Volim kad sam prvi i kada mi neko pruži priliku da napravim ekskluzivu, nego!
Ovo nije mala stvar, molim vas. Stvaranje jednog fanzina ne ide lako, niti je uzaludna rabota, a stupanje na scenu je ispraćeno ogromnom tremom i još ogromnijom flekom od znoja. Karikiram, ali tako je. Za vas su ovom prilikom pročistili grlo Dejvid i Škara, zauzeli stav i krenuli da deklamuju. Iz principa!


HELLY CHERRY: Za početak, predstavite se ponaosob, ko ste šta ste, đed-predaci i slično. Otkuda naziv "Princip" za fanzin?
DEJVID: Marko Nedeljković, nadimak Dejvid. Fanzinašenjem sam se krenuo baviti pre neke dve godine, valjda iz ljubavi prema muzici i pokušaju da dam bilo kakav doprinos "sceni", koliko god to sad zvučalo izlizano. Najpre sam pisao za fanzin Pobuna Umetnosti iz Kruševca (od 6. do poslednjeg, 11-12 broja) i onda sam odlučio da pokrenem svoju priču i zatražio od Tihomira (s kojim sam sarađivao u Pobuni) da mi pomogne. On je nezvanični kum fanzina, njegov predlog. Princip mi se nekako učinio najbolji. Mada, naziv i nije toliko bitan, bar za mene. Logo za fanzin napravio je Bogić Moračanin, moj veliki prijatelj iz vremena studiranja, koji je takođe radio za Pobunu. Ne, nismo rasturili Pobunu, ako to želiš da me pitaš. Postojaće i dalje. (Nisam ni sumnjao. ;-))
ŠKARA: Mislim da sam na ovom webzinu već i previše zastupljen, pa se ne bih opet predstavljao naširoko. Zovem se Tihomir Škara, rođen pre dvadeset godina u Zrenjaninu, trenutno studiram u Novom Sadu, ranijih godina se aktivnije bavio muzikom, sada se bavim ovim amaterskim novinarstvom. Između toga je bilo i pisanja neke poezije, mada sam prestao sa time od skoro. Ne znam otkud taj naziv, trebalo nam je nešto kratko, karakteristično, a da se istovremeno i lako pamti. "Princip" znači početak, temelj, pa mislimo da je to za nas adekvatno ime, jer eto, koliko god smo u ovim vodama nekakvog stvaranja i ostavljanja pisanog traga, uvek smo na početku, i uvek preispitujemo taj temelj od kog polazimo.

HELLY CHERRY: Koje ideje i koncept(i) stoje iza ovog fanzina, kada treba da se pojavi i šta fanzinaška publika može očekivati od ovog glasila?
DEJVID: Nezvaničan plan je da se prvi broj pojavi krajem februara. Mada, ništa to nije sigurno. Sve zavisi od inteziteta naše lenjosti, a i brojnih obaveza u ovom surovo brzom vremenu. Što se mene tiče, ne bih da zbrzimo i "skarabudžimo" za nekoliko dana pa da se posle stidimo toga. Recenzije, intervjui, prikazi, strip, poezija, kraća proza, art... Ma ne izmišljamo toplu vodu. Konkurs će biti ovih dana, tako da će puno toga biti jasnije. A publika? Pa ona može očekivati najbolji fanzin do sad, šta drugo. (O, skromnosti, vrlina li si, he he)
ŠKARA: Ideja je da promovišemo svaki vid umetnosti, naravno koliko to bude u našoj moći, a to pre svega znači da pružimo prostor svima onima koji žele da svoj rad javno objave, a to ne mogu da postignu samostalno. Vrlo je malo onih koji se bave ovim poslom, takođe je malo onih koji ovo čitaju, ali je zato veliki broj onih koji neće da pomognu mladim ljudima, jer ne mogu da zarade od njih, mada taj veliki broj sebe predstavlja kao nekoga ko je tu da te afirmiše i da ti pomogne. Ali to je priča za malu decu, mi smo već malo krupnija deca, pa ne dozvoljavamo da nam svako tek tako maže oči blatom. (ili čime stigne.)

HELLY CHERRY: Kakva će biti grafička oprema fanzina i kako planirate da sprovodite distribuciju istog?
DEJVID: Klasična priča. Crno-bela tehnika štampe, A5 format, od 24-48 stranica... Mada, voleo bih da recimo kolorizujemo korice, ali, videćemo koliko je to preskupo za naše uslove. Dizajn stranica neće biti baš minimalistički, tražiće se neka sredina, jer ne bi baš valjalo da napravimo pravi magazin, a da se štampa crno-belo.
ŠKARA: Klasika pre svega. Danas su štamparske usluge dosta skupe i nepristupačne pri malim tiražima, pa ćemo gledati da fanzin bude čitljiv i uredan, a sa druge strane pristupačan i ekonomičan. Distribucija će se sprovoditi slanjem poštom i običnom prodajom iz ruke u ruku. Ukoliko uspemo da se dogovorimo s vlasnicima nekih kafića i prostora, možda nekoliko komada ostavimo tamo, pa ko uzme ili ostavi neki sitan bakšiš, dobrodošao je. (nešto vi mnogo volete klasiku; Rahmanjinov, Vagner?)

HELLY CHERRY: Vaše mišljenje o fanzinaškoj sceni, kakva joj je budućnost i šta može da se učini po pitanju bolje promocije ovakvog vida izdavaštva?
DEJVID: Šta ima da mislim. Činjenica je da u Srbiji trenutno imaš Pobunu, Marenu, Arsenik, Librarion i kultni Oprem Dobro... Bar toliko ja znam fanzina što aktivno izlaze. Znam i mnoge koji su odustali posle dva-tri broja. Internet je to obesmislio, zato što je ubrzao prenos informacija i bukvalno ljudima dao sve na gotovo. Čak i fanzine, koji se digitalizuju, samo da bi to više ljudi čitalo. S druge strane, nije toliko Internet kriv, koliko se psiha čoveka promenila. Kontam da će čak i knjiga za 20-ak godina postati muzejski eksponat (ako već i nije //boga mi da nije!//), jer bolje je kupiti telefon od 300 eura nego fizičko izdanje (knjigu, CD, pa i taj fanzin koji košta 50 dinara). Ali, zato ćemo da sedimo po fensi kafićima, kukamo na vlast i satima objašnjavamo kako je scena mrtva. Ni slučajno da se ode na svirku nekog benda, jer to se plaća 100-200 dinara. Nemamo mi te pare, a što da ti klinci zarade od naših ulaznica. Naravno da sam ironičan, niko ne zaradi, jer danas je 90% umetnika u gubitku, samo u pokušaju da predstave nekome svoj rad. Bendovi, književnici, slikari, pa i fanzinaši znaju o čemu pričam. Što se tiče fanzinaša, još uvek postoji krug entuzijasta koji to sklapaju, kopiraju, međusobno razmenjuju i zbog njih ovo svakako nije uzaludan posao. (To je najbolja stvar koja se može dogoditi čoveku-umetniku-fanzinašu. Dašta.)
ŠKARA: Trenutno nemam neki veliki entuzijazam po pitanju ovoga, jer se bavimo poslom koji je bio atraktivan pre 30-40 godina (tek će da krene lavina, ne sekiraj se.). To je kao da danas neko igra igre preko one Komodor konzole, a pored mu stoji najnoviji računar - čisto sumnjam da neko to radi. (ima i takvih...) Trenutna scena je sasvim dobra, čak odlična shodno ovom prethodnom stavu. Trenutno znam za 5-6 fanzina, neki izlaze kvartalno, neki godišnje, neki povremeno (valjda će tako i naš izlaziti), i svaki se bavi vrlo sličnim temama, a opet se u svakom može pročitati nešto drugačije. Budućnost ove scene i nije nešto obećavajuća, zbog ekspanzije Interneta i brzog širenja informacija, ali tu nema ničeg lošeg, mada je uvek lepše čitati nešto što je priredio neko sasvim nepoznat, jer je sadržaj iskreniji i manje našminkan. Što se promocije tiče, mislim da bi trebalo učiniti jednu malo eksperimentalnu stvar - spojiti sve ove aktivnije fanzine u jedan. Znači da svaki urednik doprinese sa desetak strana sadržaja, to se sve zajedno štampa i šalje okolo, samim tim bi se izbrisale granice promocije, jer često jedan sajt promoviše jedan fanzin, a odbija da promoviše drugi ili smatra da nije vredan promocije, i obrnuto. Ovako bi publika dobila uvid u raznolikost fanzina, reklama bi bila krupnija, a i svaki fanzin ponaosob bi kasnije verovatno pridobio više čitalaca, a takođe i učesnika u kreiranju sadržaja. (It's time for MEGAzine!)

~

UKOLIKO NEKO IMA DODATNO PITANJE, PREDLOG, MOLBU, ŽELI DA UČESTVUJE, SLOBODNO SE JAVITE NA FEJSBUK STRANICU FANZINA "PRINCIP". NE UJEDAJU, BAR NE JOŠ!

Propitivao i komentare usputne pis'o: DESYA LOVOROV