nov bend, nastao 2014. godine, međutim članovi su prisutni na metal sceni već niz godina svirajući u drugim bendovima (Alister, Stillborn Sun, itd). Upravo se to iskustvo, kao i u slučaju Morbid Cow, moglo osetiti. Pre svega, zvuk je bio dosta bolji nego kod prethodnih bendova. Gitare su se jasnije čule, bubanj takođe, dok je vokal imao „uradi sam“ stalak za mikrofon što ga nije omelo da iz petnih žila izurla svoj set. Publika je došla do zraka i solidno ispunila prostor ispred bine, pružajući podršku neprestanim naguravanjem i skakanjem. To je bend umeo da ceni, pa je sasvim očigledno ostavio krv, suze i znoj na bini. Predstavili su svoj EP, svirali par obrada i predali štafetu trasherima iz Kragujevca.

Bend Deadly Mosh je bio najzvučnije ime ovog festivala i kao „headliner“ je ostavljen za kraj. Možda nije bio baš najbolji potez jer je klub već bio poprilično ispražnjen, ali to nije omelo bend, kao i njihove fanove, da na najbolji mogući način zatvore prvo veče „KV Promo Metal Festa“. Ako volite brzu muziku, pivo, duboke adidas/puma patike, redenike, kožne prsluke, nitne i ostale must have thrash metal detalje, onda je ovo definitivno bend za vas. Dakle, cela ikonografija je tu, a tu su i muzika i tekstovi  u stilu najboljih trash/speed metal bendova (prvi na pamet mi padaju Anthrax ili Sodom). Zvuk je bio sasvim pristojan, gotovo najbolji tokom cele večeri, tako da se moglo uživati u paklenim rifovima i blast bitovima koje su momci slali sa bine. Predstavili su pesme sa njihovih izdanja, nasmejali publiku pošalicama i u skladu sa njihovim motom „Speed 'till death“ oduvali sve one koji su imali dovoljno snage da ostanu do kraja. Bez obzira na ne baš dobar tajming, Deadly Mosh su potvrdili svoj status glavnog benda.

Prvo veče „KV Promo Metal Festa“ je završeno, bendovi su zadovoljni, publika takođe. Za organizatore nisam siguran jer nisam stigao da prozborim sa njima o daljim planovima. Bilo je puno tehničkih grešaka (loš razglas, binska oprema, nedostatak tonca, na trenutke haotična organizacija), ali to su sve tzv. dečje bolesti, koje će se nadam se preboleti tako da očekujem da će već drugi dan festivala doneti napredak na tom planu. Do tada će se valjda kraljevački metalci pregrupisati i pojaviti u većem broju.

Vojkan Trifunović