Wank For Peace: Ne želimo da budemo hardcore kliše

Zašto je njihov gitarista neshvaćen i šta to novo uči njihov bubnjar? Kako je nastao poslednji album “Fail Forward”, ali i da li je dete koje su nekada bili zadovoljno onim što su danas,  otkrili su nam pevač Flo i neshvaćeni gitarista Lo sastava Wank For Peace nakon nastupa u Kruševcu održanog 11. februara. 

HC: Večeras ste prvi put svirali u Kruševcu, pa kakvi su vaši utisci sa ovog nastupa?
Flo: Kao što smo i rekli tokom nastupa, za nas je već velika stvar to što smo imali priliku da dođemo ovde i sviramo. Oko dve hiljade kilometara smo daleko od kuće i ovde smo, tu su ljudi koji su nas ugostili, obezebedili su nam prostor u kome smo nastupili, brinuli se o nama, doneli su nam i picu. To je fenomalno. Danas je sreda, bilo je oko dvadeset do trideset ljudi koji su došli na svirku benda za koji, siguran sam, ranije nisu čuli, jer mi nismo neki veliki bend. Mi smo mali bend koji je na turneji i to je fenomelano. Biti u mogućnosti da to uradiš, osetiš.

HC: Ipak, da li ste pre nastupa očekivali veći broj ljudi?
Flo: To se nikad ne zna, svirali smo u toku radne nedelje. Čak i Francuskoj kada sviramo tokom nedelje, ponedeljkom, utorkom, sredom, slično je. Ljudi obično sledećeg dana moraju na posao. Večerašnji nastup je počeo i nešto kasnije nego što smo navikli i svirali smo skoro do ponoći. Mi zapravo nikad ništa ne očekujemo. Nikada ne znamo šta će se desiti. Na nekim svirkama na kojima smo misli da će biti deset ljudi pojavilo se hiljadu i obrnuto. Nije bitno. Bitno je da sviramo, nekad ima više ljudi, nekad manje, to ne znači da je manje dobro. Mi svakako uživamo i trudimo se da iz svega izvučemo ono najbolje.

HC: Prvi put ste u Kruševcu, ali ne i u Srbiji. U okviru ove turneje posetili ste i Lazarevac, Novi Sad i Beograd. Međutim, Srbiju ste posetili i 2013, kada ste nastupili takođe u Beogradu i to u istom prostoru, klubu Fest. Pa, možete li da napravite neku vrstu poređenja u odnosu  na iskustva sa ove turneje i onoga što se dešavalo 2013. godine?
Lo: Svirali smo takođe u Somboru 2012. godine i tada smo prvi put svirali u Srbiji. Stvar je u tome da smo u okviru ove turneje imali malo više vremena da se družimo i pričamo sa ljudima, da kuliramo. Ranije, 2013. god u Beogradu nismo za to imali nimalo vremena. Stigli smo u 11h uveče zbog problema na granici, dosta ljudi je prolazilo tada Srbijom... Sada smo imali vremena i da prošetamo Beogradom, da klopamo i to je bilo lepo. Volimo da otkrivamo nove zemlje, upoznajemo nove ljude.
Flo:  Na ovoj truneji, svi nastupi u Srbiji su bili super. U Beogradu i Novom Sadu  svirali su i naši jako dobri prijatelji SeeHearSpeak i Kids Insane. Bilo je odlično i to što smo imali priliku da sviramo sada sa njimadinoćnja svirka je bila odlična. Inače lik koji je ugovorio svirku bio je tamo, Vladimir (Technicolor Lies) iz Beograda,  zapravo putovao je sa nama sve vreme, tako da smo ličili na neku od onih velikih balkanskih porodica i bilo je jako, jako lepo.
Lo: I on nam je dosta pomogao, zato što nam je parking služba oduzela kombi u Novom Sadu, parkirali smo se na pogrešnom mestu i nismo to znali.
Flo: Vladimir je bio sa nama i pozvao je policiju ili parking službu i pomogao nam da povratimo kombi. Ne znam da li bismo bez njega uspeli da to rešimo, čak da pronađemo broj kako bismo povratili kombi. Bilo je to interesantno iskustvo.

HC: Nešto o čemu ćete pričati kada dođete kući.
Flo: Da, upravo tako ☺. 

HC: Vi ste jedan od bendova koji je gotovo uvek na turneji, na osnovu nekog vašeg dosadašnjeg rada reklo bi se da je to, pored stvaranja same muzike za vas jako bitno. Neki od vas su upravo zbog činjenice da ste stalno na turneji ostajali i bez posla.
Lo: Da, i bez devojka.

HC:  Možete li da živite od toga, od muzike?
Flo: Ne, ne shvatamo to kao posao.
Lo: Mi ne želimo da živimo od toga, ne trudimo se da na taj način zaradimo novac kako bismo platili stanarinu i ostalo, čak ni račune. Svi mi imamo posao kako bismo preživeli, platili račune i trudimo se da radimo poslove koji nisu toliko loši i mislim da nam prilično dobro ide. Ti poslovi nam daju mogućnost da putujemo kad god možemo.
Flo: Ono što često ističem, neki ljudi recimo igraju fudbal nedeljom, odlaze u fudbalske klubove i slično,  a mi sviramo, to je jedina razlika. Mi od ovoga ne zarađujemo, zapravo sav novac koji zaradimo na ovaj način dovoljan je samo da odemo do narednog grada, ali imamo svoje poslove i život kod kuće.

HC: Moj utisak je da se ta tema provlači kroz vaše tekstove, pa da li ljudi oko vas imaju razumevanja za to što radite, odnosto  svirate, a i razumevanja za to što ste često na putu?
Flo: Zavisi. On je pričao recimo o devojkama npr. naše devojke razumeju, ali je komplikovano. Govorim u svoje ime, u poslednjih pet godina bukvalno radim preko cele nedelje i onda kada dođe vikend idem na turneju. Ali,  recimo kada su naši roditelji u pitanju, u početku je bilo kao šta ti to radiš? Pronađi pravi život, pronađi posao, karijeru. Ali, onda kada vide kako ti od toga ne odustaješ, kada im objasniš zašto to radiš...
Lo: Kada im ukažeš na to koja je svrha svega ovoga, koje uspehe si dostigao, recimo njegovi roditelji...
Flo: Da moji roditelji su poprilično kul povodom toga, u smislu, u redu, ako to želiš da radiš.

HC: Da li bi možda želeli da sa tobom krenu na turneju ☺?
Flo: Ne ☺ Ne, ali zanima ih sve to. Kada se vratim pokazujem im slike, prepričavam događaje sa turneje i ostalo. I da, oni to razumeju. Ali, njegovi roditelji...
Lo:  Moja majka to još uvek ne razume. Ona je u fazonu,  odlaziš na turneju, šta planiraš, više nemaš posao ili još uvek tražiš isti, možda će te neko pozvati zbog posla. Mislim ok. Sve će biti ok i ja i dalje imam šta da radim, imam posla. Ali, ona mi uvek govori da se i dalje ponašam kao tinejdžer. Mislim, da, mi smo poput velikih tinejdžera, mi smo stari tinejdžeri. Samo želimo da se zabavimo i to je postala naša najvažnija stvar. Uživamo u tome i dokle god je to zabavno, radićemo ovo.
Flo: Imali smo od oktobra do decembra prošle godine oko četrdeset nastupa i imali smo pauzu tokom januara, bukvalno nismo imali ni jednu svirku tada.

HC: To mora da vam je bilo neobično?
Flo: Da bilo je čudno, ali sa druge strane dobro je da malo napravimo pauzu, čak i jedni od drugih. Mi provodimo gotovo dvadeset četiri časa zajedno.
Lo:  Da super je da ponekad napravimo pauzu jedni od drugih.
Flo: Ali, nakon tih mesec dana svi smo poput- jee, hajde da se vratimo na turneju. 

HC: Šta nam možete reći o poslednjem izdanju “Fail forward”, kako je album nastao i koja to priča stoji iza realizacije ovog materijala?
Flo: Puno toga imamo da kažemo u vezi ovog albuma. Ovo je prvi album koji smo snimili kao petorka, ranije je bilo nas četvorica. Tako da je to već velika stvar, pisanje pesama za dve gitare. I po prvi put, na ovom albumu imali smo vremena da radimo na novim pesmama. Na ranijim albumima stvarali smo pesme kada imamo vremena i onda, tipa, dve godine kasnije skupimo dovoljno pesama da snimimo album. Kada je ovaj album u pitanju rekli smo, ok imamo šest meseci i u tih šest meseci napisaćemo album. To je zaista bilo nešto novo za nas.
Lo: Sa druge strane stare pesme su nam dosadile, svirali smo ih već tri godine i bilo je vreme da uradimo nešto novo. Nešto što će odgovarati onome što nam se sada dešava, onome što proživljavamo, onome što je stvarno, o tim stvarima koje moramo da ostavimo, o nekim novim osećanjima i ostalo.
Flo: Da samo uzmemo jedan deo svog života i napravimo od toga nove pesme. Ono na šta sam ja ponosan,  kada je ovaj album u pitanju, je to da je ovo vreme u našim životima iz koga smo izvukli emocije i ono što smo želeli da kažemo i to je na novom albumu. Drugačiji je od ostalih albuma. Na prvom albumu su recimo bile pesme koje su napisane 2010. godine.

HC: Na predhodnim albumima pesme su tekstualno bile kraće?
Lo: Pa da, bile su kraće i manje melodične. Kada je Julian došao u bend uneo je više melodije u sve to .
Flo: A kada su tekstovi u pitanju bilo je više toga što sam želeo da kažem.

HC: A kako je nastao spot koji ste nedavno objavili za numeru “Was that what you expected kid”?
Lo: Sladak je zar ne☺? Hteli smo da odradimo video, ali nismo mogli da se složimo oko ideje koja će svima odgovarati.  Ja sam imao gomilu ideja za ovaj spot
Flo: Jako loših ideja.
Lo: Loše su, ne znam, ja sam u smislu, hajde da odradimo spot sada, ovde.
Flo: Upravo je uradio video u kombiju, napravljen od snimaka sa našim bubnjarem koji je pokušavao da vozi skejt i padao non stop i bio je u fazonu ovo je spot za našu sledeću pesmu, a mi smo bili u fazonu, "mislim stvarno...". Odlučili smo da odradimo pravi spot i ovo je zapravo naš prvi spot. Bilo je i nekih drugih, ali nije to to. Nismo im posvetili dovoljno vremena.
Lo: Ne znam kako, ali na kraju smo kupuili životinjske kostime na E bay-u . Ne sećam se zašto, samo smo hteli da ih kupimo i mislili smo da će to biti super, svi će biti životinje u sledećem spotu. Imamo prijatelja u zapadnoj Francuskoj, Toulouse koji je vlasnik zabavnog parka. Otišli smo tamo na četiri sata, čini mi se, malo smo se igrali, ponašali blesavo.

HC: Mora da vam je to bilo zabavno?
Flo: Da, ali, pa sad, bilo je i teško. To je bio poslednji dan turneje. Tada smo bili oko dve nedelje na putu i imali smo taj jedan dan slobodno i snimali smo spot. Ali, da, bilo je zabavno. Zapravo ideja iza svega ovoga je, mislim, ovo možda zvuči slatko i smešno, ali za mene glavna stvar je da mi sviramo rekao bih angry music, ali mi nismo besni i ljuti. Mi smo, videla si, nasmejani likovi. Mi ne želimo da budemo hardcore kliše, da ističemo samo tu mračnu stranu. Želeli smo da snimio spot...

HC: Da pokažete i tu pozitivnu stranu i vašu i života uopšte?
Flo: Da, pozitivnu stranu. U našim pesmama, u tekstovima  i u odnosu na sam način na koji radimo turneje. To je jako važno. Veliki broj hardcore bendova je, ja mislim, poprilično negativan po pitanju svega, u smislu, život je sranje, ovo je sranje.

HC: Ok, mi to već znamo.
Lo: Da mi to već znamo, možemo li da izvučemo najbolje iz toga.
Flo: Ako uneseš neke pozitivne ideje u sve to možeš stvarno početi da radiš nešto, a ne samo da se žališ. Ako si pozitivan nešto se može desiti. 

HC: Da li je to možda razlika o kojoj govorite u vašim tekstovima, “be different”, to je možda taj način da se danas izdvojiš iz gomile i uradiš nešto drugačije, ne samo samo tako što ćeš se buniti i pokušati da pokreneš “revoluciju” recimo?
Flo: Ja zapravo i ne verujem u revoluciju samo putem muzike. To je nešto što se moglo desiti šezdesetih, ali danas revolucija će se desiti polako. U smislu,  biti negde, pričati sa ljudima i reći im, na primer,  mi ne marimo za novac, samo želimo da uživamo i samo izgovarajući to, nešto se menja. To može doneti promene, kada pomenemo da smo mi vegetirajnci i ne jedemo meso, ali samo pričajući o tome, ponekad se raspravljati ili svađati čak mislim da je to način na koji se nešto može promeniti. Kada smo osnovali bend niko od nas nije bio vegeterijanac, danas jesmo  i jedino Julian nije, on je crna ovca. Ali na ovoj turneji je odlučiio da će biti vegeterijanac i nismo ga mi na to naterali.

HC: Da li je dete koje ste nekad bili zadovljno onim što ste danas?
Lo: Rekao bih da, prilično.
Flo: Iznenađen, ali veoma zadovoljan.
Lo: Nikad nisam mislio da će sve ovako ispasti, ali mislim, da nisam upoznao ove likove poslednjih pet, šest godine radio bih nešto potpuno drugačije. Imao sam i druge bendove ranije, ali nismo imali istu svrhu, cilj, tekstovi  su bili pravo sranje. Sada sve ima smisla i ne tiče se samo muzike, sve što radiš u životu ima više smisla, kada ustaneš ujutru kao moraš na posao, ali onda kada završiš možeš da uživaš u onome što stvarno voliš. Da, sada sve ima smisla.

HC: Ok momci, kakvi su vaši dalji planovi, turneja još nije gotova?
Flo: Poslednja svirka na turneji je u Marseju, imamo jedan nastup i u Skoplju, tri u Grčkoj i četiri u Italiji. Ovo je prvi put da sviramo u Grčkoj i Makedonij.  Nadamo se da će nas pustiti na Makedonskoj granici, jer recimo naši prijatelji iz Kids Insane-a nisu to uspeli. Ali uspeli smo da uđemo u Rusiju, Ukrajinu, čak i u USA.

HC: Vaš bubnjar uči ruski?
Flo: Da, da, on uvek nastoji da nauči nešto novo. Trenutno čita knjigu o Turskoj u kombiju, uči o svim onim važnim datumima turske istorije. To je ono što on radi.

HC: I na kraju je ostalo još da pošaljete poruku našim čitaocima, ali i mladim ljudima koji bi možda želeli da se bave nekim sličnim stvarima kojima se i vi bavite?
Flo: Samo radite ono što volite, ono u čemu uživate. Samo radite to iz srca i to će vam doneti mnogo više od onoga što vam novac može doneti. Ponekad je u redu i da se malo žrvtvujete. Mislim ako nešto stvarno želite da radite, samo to uradite. Može biti teško, ali to je u redu. Sad ona malo ljigava fraza, samo praitite svoje srce. Ali, zapravo je tako, zato što ljudi često rade ili prihvataju  ono što im roditelji , prijatelji i društvo uopšte nameću, mislim lako je utopiti se u to, malo je teže...

HC: Biti svoj i raditi ono što želiš u trenutku?
Flo: Tako je, ja ne moram da pričam ti to možeš da uradiš za mene ☺.

HC: Izvini ☺
Flo: Ne, ne, u redu je ☺ , to je upravo ono što sam želeo da kažem.

Intervju pripremila Ivana Grujić