Nezahvalno je recenzirati nekoga ko je školovani muzičar, a ti si samo eksperimentator, slobodno ću reći amater. U Mileninom slučaju, ništa nije prepušteno samo sebi, jer se njena muzika opasno približava terminu "neoklasika". Njen korpus čine muzičke celine koje se mogu okarakterisati kao ambijentalne, eklektične, prevashodno u domenu primenjene muzike. Na momente očigledno avangardne, numere pričaju svoje storije, kojih ima u izobilju. To su interesantne ideje, skice kojima se gradi misaona slika. Stiče se utisak nedorečenosti, što može biti nedostatak, ali je u ovom slučaju prednost. Album je namenjen laganom preslušavanju, jer bi se brzim prelaženjem, izgubila nevidljiva nit inventivnosti, koja je sveprisutna. Kompozicije su različite dužine, od minimalističkih do epski raskošnih, u skladu sa temama, bazičnom emocijom i stanjem svesti, čineći potku.
Sama produkcija je ciklusno promenljiva, od lo-fija do elegantno profilisanog zvuka, sve u zavisnosti od raspoloženja, pošto je Milena kompletni autor/kompozitor i producent. Moja sitna primedba se ne tiče kompozicija, koje mi se generalno dopadaju, sviđa mi se ta šarolikost i raspon tema i emocija koje numere izazivaju, već na grafičku opremu albuma. S obzirom da je kompozitorka ujedno i u svetu modnog dizajna, samim tim i primenjene umetnosti. Iako skromno smatram da je omot albuma važna stavka i služi stvaranju imidža, nije merodavno odbaciti punoću i originalni koncept koji Milena nudi. Kada se neko bavi multidisciplinarnim radom, neki aspekt mora "trpeti" (iz ličnog iskustva). Naslov sugeriše "nekoliko trenutaka" - Milenina muzika definitivno zaalužuje više, kao što i otvara beskraj mogućnosti.