Repetitor vratio alternativni zvuk u Jagodinu
Helly Cherry
Poslednja subota u ovoj godini (27.12.) se nestrpljivo čekala od kada je najavljen prvi nastup Repetitora u Jagodini, i Pomoravlju uopšte. Za većinu ljudi to nije bio samo koncert jednog od najenergičnijih domaćih bendova na sceni, već jedna od retkih alternativnih svirki u ovom delu Srbije koje definitivno fale, što je i više nego samo primetno. Mesto gde se održala svirka je bio novootvoreni klub Feniks koji se ispostavio kao veoma fino mesto (ako izuzemo pločice koje predstavljaju izginuće), iako je bilo dosta skeptičnih po tom pitanju.
Bend koji je otvorio veče je bio Engram, poznat jagodinskoj publici po ne tako čestim svirkama ali interesantnom grunge/alternative/post-punk zvuku. Ovog puta su izostavili obrade koje nisam imao priliku ranije da čujem ali na osnovu komentara ljudi koji ih poznaju, odlično zvuče. Celokupan svoj set posvetili su zanimljivim autorskim stvarima koje bih opisao kao mešavinu Smashing Pumpkinsa i Nirvane, što bi bilo divno čuti i na nekom studijskom snimku. Nadam se da rade na tome.
Nakon Engrama nastupio je takođe jagodinski bend Eat This Jam, kao uvertira pred Repetitor. Ova trojka (do nedavno na kratko i četvorka) svira kombinaciju funka i alternativnog roka, i poznata je lokalnoj ekipi po svirkama svuda u okrugu zadnjih par godina. Iako su im se pesme do nedavno svodile na humorističke tekstove, za svojih 30ak minuta su predstavili sasvim nove i znatno ozbiljnije autorske numere koje će se naći na prvom albumu u toku sledeće godine.
Bend koji je otvorio veče je bio Engram, poznat jagodinskoj publici po ne tako čestim svirkama ali interesantnom grunge/alternative/post-punk zvuku. Ovog puta su izostavili obrade koje nisam imao priliku ranije da čujem ali na osnovu komentara ljudi koji ih poznaju, odlično zvuče. Celokupan svoj set posvetili su zanimljivim autorskim stvarima koje bih opisao kao mešavinu Smashing Pumpkinsa i Nirvane, što bi bilo divno čuti i na nekom studijskom snimku. Nadam se da rade na tome.
Nakon Engrama nastupio je takođe jagodinski bend Eat This Jam, kao uvertira pred Repetitor. Ova trojka (do nedavno na kratko i četvorka) svira kombinaciju funka i alternativnog roka, i poznata je lokalnoj ekipi po svirkama svuda u okrugu zadnjih par godina. Iako su im se pesme do nedavno svodile na humorističke tekstove, za svojih 30ak minuta su predstavili sasvim nove i znatno ozbiljnije autorske numere koje će se naći na prvom albumu u toku sledeće godine.
 |
| foto: HC arhiv |
Negde oko 23h na binu izlazi Repetitor, najbučnija garage/punk/noise rock trojka na ovim prostorima i otvara set standardno pesmom ''Devojke idu u Minhen''. Narod se skupio otprilike u očekivanom broju, slobodnom procenom bih rekao da je bilo malo iznad 100ak čoveka, i u tom trenutku kreće vrhunac večeri i eksplozija distorzije na sve strane. Centralni deo publike nije prestajao da prati bend i viče dobro poznate tekstove pesama ''Opet jak'', ''Životinje'', ''Pukotine'', kao i mnogih drugih. Mislim da je ubedljivo najjaču reakciju izazvala njihova nova stvar koju su na tonskoj nazvali ''metal'' sa dugim build up-om koji je rezultovao najmasnijim riffom koji su do sada stvorili, zajedno sa hedbengovanjem prisutnih. Psihodelične projekcije na zidu iza benda stvaraju triperske senke i još više pojačavaju atmosferu koja kulminira uz žestoku buku i ''pokušaj pokreta, probaj da se pomeriš sa mesta'' dok završavaju nastup sa pesmom ''Teško hodam''. Kapiram da nisam jedini koji se osećao raspamećeno nakon što su napustili binu, ovo se čekalo dugo, ako ne previše.
Nakon što se Repetitor završio i većina ljudi krenula da izlazi, ekipa sa ulaza je veliki broj uspešno uspela da vrati rečenicom ''gde ćete, nije kraj svirke'', i tada su se na binu popeli jagodinski The Rascals. Ovo im je bila druga po redu svirka (?) i njihov nastup se sastojao od neverovatno netipične ali fenomenalne liste obrada (Queens of the Stone Age, Kyuss, The White Stripes, The Subways...). Oni nisu briljirali uvežbanošću što je i opravdano s ozbirom da nisu konstantno na okupu, ali energija koju su prikazali i sposobnost da pokrenu narod i naprave predobru atmosferu su i bitnije od svega toga. Nadam se da će uskoro osvanuti i neke autorske stvari, bila bi šteta da se ovakav potencijal potroši samo na obrade.
Poslednji bend koji je svirao pred nažalost znatno manjom publikom je bio Vir, pank sastavi koji nisam siguran ali mislim da je svirao samo obrade domaćih hardkor i pank bendova. Njih nisam uspeo da ispratim kako bih mogao bilo šta više napišem ali nadam se da ću ih propratiti na nekom od sledećih nastupa.
Oko pola 2 svirka se završila ali utisak je i dalje tu i biće ga još dugo. Nadam se da će ova svirka podstaknuti ljude koji dovode bendove da se malo više usresrede na nešto alternativnije jer se ipak ispostavilo da ima i onih kojima je (bez uvrede i uz veliko poštovanje prema žanrovima) dosadilo da stalno dolaze na trash, death i black svirke. Svaka čast Peri, basisti Eat This Jama, što se iscimao i dobrom voljom sve ovo organizovao i jedno ogromno hvala u ime svih koji su sinoć uživali.
Đorović Mihajlo
Nakon što se Repetitor završio i većina ljudi krenula da izlazi, ekipa sa ulaza je veliki broj uspešno uspela da vrati rečenicom ''gde ćete, nije kraj svirke'', i tada su se na binu popeli jagodinski The Rascals. Ovo im je bila druga po redu svirka (?) i njihov nastup se sastojao od neverovatno netipične ali fenomenalne liste obrada (Queens of the Stone Age, Kyuss, The White Stripes, The Subways...). Oni nisu briljirali uvežbanošću što je i opravdano s ozbirom da nisu konstantno na okupu, ali energija koju su prikazali i sposobnost da pokrenu narod i naprave predobru atmosferu su i bitnije od svega toga. Nadam se da će uskoro osvanuti i neke autorske stvari, bila bi šteta da se ovakav potencijal potroši samo na obrade.
Poslednji bend koji je svirao pred nažalost znatno manjom publikom je bio Vir, pank sastavi koji nisam siguran ali mislim da je svirao samo obrade domaćih hardkor i pank bendova. Njih nisam uspeo da ispratim kako bih mogao bilo šta više napišem ali nadam se da ću ih propratiti na nekom od sledećih nastupa.
Oko pola 2 svirka se završila ali utisak je i dalje tu i biće ga još dugo. Nadam se da će ova svirka podstaknuti ljude koji dovode bendove da se malo više usresrede na nešto alternativnije jer se ipak ispostavilo da ima i onih kojima je (bez uvrede i uz veliko poštovanje prema žanrovima) dosadilo da stalno dolaze na trash, death i black svirke. Svaka čast Peri, basisti Eat This Jama, što se iscimao i dobrom voljom sve ovo organizovao i jedno ogromno hvala u ime svih koji su sinoć uživali.
Đorović Mihajlo