Sa zakašnjenjem iz objektivnih samo meni znanih razloga, pišem izveštaj sa jednog odličnog koncerta, održanog 14. decembra u Black Stage klubu u Nišu.
Klub se nalazi na novoj adresi, to je bivša 17ica, kod Narodnog pozorišta i estetski i audio mnogo bolje rešenje od prethodne lokacije. Mesto ima sasvim solidan koncertni prostor, izdvojen od oficijelnog „dnevnog“ dela kluba, poradilo se na osvetljenju i ozvučenju, tako da smo dobili sasvim solidan underground stejdž za stotinak ljudi. Treba poraditi na konceptu i napraviti dobre uslove za male bendove, tako da nezavisna scena može da se razvija. Da se ugosti poneko, a niški bendovi imaju stalan prostor za svirke. 


Koncert su započeli Raindogs, to je prvi nastup ovog stonerskog benda iz Niša. Sa nekoliko pesama predstavili su svoju stoneranu, postava benda je ozbiljna muzički i obećavaju našem gradu još jedan zanimljiv žanrovski bend. Naime, Niš je uvek obilovao najrazličitijim bendovima, kao da se svi takmičimo da radimo nešto što drugi nemaju. Za Raindogs mislim da im početak neće biti težak, samo im je potrebno glačanje i ja bih recimo.. da sviraju još stonerskije. 


Zatim su nastupili Mud Factory gosti iz Vranja. Metalci u suštini. Marko Jocić mi ih je najavio pominjući nekoliko puta reč „muda“, „plafon“, „u facu“. Pobednici Gitarijade i još nekoliko značajnih festivala, ali meni sigurno privukli pažnju gostujući u Žikinoj šarenici kao Fabrika Blata sa pesmom Slomljena krila. Podržani od strane svojih personalnih fanova na ovom koncertu pružili su jedan energičan nastup. Ako uzmemo u obzir da su u Nišu proveli ceo jedan dan više od planiranog, zbog elektrifikacijskih problema na prvobitnom mestu gde je ovaj koncert trebalo da bude održan. Nije ih to smorilo da odličnom ritam sekcijom, snažnim gitarama i frajerskim vokalom odsviraju pesme sa svog EPija, a kako vidim ponovo su u studiju i sledeće godine očekujemo još metala od njih. 


Onda su došli Limbo. Nije tajna da ih uvek favorizujem pa ću to uraditi i sada. 
Limbo je jedan ozbiljan bend u svakom smislu te reči. Za sve što u životu nazivam pesmama kod njih mogu da nazovem kompozicijama. Posebno volim kad čujem da neko razmišlja u procesu nastajanja kompozicije, a to je ono što kompozicije izdvaja od pesama. Takav je njihov album, koji je od skoro iz nezavisnog prešao u zvanično izdanje Nocturne Media i iskreno se nadam da će im u narednoj godini omogućiti još mnogo koncerata, festivala i nagrada i fanova jer to stvarno zaslužuju. Znam da vole da ih etiketiraju sa metal, ali oni su jedan raznovrsni rokenrol bend, srčan i snažan, kakav je ovaj nastup i bio. Oni su bend koji imaju gruv i kao za mnoge domaće bendove, mogu da kažem da uživo se to bolje oseti nego na onome što izađe iz studija. Svakako, za Limbo ćemo tek da čujemo kad počnu da nas smaraju eventima iz regiona a bilo bi lepo i šire.

Olja Wagner