Kada sam imao svega 7 ili 8 godina života, igrajući se sa svojim igračkama u dnevnoj sobi, u pozadini na tv-u je tekao neki film. Ne znam šta mi privuče pažnju ali u jednom trenutku ostavih svoje igračke i krenoh da gledam film koji se odigravao. Pažljivo sam gledao u ekran sav uzbuđen i uznemiren, jer takav film do tada nisam gledao. I onda se odigrala ta scena. Sav preplašen i zgrožen ugasih televizor. Video sam neko veoma strašno ljudsko biće koje i nije bilo tako ljudski. Biće koje sam nakon toga često sanjao mnogo godina kasnije. Biće kojeg sam se još dugo godina u svojoj mladosti plašio i užasavao. Pretpostavljam da naslućujete, video sam lik David Bowie-a u filmu »Čovek koji je pao na zemlju«.


To je bio moj prvi susret sa David Bowiem. Danas, nakon više od 30 godina od mog susreta sa njim, više ne osećam strah i paniku. Naprotiv, danas kao i mnogo godina unazad, uživam u njegovoj muzici iako mi je dugo vremena trebalo da se oslobodim tog utiska odvratnosti koji je on izazvao duboko u mojoj duši svojom ulogom u tom filmu.
Ovaj tekst se spremam da napišem već neko duže vreme. Želeo sam da ga napišem po objavljivanju Bowie-vog poslednjeg albuma »Next day« kao samu recenziju albuma ali ne znam zašto nisam. Jednostavno nije mi se dalo. Mislim da ni sada nije kasno.

Ovom prilikom neću se baviti diskografijom i istorijom David Bowie-a. Bio bi to i više nego podugačak tekst. Bowie je aktivan skoro 50 godina na muzičkoj sceni. Svoj prvi album je objavio 1967. godine a svoj poslednji 2013. godine. Ali kao što većina od vas koja čita ovaj tekst najverovatnije zna David Bowie nije samo muzičar. On je aktivan i na filmu kao glumac, scenarista, kompozitor muzike... Multimedijalni umetnik, slikar, tekstopisac, producent... Jedna i više nego svestrana ličnost koja je u umetnosti uopšte ostavila veoma bitan i jasan trag. Kada je u pitanju film, moja najdraža uloga David Bowiea je svakako uloga Nikole Tesle u filmu The Prestige. Ko nije pogledao film moja je preporuka da to učini što pre. Film je odličan.

Da je David Bowie kao pojava i ličnost oduvek plenio pažnju i izazivao određene reakcije i kontroverze potvrđuje i  činjenica da je o njemu napisano više knjiga što biografskih što i nekih drugih. Evo linkova ka nekim. To je ova knjiga i ova ali i ova. Pa koga zanima može da se baci na čitanje.

Ono što i ne čitajući te knjige možemo hladne glave zaključiti je da je David Bowie još od svojih samih početaka pa do današnjih dana oduvek privlačio pažnju i bio svojevrsna avangarda. O njemu su kružile razne glasine tipa da je homoseksualac, da je pobedio šizofreniju, da je zagovornik nacizma, da je bio težak narkoman... Dobio je nadimak čovek kameleon, jer je svoj lik transformisao sa svakim svojim izdatim muzičkim albumom. Menjao je svoj izgled dok je menjao muzičke pravce koje je svirao. Nije bio isti i nije se ponavljao. Menjao se kao što se menja vreme, zato je i opstao 50 godina. Zato i dalje traje. Njegov poslednji album je doživeo ogroman uspeh što je samo potvrdilo činjenicu da je bio i ostao jedan i jedini.
Muđutim, priča koja me je najviše iznenadila u vezi David Bowie-a je priča koju sam pročitao u Politikinom zabavniku a tiče se ljudi himera.

Citiraću deo pomenutog teksta jer je na taj način najprikladnije dati objašnjenje teksta o ljudima himerama za koje se smatra i sam David Bowie.
Nije redak slučaj da se u materici, umesto jedne, nađu dve jajne ćelije. Ako svaku jajnu ćeliju oplode dva različita spermatozoida rodiće se dvojajčani ili bratski blizanci. Za razliku od jednojajčanih blizanaca, oni nemaju ništa više sličnosti od braće i sestara koji nisu blizanci. Međutim, nekada se dogodi da se neposredno posle oplodnje ova jaja, to jest zigoti, spoje (zigot je oplodjena jajna ćelija). Tada zigoti ne mogu da se razvijaju odvojeno i umesto blizanaca rodiće se samo jedna beba. Pošto svaki zigot sa sobom nosi jedinstvenu DNK, ćelije ovakve bebe imaće dve različite DNK. Ovakva beba postaće himera.
Većina himera odraste i izgleda isto kao i svi drugi ljudi. Teško je prepoznati koja osoba je himera. Nekada to mogu da naznače pege na koži ili donekle različita boja očiju. Ipak, i ove promene jedva su primetne.
Na prvi pogled to izgleda čudno. Zar ne bi sjedinjavanje dve različite osobe trebalo da bude mnogo izraženije, strašnije - da se dobiju dve glave, četiri ruke i slično? Na svu sreću, ovakve grozote se ne događaju zato što se spajanje dva jajeta odigrava vrlo rano, dok ćelije još nisu počele da se dele i izgrađuju delove tela. Tada one ne znaju da sused ima drugačiji skup hromozoma i rade zajedno kao da su nastale iz istog zigota.
Kompletan tekst o ljudima himerama možete pročitati ovde.

David Bowie se smatra čovekom himerom iz razloga što ima dva različita oka. Da svaka priča ima najmanje dve verzije govori i tvrdnja da je David Bowie kao dečak imao oba oka plava ali da mu je u tuči jedno oko bilo povređeno i da je usled te povrede jednostavno promenilo boju.


Sve u svemu, David Bowie, bio običan čovek ili čovek-himera, je svakako jedinstven i neponovljiv. A danas je zapravo malo takvih ljudi. Čak ću se usuditi da kažem: Nakon prvog susreta sa Bowiem kao čovekom koji je pao na zemlju, ja sam i posle toliko godina, i dalje ubeđen da je on stvarno „pao” na zemlju. Da zapravo on nije sa ove planete i da je jednom rečju David Bowie vanzemaljac!!!

Na kraju, pogledajte i neke od Davidovih slika.


Miljan Ristić a.k.a eXperiment