Tea Break – Something’s wrong. Everything’s OK.
Helly Cherry
Nakon skoro izdatog dvostrukog EP-a, Tea Break se vraća sa novim, dosta konkretnijim i jasnije orijentisanim zvukom. U pitanju je do nekle konceptualno sklopljena celina od četiri numere, gde svaka donosi jedan deo priče o današnjici.
Prva pesma „Glamorous Murder“ podseća nas svih onih ljubomornih i neiživljenih osoba, koje završavaju u crnoj hronici jer su u „naletu besa“ oduzele život „svom jedinom anđelu i životnom pratiocu“. A da se ne lažemo, takvih ima toliko da se mogu izvoziti prikolicama. Što se tiče same građe pesme, sve nekako podseća na deja-vu, a bend je sebi dao tu slobodu da uvodni deo malo previše otegne, pa tek posle prvog minuta kreće konkretno gruvanje.
Zatim sledi „Still Waiting“, numera sa vrlo poletnom melodijom, i sigurno je to pesma koja će pokupiti najviše simpatija i kritika. Zaista je kompozicija potpuno zaokružena, melodična i dobro izbalansirana. Ono što povremeno zasmeta ušima je pomalo usiljen i napregnut vokal. Melodičnost pratećih vokala sa kraja pesme je savršeno isprepletana, ali sa druge strane je sve to preglasno i dolazi u prvi plan, a ne bi trebalo.
Priča se razvija do pesme „The Embryo“ o današnjoj omladini. Sve je spalo na impotentni akademizam i svedenu eklektiku življenja, gde više ne postoji sopstveno mišljenje i sloboda izraza. Generalno, priča se o svim onim moćnim klincima koji su spremni da ti prebroje vilicu i urade instant akupunkturu ako ih popreko pogledaš. Zvuk podseća na starije radove, dosta je siroviji i staroškolski, što donosi lep retro ukras ovom izdanju.
EP se završava pesmom „Rise“ čiji refren ponajviše podseća na refren pesme „Chamber the Cartridge“ benda „Rise Against“. Tematika je slična kao kod pomenutog benda – lične i intimnije teme opevane kroz stil prethodne tri pesme, što kroz spoljni izgled intimnosti zapravo prikazuje mnogo širu i univerzalniju priču. Sam kraj je lepo izveden i predstavlja odličan završetak ovog izdanja.
Osim malo nategnutih vokala, ovaj EP nema drugih zamerki, domaći Rise Against glavom i bradom, a pre svega na dobrom delu, svakim novim izdanjem ispravlja prethodne greške i postavlja nove granice, da bi ih sledećim izdanjem opet pomerili.
Tihomir Škara
Prva pesma „Glamorous Murder“ podseća nas svih onih ljubomornih i neiživljenih osoba, koje završavaju u crnoj hronici jer su u „naletu besa“ oduzele život „svom jedinom anđelu i životnom pratiocu“. A da se ne lažemo, takvih ima toliko da se mogu izvoziti prikolicama. Što se tiče same građe pesme, sve nekako podseća na deja-vu, a bend je sebi dao tu slobodu da uvodni deo malo previše otegne, pa tek posle prvog minuta kreće konkretno gruvanje.
Zatim sledi „Still Waiting“, numera sa vrlo poletnom melodijom, i sigurno je to pesma koja će pokupiti najviše simpatija i kritika. Zaista je kompozicija potpuno zaokružena, melodična i dobro izbalansirana. Ono što povremeno zasmeta ušima je pomalo usiljen i napregnut vokal. Melodičnost pratećih vokala sa kraja pesme je savršeno isprepletana, ali sa druge strane je sve to preglasno i dolazi u prvi plan, a ne bi trebalo.
Priča se razvija do pesme „The Embryo“ o današnjoj omladini. Sve je spalo na impotentni akademizam i svedenu eklektiku življenja, gde više ne postoji sopstveno mišljenje i sloboda izraza. Generalno, priča se o svim onim moćnim klincima koji su spremni da ti prebroje vilicu i urade instant akupunkturu ako ih popreko pogledaš. Zvuk podseća na starije radove, dosta je siroviji i staroškolski, što donosi lep retro ukras ovom izdanju.
EP se završava pesmom „Rise“ čiji refren ponajviše podseća na refren pesme „Chamber the Cartridge“ benda „Rise Against“. Tematika je slična kao kod pomenutog benda – lične i intimnije teme opevane kroz stil prethodne tri pesme, što kroz spoljni izgled intimnosti zapravo prikazuje mnogo širu i univerzalniju priču. Sam kraj je lepo izveden i predstavlja odličan završetak ovog izdanja.
Osim malo nategnutih vokala, ovaj EP nema drugih zamerki, domaći Rise Against glavom i bradom, a pre svega na dobrom delu, svakim novim izdanjem ispravlja prethodne greške i postavlja nove granice, da bi ih sledećim izdanjem opet pomerili.
Tihomir Škara