Nikada nisam bila veliki ljubitelj hardcore punka. Posebno punka prožetog melodičnim rifovima. Neki siroviji zvuk ovog žanra, ponekad mi je dok sam bila mlađa, prijao. No, nije sve u zvuku. Bitnija je priča koja dolazi uz hardcore, a Wank For Peace iz Francuske koji su nastupili 11. februara u Kruševcu i te kako imaju šta da kažu. Noć pre, Wank For Pace nastupio je u Lazarevcu, a svoje putešestvije po Srbiji, u okviru Evropske turneje započeli su u Beogradu u klubu Fest. Nešto više o ovoj turneji i samom bendu uskoro ćete čitati u okviru intervjua koji su momci dali za naš webzine.

Ali vratimo se u Kruševac. Bilo je planirano da kao predgrupa, ovom prilikom, nastupi mladi niški sastav Harmlles Manicas, no usled tehničkih problema, umesto njih uskočio je takođe sastav iz Niša Treptači Svemira. Po drugi put na kruševačkoj bini kluba Zamajac, odsvirali su svoj tridesetominitni set, koji je počelo numerom “Ovo ću pivo popiti polako“. Njihov se nastup može sumirati rečima  – kratko i jasno. Tu je bubanj i tu je gitara. Ne treba im ništa više, da sve zvuči baš onako kako su opisali, kao mimilastički garažni punk n roll na prljavi način. Publike nije previše reagovala, ali nije ni bilo potrebe za nekim velikim divljanjem. Upravo je bilo dovoljno da stojimo, slušamo, posmatramo, i nasmejemo se. Recimo pesmi "Nasmejana žena" u kojoj govore da im je potrebno dva metra drva da ovu zimu preguraju. Na repertoaru su se našle i “Živ sam“, “Moji prijatelji previše piju“, “ Pištolj“ i kako se njihov nastup bližio kraju, taman nakon pucanja žice na gitari izvedena je i numera „Sado mazo“. Na momente ozbiljni, ali ipak duhoviti i zabavni, napustili su binu. Iako ih je publika pozvala na bis zbog pomenutog  pucanja žice njihov povratak je izostao. U mojoj glavi su i dalje odzvanjale reči  i zvuk poslednje izvedene pesme “Sado Mazo“, dok je ekipa iz Francuske polako nameštala svoju opremu.

foto: Radmilo Jovanović
Pre početka njihovog dela svirke, kako se publika polako okupljala u nešto većem broju, nisam baš znala šta da očekujem. Preslušavajući njihov poslednji album “Fail Forward“, zvučalo mi je to ok, ali ne mogu da kažem da sam baš bila oduševljena. Sad, vraćamo se na početak i činjenicu da nisam baš za te melodične zvuke. Međutim, uživo je to potuno drugačije i upečatljivo iskustvo. Ovo je jedan od onih nastupa o kojima ću sigurno pričati, danima, ako ne i mesecima kasnije. Bend koji je evidentno dobro uvežban, energičan,  gde su gotovo svi članovi konstantno u pokretu, ne može a da ne ostavi utisak.  U tome su svakako pomogle i numere “Was That What You Expected Kid?”, ”What If This Was Political?”, ”Twelve Cheese Sticks” sa poslednjeg pomenutog albuma “Fail Forward”, a repertoar su uglavnom i činile pesme sa ovog izdanja. Bilo je evidentno da ih je publika prihvatila, a vazduh je ispunila pozitivna atmosfera koja je vladala tokom čitavog nastupa. Jedina stvar koja mi je nedostajala u celoj ovoj priči bilo je malo više skakanja i ostalih hardcore aktivnosti,... bar neka malih razmera. U momentima gde zvuk gotovo miruje, i gde se predoseća da će već narednom momenta taj isti zvuk grunuti, očekujem skok publike. Članovi benda u tom trenutku se odvajaju od zemlje, ali publika, iako u pokretu, ostaje čvrsto na svojim nogama.
Za kraj, nakon što ih je publika pozvala na bis, francuski Wank For Peace odsvirao je i stvar ”We’re Not Done Yet, Sorry”.
Priču o ovom sjajnom francuskom bendu nastavljamo i narednih dana putem intervjua.

Ivana Grujić